Kineski lovci J-16 pojavili su se prvi put na afričkom kontinentu, ali njihov dolazak u Egipat privlači pažnju iz razloga koji prevazilaze samu zajedničku vojnu vežbu. Za Ratno vazduhoplovstvo Narodnooslobodilačke armije Kine ovo nije bio običan prelazak iz jedne baze u drugu, već višesatno prebacivanje teških borbenih aviona hiljadama kilometara od matične teritorije.
Put do Egipta vodio je preko približno 5.800 kilometara i trajao oko devet sati. Takav let za taktičke borbene avione zahteva precizno planiranje goriva, tankere, koordinaciju posada i sposobnost da se čitava formacija održi operativnom daleko od domaće infrastrukture. Kina je prošle godine u Egipat već slala J-10C, ali je sada podigla lestvicu mnogo težim dvomotornim J-16.
Promena aviona nije jedina razlika. Ovogodišnje raspoređivanje uključuje širu grupu kineskih vazduhoplovnih platformi, među kojima se nalaze lovci, avioni za dopunjavanje gorivom, letelice za specijalne zadatke i helikopteri. Egipat tako postaje poligon na kojem kinesko vazduhoplovstvo ne proverava samo kako će se jedan lovac ponašati u stranom vazdušnom prostoru, već kako će više različitih elemenata zajedno funkcionisati nekoliko hiljada kilometara od kineskih baza.
Prvi J-16 na afričkom kontinentu
J-16 je u Egipat stigao radi druge zajedničke kinesko-egipatske vazduhoplovne vežbe “Orlovi civilizacije 2026”. Peking je najavio da će obuka obuhvatiti vazdušnu borbu, zadatke ostvarivanja prevlasti u vazduhu i koordinaciju kineskih i egipatskih jedinica.
J-16 se već dugo koristi u velikom broju vežbi unutar Kine, posebno na istočnom pravcu, kao i tokom aktivnosti povezanih sa Južnim kineskim morem i Tajvanskim moreuzom. Učestvovao je i u međunarodnim vežbama sa drugim državama, ali je dolazak u Egipat prvi poznati slučaj njegovog raspoređivanja u Africi.
Razlika u odnosu na prošlogodišnju vežbu posebno je zanimljiva. Kina je tada u Egipat poslala J-10C, lakši jednomotorni višenamenski lovac. Ovoga puta izabrala je J-16, znatno veći dvomotorni avion sa dva člana posade i mnogo većim kapacitetom za gorivo i naoružanje. Time je vežba dobila drugačiju težinu. J-10C može relativno jednostavnije da predstavlja kinesku lovačku avijaciju na međunarodnoj vežbi, dok slanje J-16 zahteva ozbiljniju logistiku i podršku tokom celog puta.
Devet sati u vazduhu i ključna uloga YY-20A
Najzanimljiviji deo čitavog raspoređivanja možda se dogodio pre nego što su kineski lovci uopšte stigli do Egipta. J-16 su prešli približno 5.800 kilometara, a tokom leta gorivom ih je snabdevao kineski tanker YY-20A. Snimak koji je objavila NOAK prikazuje dopunjavanje gorivom tokom putovanja, uključujući trenutak u kojem YY-20A istovremeno podržava dva lovca.
Takva sposobnost suštinski menja geografiju u kojoj kineski taktički avioni mogu da deluju. Lovac više nije ograničen količinom goriva koju ponese pri poletanju niti mora da planira rutu oko niza usputnih aerodroma. Tankeri mu omogućavaju da preleti mnogo veće udaljenosti i da sa sopstvenom borbenom konfiguracijom stigne do operativnog područja.
YY-20A nastao je na osnovi kineskog teškog transportnog aviona Y-20 i predstavlja jedan od ključnih elemenata kineskog razvoja vazduhoplovstva sposobnog za operacije daleko od matične teritorije. Put do Egipta je istovremeno bio test J-16 i test sistema koji mu omogućava da tamo stigne.
Nije dovoljno poslati lovac, treba poslati ceo sistem
Kineski vojni komentator Song Džongping opisao je raspoređivanje kao važan test za pilote i tehniku, posebno zato što kineske jedinice deluju u prostoru koji se značajno razlikuje od njihovih uobičajenih zona obuke. Piloti dobijaju priliku da rade u nepoznatom vazdušnom prostoru, drugačijim klimatskim uslovima i zajedno sa vazduhoplovstvom druge države.
