Alžirski državni mediji objavili su retke snimke podmorničkih snaga zemlje tokom aktivnosti u Sredozemnom moru. Na snimcima se vide pripreme posade, rad na podmornici i lansiranje krstareće rakete, čime je ponovo skrenuta pažnja na jedan od najvažnijih delova alžirske mornarice.
Alžir danas raspolaže sa šest dizel-električnih podmornica ruske proizvodnje. Posebno je zanimljivo što koreni te flote sežu još u sovjetski period, a prve dve podmornice ušle su u službu 1987. i 1988. godine.
Umesto potpune zamene stare platforme, Alžir je tokom narednih decenija nastavio da kupuje njene modernije izvedenice. Tako je nastala podmornička komponenta sastavljena od dve generacije iste konstruktorske porodice.
Za državu čija površinska flota nema mogućnosti najvećih mediteranskih mornarica, podmornice predstavljaju posebno važan deo pomorskog odvraćanja. Njihova vrednost nije samo u torpednom naoružanju, već i u mogućnosti prikrivenog dejstva protiv brodova i ciljeva na kopnu.
Dizel-električni Kilo konstruisan je prvenstveno za rad u priobalnim i relativno plitkim vodama, kakve postoje i u velikom delu Mediterana. Kada koristi baterije, podmornica može da deluje sa veoma niskim akustičnim potpisom.
Alžirske posade pritom imaju gotovo četrdeset godina iskustva sa ovom porodicom podmornica.
Od Projekta 877 do četiri novija klase Kilo
Prve dve alžirske podmornice pripadaju Projektu 877EKM, izvoznoj varijanti sovjetskog Projekta 877 Paltus. Tokom službe prošle su popravke i modernizacije koje su omogućile njihovo zadržavanje u operativnom sastavu.
Sledeća faza počela je 2006. godine naručivanjem dve novije podmornice serije 636. One su isporučene i uvedene u službu 2010. i 2011. godine.
Još dve podmornice izgrađene su u Admiralitetskom brodogradilištu u Sankt Peterburgu i isporučene Alžiru 2018, dok su u operativnu upotrebu uvedene početkom 2019. godine.
Današnju flotu tako čine dve starije podmornice 877EKM i četiri modernije iz porodice 636.
Zašto je Kilo važan Alžiru
Podmornice Projekta 636 duge su približno 72,6 metara i široke 9,9 metara. Mogu da zarone do oko 300 metara i dostignu približno 25 čvorova pod vodom.
Njihova najvažnija osobina ostaje nizak nivo buke. Oblik trupa, izolacija mašina i materijali za smanjenje akustičnog odraza napravljeni su tako da otežaju otkrivanje podmornice, posebno kada se kreće na električni pogon.
Svaka modernija podmornica poseduje šest torpednih cevi kalibra 533 mm i može da ponese do 18 torpeda ili odgovarajući broj mina. Alžirski brodovi raspolažu i mogućnošću upotrebe krstarećih raketa.
Takvo naoružanje omogućava dejstvo protiv površinskih brodova, podmornica i ciljeva na kopnu.
Najstariji brodovi približavaju se četrdesetoj godini službe
Dug vek prvih alžirskih Kiloa posebno se ističe kada se uporedi sa Indijom, koja je takođe nabavila deset podmornica Projekta 877EKM.
Indijska mornarica već je povukla deo tih brodova, dok održavanje preostalih postaje sve zahtevnije zbog njihove starosti.
Alžir je izbegao nagli prekid sposobnosti tako što je novije podmornice uvodio postepeno, zadržavajući istu osnovnu porodicu konstrukcija. To je olakšalo obuku posada, održavanje i kontinuitet operativne upotrebe.
Budućnost dve podmornice iz osamdesetih ipak će uskoro morati da bude rešena. Kao jedna od mogućnosti za narednu fazu modernizacije alžirske podmorničke flote već se pominju i noviji kineski sistemi.
