Ruska vojska prvi put je detaljnije opisala jednu od najuspešnijih epizoda dejstva svojih sistema S-400 tokom rata u Ukrajini. Prema članku objavljenom u časopisu Ministarstva odbrane “Vojnaja misao”, baterije S-400 su tokom 2023. godine primenile novu taktiku gađanja ciljeva iza radarskog horizonta, oslanjajući se na podatke drugih senzora.
Autori navode da su na taj način u kratkom periodu uništena 24 ukrajinska aviona, od kojih čak deset MiG-29 tokom samo jednog dana. Jedan od autora teksta je general-major Aleksandar Romanenkov, načelnik raketnih snaga protivvazdušne odbrane ruskih Vazdušno-kosmičkih snaga. Ključ nije bio u novoj raketi, već u promeni načina raspoređivanja baterija i povezivanju S-400 sa spoljnim izvorima podataka.
Umesto da ostanu duboko iza linije fronta na klasičnim položajima, pojedini lanseri navodno su prebacivani napred, na skrivene zasedne tačke sa kojih su mogli da napadnu ukrajinske avione ubrzo nakon njihovog poletanja. Radar same baterije više nije morao prvi da vidi cilj. Podatke su mogli da obezbede drugi radari, izviđački sistemi i avioni A-50U, dok je S-400 ostajao skriven sve do lansiranja.
Nova taktika nakon dolaska dodatnih MiG-29
Period opisan u “Vojnoj misli” poklopio se sa povećanjem aktivnosti ukrajinske lovačke avijacije nakon što je Kijev dobio dodatne MiG-29 iz arsenala država NATO-a.
Prema ruskim navodima, ukrajinski piloti do tada su razvili procedure kojima su pokušavali da ostanu izvan poznatih zona dejstva ruskih sistema dugog dometa. Visina leta, približavanje liniji fronta i trenutak lansiranja naoružanja računati su prema procenjenim položajima S-300 i S-400.
Zasedna taktika promenila je tu računicu. Baterija koja se ranije očekivala desetine kilometara dalje mogla je privremeno da bude pomerena znatno bliže frontu, dok je cilj dobijala preko drugog senzora.
Ruski oficiri tvrde da su upravo takvi položaji omogućavali napade na ukrajinske lovce neposredno nakon napuštanja aerodroma ili prilikom njihovog približavanja zoni borbenih dejstava.
Od ukupno 24 aviona koje ruska strana pripisuje ovoj epizodi, navedeno je deset MiG-29 oborenih u jednom danu. Tipovi ostalih 14 letelica nisu objavljeni. Brojka se poklapa sa izjavom tadašnjeg ministra odbrane Sergeja Šojgua iz oktobra 2023. godine, kada je saopštio da su ruske snage novim metodama primene protivvazdušne odbrane uništile 24 ukrajinska aviona za pet dana.
Novi članak govori o periodu od približno jedne nedelje, ali prvi put detaljnije objašnjava kako je takav rezultat navodno postignut. Podsetimo, upravo jedan od pilota ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva, u intervjuu za Radio Slobodna Evropa, početkom godine opisao je realnost u kojoj ruski sistemi protivvazdušne odbrane S-400 predstavljaju stalnu i neposrednu pretnju.
Prema njegovim rečima tada, operativna logika ruskih sistema je jednostavna: nakon izvršenja zadatka, raketa dugog dometa gotovo uvek „kreće za avionom“.
A-50U gleda, S-400 puca
Najvažniji deo taktike odnosi se na odvajanje senzora koji pronalazi cilj od baterije koja lansira raketu.
Klasični zemaljski radar ograničen je zakrivljenošću Zemlje. Avion koji leti nisko može da ostane iza radarskog horizonta sve dok se dovoljno ne približi radaru, čak i kada sama raketa teoretski ima domet od nekoliko stotina kilometara.
Ruska strana je taj problem pokušala da reši povezivanjem S-400 sa udaljenim senzorima. Posebno važnu ulogu imaju avioni A-50U za rano upozoravanje i kontrolu, čiji radar sa velike visine može da vidi ciljeve mnogo dalje od zemaljske stanice.
A-50U otkriva avion, određuje njegov položaj i podatke šalje mreži protivvazdušne odbrane. Baterija S-400 zatim može da lansira raketu prema cilju koji njen sopstveni radar u trenutku lansiranja još ne vidi.
