Satelitska komunikacija odavno je prestala da bude samo pomoćna tehnologija ukrajinskih jedinica i postala jedan od osnovnih elemenata komandovanja, izviđanja i upravljanja bespilotnim sistemima. Nova generacija Starlink terminala sada bi taj sistem mogla da učini još lakšim za raspoređivanje neposredno uz front.
Prema dostupnim navodima, ukrajinske snage počele su da dobijaju terminale označene kao Starlink V5, koji su znatno manji i lakši od prethodne generacije. Najvažnija promena nije veća brzina interneta, već smanjenje mase, dimenzija i potrošnje električne energije. To su osobine koje u stacionarnoj civilnoj upotrebi predstavljaju praktičnost, ali na ratištu direktno utiču na logistiku i mogućnost skrivanja opreme.
Terminal koji troši upola manje energije može mnogo duže da radi sa istom prenosivom baterijskom stanicom. Manja antena istovremeno se lakše postavlja u rov, vozilo ili pod maskirnu mrežu. Još važnije, masa od oko jednog kilograma približava standardni Starlink kategoriji opreme koju je mnogo lakše ugraditi na bespilotne čamce i veće dronove.
Prema objavljenim tehničkim podacima, površina antene smanjena je sa približno 227.500 na 117.500 kvadratnih milimetara, dok je masa pala sa oko 2,9 na 1,1 kilogram.
Sa 100 na manje od 50 vati potrošnje
Potrošnja energije prethodne generacije navodno se kretala između 75 i 100 vati. Kod V5 se navodi približno 35 do 50 vati.
Na frontu takva razlika može biti važnija od nekoliko desetina megabita dodatne brzine. Komunikacioni čvorovi često zavise od prenosivih baterijskih stanica, generatora i ograničenih količina goriva koje treba dopremiti do položaja.
Prepolovljena potrošnja znači duže vreme rada ili manju bateriju za isti zadatak. Smanjena masa olakšava prenošenje terminala zajedno sa ostalom opremom malih jedinica.
Navodi se i znatno veća otpornost antene na vetar, do približno 265 kilometara na čas, naspram oko 96 km/h kod prethodne verzije. Takva karakteristika može biti posebno zanimljiva pri ugradnji terminala na pokretne platforme, mada stabilnost veze zavisi od mnogo više faktora od same otpornosti kućišta na vetar.
Starlink sve lakše staje na dron ili bespilotni čamac
Najzanimljivija posledica minijaturizacije jeste približavanje standardnog terminala dimenzijama Starlink Mini sistema.
Ukrajina je satelitske veze već koristila na pomorskim bespilotnim platformama, gde komunikacija na velikim udaljenostima predstavlja osnovni preduslov za prenos slike i komandi. Manji i lakši terminal olakšava takvu integraciju jer uzima manje prostora, energije i korisne nosivosti.
Satelitska veza može da zaobiđe mnoga ograničenja klasičnih radio-komunikacija, naročito kada se platforma udalji stotinama kilometara od operatera. To ipak ne znači da Starlink čini dron imunim na elektronsko ratovanje.
Terminal aktivno emituje radio-signal i njegova emisija može predstavljati predmet elektronskog izviđanja. Veza takođe zavisi od satelitske mreže, softverskih pravila i geografskih ograničenja koja kontroliše SpaceX.
Civilni sistem koji je postao deo ratne infrastrukture
Starlink je na ukrajinskom ratištu pokazao jednu veliku prednost nad tradicionalnim vojnim satelitskim terminalima: može se nabavljati u velikom broju, relativno je jeftin i pruža visok protok podataka uz malo kašnjenje.
Klasični vojni sistemi mogu imati bolju zaštitu od ometanja, usmerenije zrake i specijalizovane režime rada, ali su skuplji i dostupni u mnogo manjim količinama.
V5 zato ne predstavlja revolucionarno novu vrstu satelitske komunikacije, već praktično unapređenje sistema koji se već masovno koristi. Njegova vojna vrednost nalazi se upravo u detaljima: kilogram i po manje mase, približno upola manja potrošnja i antena koju je lakše sakriti ili postaviti na pokretnu platformu.
Za ukrajinske jedinice koje istovremeno koriste desetine dronova, prenosive stanice, kamere i digitalne komandne sisteme, takve promene mogu biti važnije od spektakularnog povećanja nominalne brzine interneta.
Ruski stručnjaci, ratni dopisnici i javne grupe bliske vojsci poslednjih meseci sve češće ponavljaju istu poruku: ukrajinske oružane snage su značajno povećale svoje udarne sposobnosti. Promena se, prema tim izveštajima, već oseća na terenu. Sa svoje strane, ruske trupe, dok broje dane do upotrebe svog Rassveta, Starlinku se suprotstavljaju raznim metodama elektronskog ratovanja, a među njima se izdvojio sistem „Volna Kupol Garant“.
