Švedska još nije odlučila kako će izgledati borbeni avion koji će jednog dana naslediti Gripen. Nije odlučila ni da li će taj avion uopšte razvijati sama. Ono što jeste odlučila jeste da do trenutka konačnog izbora želi da poseduje dovoljno sopstvene tehnologije da ne zavisi potpuno od tuđih ponuda.
Zbog toga Saab poslednjih godina dobija sve više novca za demonstratore, motore, autonomne sisteme, smanjenje radarskog odraza i nove načine povezivanja aviona sa bespilotnim platformama. Gripen E tek ulazi u švedsku operativnu upotrebu i planirano je da leti decenijama, pa Stokholm nema neposrednu potrebu da ga zameni.
Problem je vreme potrebno za razvoj sledeće generacije. Švedska vlada računa da od definisanja zahteva do uvođenja novog borbenog sistema može proći čak 25 godina. Zato se odluke koje će oblikovati avijaciju posle 2040. moraju pripremati već sada.
Najnoviji ugovor sa Saabom upravo je deo tog procesa. Ne znači da je Švedska naručila novi lovac, niti da je njegov konačni oblik izabran. Finansira se tehnologija koja treba da pokaže šta je realno napraviti i koliko bi takav program koštao.
Još 2,9 milijardi kruna za KFS
Švedska uprava za vojnu opremu FMV dodelila je Saabu novi ugovor vredan približno 2,9 milijardi švedskih kruna, odnosno oko 303 miliona dolara. Program traje od 2026. do kraja 2028. godine, sa opcijama za nastavak tokom 2029. i 2030. To je nastavak poslova ugovorenih 2024. i 2025. godine, o kojima smo tada i izvestili.
Novac pokriva leteće i zemaljske demonstratore, istraživanja i razvoj koncepata sa posadom i bez nje. Posebno se rade sistemska integracija, autonomija, prilagođavanje radarskog i drugih potpisa, pogon, digitalni razvoj i budući način proizvodnje.
To je važna razlika u odnosu na klasičan razvoj jednog aviona. Švedska još ne finansira proizvodni program konkretnog lovca, već pokušava da zadrži sposobnost da kasnije izabere između više rešenja.
Saab već radi na najmanje šest koncepata
KFS nije jedan avion. Saab je do sada radio na najmanje šest različitih koncepata, tri sa posadom i tri bespilotna. Svi u različitom stepenu koriste karakteristike smanjene uočljivosti, unutrašnje prostore za naoružanje, autonomne funkcije i novu pogonsku tehnologiju.
Najkonkretniji rezultat do sada pojavio se 22. avgusta, kada je Saab u Linkepingu pokazao model A3-001 u prirodnoj veličini. Reč je o bespilotnom borbenom avionu zamišljenom za zadatke elektronskog ratovanja, potiskivanja PVO i preciznih udara u snažno branjenom prostoru.
Model ipak nije prototip koji je spreman za let. Saab otvoreno navodi da A3 predstavlja moguću kasniju operativnu platformu ukoliko država odluči da program finansira.
A1 prvo treba da pokaže da koncept uopšte radi
Pre A3 dolaze jednostavniji demonstratori. Saab razvija A1 kao supersoničnu eksperimentalnu platformu sa motorom GE F414, istim osnovnim tipom motora koji koristi Gripen E/F. Njegov posao nije da postane borbeni dron, već da proveri aerodinamiku, autonomno upravljanje i ponašanje sistema pri brzinama karakterističnim za lovce.
Prvi let mogao bi da usledi već tokom 2027, dok Saab računa da će i A1 i napredniji A2 leteti pre 2030. godine.
A2 treba da ode korak dalje i dobije unutrašnji prostor za oružje i senzorski teret.
Tek A3 predstavlja koncept koji bi jednog dana mogao prerasti u operativnu bespilotnu platformu.
Gripen E neće uskoro u penziju
Cela priča ne znači da Švedska planira brzu zamenu Gripena E. JAS 39E je u švedske oružane snage počeo da se uvodi tek u oktobru 2025. godine, dok vlada očekuje da porodica Gripen ostane operativna i posle 2050. Šest lovačkih eskadrila trenutno se i dalje oslanja na Gripen C/D, koji će još godinama leteti paralelno sa novijom verzijom E.
KFS treba posmatrati kao pripremu za ono što dolazi nakon Gripena, ne kao njegovu neposrednu zamenu.
Bespilotni sistemi mogli bi stići mnogo ranije i početi da sarađuju sa Gripenom E i avionima za rano upozoravanje i kontrolu GlobalEye još tokom tridesetih godina.
Švedska zapravo još bira između tri puta
Najvažniji podatak krije se izvan Saabovih prezentacija. Švedska vlada je 25. juna formalno pokrenula proces u kojem će analizirati tri moguća rešenja: potpuno nacionalni razvoj novog borbenog sistema, razvoj sa međunarodnim partnerima ili kupovinu stranog aviona.
Konačno načelno opredeljenje treba da bude doneto najkasnije 2030. godine, dok parlamentarni odbor smatra da bi odluka trebalo da padne između 2028. i početka 2030. Dakle nije sasvim precizno govoriti da je Švedska već krenula u razvoj sopstvenog lovca šeste generacije.
Ona trenutno plaća da do 2030. godine ne dođe praznih ruku za pregovarački sto. Ranija saradnja sa Velikom Britanijom na budućem borbenom vazduhoplovstvu nije prerasla u švedsko članstvo u GCAP-u. Stokholm je zadržao sopstveni KFS, ali mogućnost međunarodnog partnerstva ostaje otvorena.
Ta mogućnost danas je zanimljivija nego pre nekoliko meseci. Posle raspada zajedničkog francusko-nemačkog razvoja novog lovca, Airbus je tokom 2026. pojačao kontakte sa Saabom i razmatrao saradnju upravo na budućim borbenim i bespilotnim platformama.
Do tada Saab ima mnogo konkretniji zadatak: napraviti leteće demonstratore i pokazati švedskoj državi šta zaista može da izgradi sama pre nego što ona odluči da li će sledeći borbeni avion biti švedski, zajednički ili kupljen u inostranstvu.
