Ruska teška nuklearna raketna krstarica „Admiral Nahimov“ završila je probne plovidbe i sada se nalazi pred formalnim povratkom u sastav Severne flote. Posle gotovo tri decenije van operativne upotrebe, brod bi mogao da bude primljen u službu tokom narednih nedelja, čime se završava najambiciozniji program modernizacije jednog velikog površinskog broda u postsovjetskoj Rusiji.
Krstarica je dugačka 251 metar i ima puni deplasman od približno 28.000 tona. Ne računajući nosače aviona, danas nema većeg površinskog borbenog broda u operativnim flotama.
„Admiral Nahimov“ je ponovo porinut 25. jula 2025, a već u avgustu prvi put posle 28 godina zaplovio je sopstvenim pogonom. Završna faza pomorskih ispitivanja počela je 1. juna 2026, dok je 21. jula brod ponovo primećen u Severodvinsku posle još jedne serije provera. Vrhovni komandant ruske mornarice admiral Aleksandar Moisejev tada je potvrdio da se program nalazi u završnoj fazi.
Pokretni arsenal sa nuklearnim pogonom
Najveća promena nalazi se u naoružanju.
Modernizovani „Nahimov“ dobio je 80 univerzalnih lansirnih ćelija za krstareće rakete „Kalibar“ i hipersonične projektile „Cirkon“. Brod tako može da izvodi velike salve protiv pomorskih i kopnenih ciljeva sa udaljenosti koja ga drži izvan neposrednog dometa velikog dela protivničkih sistema.
Protivvazdušna odbrana zasniva se na tri bataljona sistema S-400 sa ukupno 96 raketa velikog dometa, čime krstarica istovremeno postaje pokretni centar PVO za čitavu pomorsku grupu.
Pogon obezbeđuju dva nuklearna reaktora KN-3 povezana sa parnim turbinama ukupne snage oko 140.000 konjskih snaga na vratilima. Uprkos ogromnom deplasmanu, maksimalna brzina dostiže približno 32 čvora.
Nuklearni pogon praktično uklanja ograničenje dometa vezano za gorivo, dok brod može da koristi do tri teška helikoptera za izviđanje, protivpodmorničke zadatke i dopunu zaliha.
Modernizacija koja je postala rekonstrukcija
Cena takvih sposobnosti bila je ogromna.
Ugovori za modernizaciju potpisani su 2013, uz prvobitna očekivanja da brod bude završen oko 2018. godine. Umesto klasičnog remonta, program je prerastao u gotovo potpunu rekonstrukciju.
Zamenjeni su praktično svi glavni borbeni sistemi, senzori, elektronika, veliki deo kablovske mreže i unutrašnjih mašina. Troškovi su porasli nekoliko puta, dok su rokovi pomereni za skoro deceniju.
Rezultat je brod čiji je trup sovjetskog porekla, ali čiji je najveći deo borbenog sistema praktično nov.
Istovremeno je postalo jasno koliko bi bilo teško ponoviti isti posao na drugom preostalom Kirovu, „Pjotru Velikom“.
Sada dolazi odluka o „Pjotru Velikom“ i „Kuznjecovu“
„Pjotr Veliki“ bi za modernizaciju na isti standard zahtevao još jedan višegodišnji i izuzetno skup program. Istovremeno, „Admiral Kuznjecov“ godinama čeka završetak remonta, a njegovo vraćanje u ozbiljnu borbenu upotrebu tražilo bi ne samo obnovu broda već i budućnost ruske palubne avijacije.
Završetak „Nahimova“ zato predstavlja i praktičan račun koji sada leži pred ruskom mornaricom. Moskva je dokazala da jedan Kirov može da vrati iz gotovo mrtvog stanja i pretvori ga u savremeni raketni arsenal. Pitanje je da li ima smisla platiti istu cenu još jednom ili sredstva usmeriti na spasavanje jedinog ruskog nosača aviona.
