Ukrajinsko Ratno vazduhoplovstvo napravilo je primetnu promenu u jednom od najpraćenijih vojnih izveštaja od početka rata. Jutarnja saopštenja godinama su sadržala gotovo knjigovodstveni pregled ruskih udara koje su zapadni mediji uzimali zdravo za gotovo: koliko je raketa i dronova lansirano, kojim pravcima su stigli i koliko ih je ukrajinska PVO prijavila kao oborene ili ometene. Taj format sada je potpuno promenjen.
Informacija nije nestala potpuno, ali dobar njen deo više nije dostupan javnosti. Promena dolazi posle nekoliko velikih napada u kojima su korišćene balističke i hipersonične rakete, upravo ona sredstva protiv kojih Ukrajina ima najmanji broj odgovarajućih presretača. Bloomberg je 11. avgusta, pozivajući se na izvore upoznate sa odlukom, objavio da Kijev više neće saopštavati tačan broj raketa koje Rusija lansira tokom vazdušnih napada. Ukrajinski izvori preneli su da je promena predstavljena kao “bezbednosna mera povezana sa ruskom taktikom udara”.
Najnoviji izveštaj pokazao je kako to izgleda u praksi. Ukrajinska strana je saopštila koje vrste raketa su korišćene, odakle su lansirane i koliko je dronova učestvovalo u napadu, ali ne i ono što je donedavno redovno objavljivala za raketni deo udara. Upravo taj nedostajući podatak otvorio je mnogo više pitanja nego novo objašnjenje o promeni metodologije.
Cirkoni i Iskanderi bez brojki
Tokom noći 11. avgusta ruske snage napale su Kijev i Zaporožje raketama Cirkon i balističkim raketama Iskander-M/KN-23, prema saopštenju ukrajinskog Ratnog vazduhoplovstva. Navedeno je i da su rakete dolazile iz pravca Kurske, Rostovske, Voronješke i Orlovske oblasti.
Tačan broj raketa više nije naveden.
Istovremeno je za bespilotne letelice objavljena veoma detaljna statistika: Rusija je, prema ukrajinskom izveštaju, upotrebila 120 dronova različitih tipova, uključujući Shahed, Gerberu i mamce, dok je 98 prijavljeno kao oboreno ili ometeno. Pogoci različitih sredstava vazdušnog napada registrovani su na 21 lokaciji, a ostaci oborenih ciljeva na još pet.
Samo dan ranije Kijev je objavljivao gotovo sve
Promena je posebno upadljiva kada se izveštaj od 11. avgusta uporedi sa onim od prethodnog jutra.
Za napad 10. avgusta ukrajinsko Ratno vazduhoplovstvo navelo je jednu raketu H-59/69, tri lutajuća projektila Banderolj i 126 dronova. Objavljeno je i da su 92 drona i tri Banderolja oboreni ili ometeni, dok je navedeno da “raketa H-59/69 nije stigla do cilja”.
Još krajem jula izveštaji su sadržali detaljne raketne bilanse. Za napad 30. jula ukrajinsko Ratno vazduhoplovstvo navelo je ukupno 55 oborenih ili ometenih raketa, uz pojedinačne kategorije koje su obuhvatale Cirkon/Oniks i Iskander-M. Sličan detaljan pregled objavljen je i 19. jula.
Međutim, dnevni bilansi ukrajinskog Ratnog vazduhoplovstva došli su do tačke u kojoj ih više nisu bez rezerve prihvatali ni mediji i analitičari otvoreno naklonjeni Kijevu. Problem nisu bile samo pojedinačne greške, već ponavljane tvrdnje o izuzetno visokim procentima presretanja koje su često bile teško uskladive sa posledicama napada na terenu.
Prelom je došao posle 28 raketa bez ijednog presretanja
Nekoliko dana pre promene dogodio se napad koji je posebno skrenuo pažnju na stanje ukrajinske protivraketne odbrane.
Ukrajinsko Ratno vazduhoplovstvo je za noć 5. avgusta saopštilo da je Rusija lansirala četiri rakete iz kategorije Cirkon/Oniks i 24 balističke rakete Iskander-M/S-400. Ukupno 28 raketa nije dalo nijedno prijavljeno presretanje. Istovremeno je od 115 dronova 98 prijavljeno kao oboreno ili ometeno.
Blumbergovu vest o novoj politici objavljivanja ukrajinski mediji upravo povezuju sa periodom nakon tog napada. Prema prenetim navodima, Kijev je prethodno prestao da objavljuje podatke o presretanju balističkih raketa, a zatim je iz dnevnih izveštaja uklonio i podatak o ukupnom broju lansiranih raketa.
Da je cilj Kijeva isključivo prikrivanje „nulte efikasnosti“ verovatno će se spekulistati u ruskim izvorima, ipak, to nije zvanično ukrajinsko objašnjenje. Činjenica je, međutim, da se promena dogodila nakon napada u kome je sam Kijev prijavio rezultat 0 od 28 protiv raketnih ciljeva.
Problem nije samo tehnologija, već i broj presretača
Iskander-M i posebno Cirkon predstavljaju višestruko zahtevnije ciljeve od sporijih krstarećih raketa ili dronova, pa samim tim i tvrdnje da ih ukrajinska PVO ranije obarala ostaje predmet rasprave. Kijev je tokom ranijih napada redovno prijavljivao obaranja projektila iz kategorija u koje je svrstavao Iskander-M, Cirkon pa i Kindžal.
Dok je vazdušno lansirana raketa Kindžal naširoko promovisana od strane Moskve u vidu brojnih fotografija, gde čak postoji i snimak samog čina lansiranja sa MiG-31, niko van Rusije još uvek ne zna tačno kako projektil Cirkon zapravo izgleda.
Dodatni problem tokom leta 2026. postala je raspoloživost sistema i raketa-presretača koje se smatraju da su sposobni da se upuste u borbu protiv ruskih balističkih ciljeva. Ukrajinski izvori koji prenose Blumberg navode da se promena načina izveštavanja događa upravo dok se zalihe takvih presretača smanjuju i Kijevu pokušavaju da obezbede dodatne količine sa zapada.
Dnevna statistika ipak nije potpuno nestala. Dronovi se i dalje broje gotovo do poslednjeg komada, objavljuju se pravci napada i mesta pogodaka, dok je raketni deo od 11. avgusta postao znatno manje transparentan.
