Kina ubrzano širi jedan od svojih najzatvorenijih centara za letna ispitivanja, smešten u Sinđangu, nedaleko od nekadašnjeg nuklearnog poligona Lop Nur. Satelitski snimci pokazuju novu infrastrukturu, ogromne hangare, rulne staze i objekte koji ukazuju da aerodrom dobija mnogo veću ulogu nego tokom prethodnih godina.
Lokacija je već povezana sa dva poznata kineska programa lovaca šeste generacije, čiji su prototipovi počeli letna ispitivanja krajem 2024. godine. Veći od njih, razvijen u kompaniji Chengdu Aircraft Corporation, trenutno prolazi kroz veoma brz razvojni ciklus i već je stigao do petog letnog prototipa.
Peking tako istovremeno širi i avione i infrastrukturu potrebnu za njihovo testiranje, dok se kao okvirni period za uvođenje većeg lovca u službu pominje oko 2030. godine.
Lop Nur postaje mnogo više od udaljenog aerodroma
Izolovana lokacija baze predstavlja jednu od njenih glavnih prednosti. Eksperimentalni avioni mogu da se testiraju daleko od velikih gradova, proizvodnih pogona i civilnog vazdušnog saobraćaja, uz mnogo manji broj ljudi koji imaju neposredan pristup programu.
Aerodrom raspolaže izuzetno velikom pistom, dovoljno dugom za letelice znatno veće od standardnog lovca. Poslednje proširenje uključuje nove rulne staze, mesta za okretanje aviona, verovatne kapacitete za skladištenje goriva i više velikih hangara.
Posebnu pažnju privlače četiri nova objekta na južnoj strani aerodroma. Tri hangara imaju približno 80 puta 40 metara, što je znatno više nego što je potrebno za obične lovce.
Takve dimenzije otvaraju mogućnost da baza bude pripremljena i za testiranje velikih letelica sa širokim rasponom krila. Među mogućim kandidatima pominju se kineski interkontinentalni stelt bombarderi, čiji se razvoj i letna ispitivanja prate već duže vreme.
Najveći kineski lovac šeste generacije testira ekstremne režime leta
Avion se pri takvom manevru brzo prevrće, gotovo vertikalno obrušava, a zatim naglo izvlači i vraća u penjanje. Za letelicu bez vertikalnih repnih površina takvo ponašanje predstavlja ozbiljan zahtev za upravljanje, aerodinamiku i kontrolu potiska.
Posebno je značajno što se radi o veoma velikom i teškom lovcu sa tri motora. Takva konfiguracija obezbeđuje visok odnos potiska i mase uprkos dimenzijama koje prevazilaze klasične lovce.
Veliki trup istovremeno omogućava više goriva, veći unutrašnji prostor za naoružanje, senzore i elektronske sisteme, kao i znatno veći borbeni radijus. Kina time očigledno razvija platformu namenjenu operacijama na ogromnim udaljenostima, a ne samo klasičnoj borbi za vazdušnu nadmoć u blizini sopstvenih baza.
Od J-20 do potpuno nove arhitekture vazdušnog rata
Lop Nur već ima iskustvo sa završnim ispitivanjima najvažnijih kineskih borbenih aviona. Centar je imao značajnu ulogu tokom razvoja i uvođenja u službu lovca pete generacije J-20.
Sadašnji radovi, koje pomno prate Amerikanci, ukazuju da će njegova uloga biti znatno šira. Kina ne razvija samo jedan novi lovac, već čitavu vazdušnu arhitekturu u kojoj će avioni sa posadom, veliki dronovi, bespilotni borbeni avioni, platforme dugog dometa i mreža senzora raditi kao jedan sistem.
Objedinjavanje njihovih testova na izolovanoj lokaciji omogućava proveru zajedničkog rada bez potrebe da se najosetljiviji prototipovi stalno vraćaju u glavne proizvodne centre.
U Lop Nuru se istovremeno proširuju hangari, rulne staze, kapaciteti za gorivo i prostor za prijem velikih eksperimentalnih letelica. Baza već prima prototipove lovaca šeste generacije, a dimenzije novih objekata omogućavaju rad i sa znatno većim platformama.
Prava trka možda se već vodi ispod zemlje
U eri u kojoj sateliti gotovo neprekidno snimaju aerodrome, brodogradilišta, poligone i čak pojedinačne prototipove, možda je najzanimljivije upravo ono što se na tim snimcima ne vidi. Gotovo izvesno je da se širom sveta već godinama razvija mnogo veća podzemna vojna infrastruktura nego što javnost može da nasluti, od skladišta i komandnih centara do proizvodnih pogona, baza i prostora za smeštaj strateških sistema.
Iran je samo jedan od retkih primera gde je deo takve infrastrukture postao javno poznat. Kina, Rusija, SAD i druge države koje ozbiljno računaju na mogućnost velikog rata imaju isti razlog da najvažnije kapacitete sklone od pogleda satelita, dronova i izviđačke avijacije.
Protivnička strana pritom možda zna da određeni podzemni kompleks postoji, ali to ne znači da zna njegovu stvarnu veličinu, raspored, sadržaj ili namenu. U vremenu nadzora bez presedana, najveće vojne tajne možda više nisu skrivene iza zatvorenih hangara, već nekoliko desetina ili stotina metara ispod zemlje.