Takva arhitektura omogućava korišćenje punog dometa rakete bez potrebe da osmatrački radar S-400 neprekidno emituje i time otkriva položaj baterije.
40N6 napravljena upravo za takav napad
Posebnu ulogu ima raketa 40N6, razvijena za sistem S-400 i uvedena u širu integraciju krajem prethodne decenije.
Njena deklarisana maksimalna daljina iznosi do 400 kilometara. Za razliku od klasične rakete koja čitav let zavisi od radara baterije, 40N6 projektovana je tako da može da leti prema području u kojem se cilj nalazi koristeći podatke drugih senzora.
Raketa se penje na veliku visinu, čime povećava sopstveni horizont i čuva kinetičku energiju, a zatim se spušta prema cilju. U završnoj fazi koristi sopstveni aktivni radarski tragač, što joj omogućava da samostalno pronađe i zahvati avion.
Takva putanja posebno je namenjena napadima na avione za rano upozoravanje, komandne letelice, avione za elektronsko ratovanje i druge ciljeve koji pokušavaju da ostanu daleko iza prve linije.
Ukrajinski MiG-29 predstavljaju znatno drugačiju metu. Reč je o veoma manevarskom lovcu, ali najveći deo ukrajinske flote čine verzije projektovane tokom poslednjih decenija Sovjetskog Saveza, bez savremenih stelt karakteristika i sa ograničenijim sistemima elektronskog ratovanja u odnosu na najnovije zapadne lovce.
Zaseda važnija od maksimalnog dometa
Objavljeni opis pokazuje da ruski oficiri najveći značaj ne daju samom dometu od 400 kilometara, već načinu na koji je baterija uvedena u borbu.
Lanseri su pomerani na prikrivene prednje položaje tako da ukrajinski avion nakon poletanja ili ulaska u određeni sektor gotovo odmah uđe u zonu mogućeg dejstva.
Posada lovca koja očekuje da se S-400 nalazi mnogo dalje može da zauzme visinu ili kurs koji bi bio bezbedan prema prethodno poznatoj slici rasporeda. Skrivena baterija tada dobija podatke od spoljnog senzora i lansira bez dugog rada sopstvenog radara.
Ukrajinskom pilotu ostaje manje vremena da prepozna napad, promeni visinu, okrene avion ili se povuče iz zone.
Autori “Vojne misli” priznaju da je ukrajinska strana ovu taktiku u međuvremenu detaljno proučila i da je malo verovatno da bi danas ponavljanje istog postupka donelo rezultate slične onima iz 2023. godine.
Preporuka je ipak da se baterije dugog dometa, gde god teren i situacija to dozvoljavaju, i dalje postavljaju tako da protivnički avioni što ranije nakon poletanja uđu u njihove zone dejstva.
Od borbenog debija u Ukrajini do Indije i Pakistana
S-400 je prvi put upotrebljen u velikom oružanom sukobu nakon početka ruskih operacija u Ukrajini u februaru 2022. godine. Rat je sistemu doneo ono što nijedan poligon ne može da obezbedi, višegodišnju upotrebu protiv pravih aviona, krstarećih i balističkih raketa, dronova i sredstava elektronskog ratovanja.
Sistem se zatim našao i u centru pažnje tokom indijsko-pakistanskog sukoba u maju 2025. godine. Indijska strana pripisala je svojim sistemima S-400 obaranje više pakistanskih vazdušnih ciljeva, dok se u pojedinim izveštajima pominjalo ukupno pet aviona tokom kratkog perioda borbi.
Generalni direktor koncerna Almaz-Antej Jan Novikov krajem 2025. godine govorio je upravo o promenama koje su uvedene na osnovu iskustava iz Ukrajine.
Prema njegovim rečima, S-400 ima “ogroman potencijal modernizacije”, koji omogućava brzo prilagođavanje novim pretnjama. Novikov je naveo da je sistem tokom rata dobio sposobnosti koje prvobitno nisu bile karakteristične za klasične sisteme protivvazdušne odbrane.
Objavljivanje detalja u “Vojnoj misli” zato otkriva i gde ruska vojska vidi jednu od najvažnijih lekcija svojih operacija iz 2023. godine: baterija S-400 više se ne posmatra samo kao udaljeni sistem koji sopstvenim radarom čuva određenu oblast, već kao jedan naoružani čvor šire mreže u kojoj cilj može da pronađe A-50U ili drugi senzor, a raketa bude lansirana sa potpuno drugog mesta.