Mnogo zahtevniji deo nalazi se iza samih aviona. Svako veliko prekomorsko raspoređivanje zahteva rezervne delove, tehničare, zemaljsku opremu, municiju, komunikacije, održavanje, planiranje letova i pouzdan sistem snabdevanja. Jedan J-16 može da stigne do Egipta uz pomoć tankera, ali njegova stvarna vojna vrednost zavisi od toga da li može da nastavi da leti danima ili nedeljama nakon dolaska.
Vežba zato pruža NOAK mogućnost da proverava logistiku jednako ozbiljno kao i vazdušnu borbu. Song smatra da bi slična raspoređivanja u budućnosti mogla postati češća kako Kina razvija sposobnost zaštite svojih interesa u inostranstvu. Ekonomsko prisustvo u udaljenim državama ne zahteva istu infrastrukturu kao vojno prisustvo. Za ovo drugo potrebni su lovci, tankeri, transportni avioni, posade, rezervni delovi i sposobnost da čitav sistem funkcioniše daleko od kineskih aerodroma.
Od J-10C do J-16 za samo godinu dana
Dve uzastopne vežbe sa Egiptom daju dobar pokazatelj pravca u kojem Peking razvija ovu sposobnost. Tokom prve vežbe Kina je poslala J-10C. Godinu dana kasnije pojavljuje se teški J-16, uz avione za dopunjavanje gorivom i širi sastav pratećih vazduhoplovnih snaga.
Time fokus više nije samo na demonstraciji pojedinačnog kineskog borbenog aviona. Vežba “Orlovi civilizacije 2026” omogućava zajedničko delovanje različitih platformi i proveru njihove koordinacije na velikoj udaljenosti od Kine.
Za egipatsko ratno vazduhoplovstvo vežba istovremeno pruža retku priliku za neposrednu obuku sa jednim od najvažnijih kineskih teških lovaca, dok Kina dobija iskustvo rada sa stranom vojskom u severnoafričkom i mediteranskom operativnom okruženju.
J-16: Teški lovac napravljen za mnogo više od vazdušne borbe
J-16 je kineski dvomotorni, dvosedi teški višenamenski borbeni avion koji proizvodi Šenjang Aircraft Corporation. Kineski vojni izvori ga ne predstavljaju samo kao lovac za ostvarivanje prevlasti u vazduhu, već kao platformu sposobnu za vazdušne, kopnene i pomorske udarne zadatke.
Za razliku od lakšeg J-10C, velika konstrukcija J-16 omogućava nošenje znatne količine goriva i širokog izbora naoružanja. Drugi član posade posebno je koristan tokom složenih udarnih misija, kada pored upravljanja avionom treba pratiti senzore, ciljeve, protivničku PVO i veliki broj informacija sa drugih platformi.
Maksimalna poletna masa iznosi oko 35 tona i najveća brzina oko 2 maha. J-16 poseduje radarske i elektrooptičke senzore, sisteme za elektronsko ratovanje i može da koristi široku porodicu kineskog vođenog naoružanja. Velika nosivost omogućava mu da, u zavisnosti od zadatka, bude konfigurisan kao lovac velikog dometa, udarna platforma ili avion koji kombinuje rakete vazduh-vazduh sa oružjem za napade na zemaljske i pomorske ciljeve.
Kineski državni mediji su još 2019. posebno govorili i o srebrno-sivom površinskom premazu J-16 namenjenom smanjenju njegove uočljivosti. To J-16 ne pretvara u stelt lovac konstrukcije poput J-20, ali pokazuje da su na avionu primenjivane dodatne mere za smanjenje potpisa.
J-16D: Posebna verzija za elektronski rat
Porodica J-16 dobila je i posebno zanimljivu varijantu J-16D namenjenu elektronskom ratovanju. Kina opisuje J-16D kao domaće razvijenu platformu zasnovanu na J-16, sa sposobnostima elektronskog izviđanja, napada i odbrane. Avion nosi specijalizovanu elektronsku opremu i kontejnere za ometanje, a njegova uloga je ometanje protivničkih radara i podrška prodoru drugih aviona kroz protivvazdušnu odbranu.
Od njegovog javnog predstavljanja 2021. godine J-16D može da deluje zajedno sa stelt lovcem J-20 u složenim vazdušnim operacijama. Time je originalni J-16 prerastao iz jednog teškog višenamenskog lovca u osnovu šire porodice aviona namenjenih različitim zadacima.
Tokom kineskih vežbi 2026. godine obični J-16 korišćeni su za vazdušne borbene zadatke i napade na ciljeve na zemlji, uključujući noćne operacije. Kineske jedinice su vežbale i brzo ponovno naoružavanje i dopunjavanje gorivom između uzastopnih letova, kako bi isti avioni mogli da se vrate u vazduh u što kraćem roku.
