Ruski jurišni helikopter Ka-52 Aligator dobija zadatak za koji prvobitno nije bio projektovan. Umesto isključivog lova na tenkove, oklopna vozila i položaje na zemlji, deo ovih helikoptera sada se koristi i kao pokretna protivvazdušna odbrana protiv ukrajinskih dronova.
Promena dolazi nakon naglog povećanja broja bespilotnih letelica koje pokušavaju da prodru stotinama kilometara u rusku teritoriju. Klasični sistemi PVO mogu da štite određene objekte i pravce, ali ne mogu jednako brzo da reaguju na dron koji tokom leta menja kurs ili pokušava da obiđe poznate položaje protivvazdušne odbrane.
Helikopter u takvoj situaciji može da poleti prema očekivanom pravcu prodora, prati cilj i presretne ga dalje od objekta koji štiti. Ka-52 za takvu ulogu već poseduje veliki deo potrebne opreme, uključujući elektrooptičke i infracrvene senzore, laserski daljinomer i sisteme za nadzor bojišta.
Njegovi koaksijalni rotori omogućavaju stabilno lebdenje, brzo okretanje i dobru upravljivost pri malim brzinama, što je posebno korisno kada se prati relativno spor vazdušni cilj. Najnovija promena sada se odnosi i na naoružanje, jer se postojeće rakete prilagođavaju upravo uništavanju bespilotnih letelica.
Prema navodima iz ruskih izvora, modernizovana raketa Vihr-M dobila je beskontaktni upaljač namenjen povećanju efikasnosti protiv dronova. Time oružje razvijeno prvenstveno za uništavanje oklopnih ciljeva dobija novu funkciju bez potrebe za razvojem potpuno nove rakete.
Vihr-M više ne mora direktno da pogodi dron
Vihr-M je prvobitno razvijen kao brzo protivoklopno vođeno oružje. Raketa dostiže brzinu približno dva maha, ima domet oko deset kilometara i koristi višenamensku bojevu glavu koja omogućava dejstvo protiv teško oklopljenih vozila, ali i niskoletećih vazdušnih ciljeva.
Za razliku od projektila sa poluaktivnim laserskim samonavođenjem, Vihr se vodi unutar laserskog snopa koji projektuje lansirna platforma. Takav način navođenja otežava ometanje klasičnim sredstvima elektronske borbe i omogućava brzo dejstvo nakon otkrivanja cilja.
Najvažnija promena za novu ulogu jeste uvođenje beskontaktnog upaljača. Raketa više ne mora nužno direktno da udari mali dron, što je veoma zahtevan zadatak zbog njegovih dimenzija. Dovoljno blizak prolazak omogućava aktiviranje bojeve glave i povećava verovatnoću uništenja cilja fragmentima.
Takvo rešenje posebno odgovara Ka-52, čiji senzori mogu da prate male ciljeve dok helikopter manevriše, a posada istovremeno zadržava mogućnost korišćenja drugih vrsta naoružanja.
Igla-V i top od 30 mm već su korišćeni protiv dronova
Ruska upotreba Ka-52 kao lovca na bespilotne letelice nije počela sa modernizovanim Vihrom. Fotografije objavljene još u julu 2025. prikazale su Ka-52M u konfiguraciji posebno prilagođenoj protivdronovskim zadacima. Helikopter je tada nosio dva dodatna rezervoara od po 500 litara i dva lansera sa raketama Igla-V.
Igla-V predstavlja vazduhoplovnu verziju rakete porodice Igla sa infracrvenim samonavođenjem i principom „ispali i zaboravi“. Domet joj je do približno pet kilometara. Ka-52M može da koristi i top 2A42 kalibra 30 mm protiv ciljeva koji priđu dovoljno blizu. Brzina paljbe topa kreće se od 200 do 800 metaka u minuti, uz efektivni domet oko dva kilometra protiv odgovarajućih ciljeva. citeturn572405view0
Ka-52M koristi radar Arbalet-52 i elektrooptički sistem GOES-451M, a raniji ruski podaci navode mogućnost otkrivanja pojedinih vazdušnih ciljeva na udaljenostima do približno 15 kilometara. Kombinacija radara, optike, raketa i topa omogućava posadi da bira oružje prema veličini, brzini i udaljenosti drona.
Helikopter pokriva prostor između statičnih sistema PVO
Potreba za takvim rešenjem raste zajedno sa dometom ukrajinskih bespilotnih letelica. Napadi se više ne završavaju samo u pograničnim oblastima, već se ciljevi nalaze duboko u ruskoj teritoriji, zbog čega nije moguće svaki potencijalni pravac pokriti dovoljnim brojem zemaljskih sistema PVO.
Stacionarni položaj štiti određeni sektor. Helikopter može da promeni položaj, presretne dron na drugom pravcu i zatim se premesti na novu tačku. Rusija je zato tokom 2025. počela intenzivnije da koristi Ka-52M za zaštitu važnih objekata i pozadinskih područja od velikih jednokratnih dronova.
Slična promena nije ograničena na rusku avijaciju. Američke posade AH-64E Apache takođe sve više vežbaju borbu protiv bespilotnih letelica, dok su jurišni helikopteri na Bliskom istoku već korišćeni za takve zadatke.
Ka-52 tako zadržava svoju osnovnu ulogu jurišnog helikoptera, ali dobija još jedan komplet zadataka. U konfiguraciji za protivdronovsku borbu može da ponese dodatno gorivo radi dužeg patroliranja, rakete Igla-V za vazdušne ciljeve, top 2A42 za blisko presretanje, dok modernizovani Vihr-M sa beskontaktnim upaljačem dodaje mogućnost gađanja dronova na znatno većoj udaljenosti.
