Ruski vojni analitičari sve otvorenije upozoravaju da se rat dronovima više ne dobija samo brojem letelica, raketa i protivvazdušnih sistema. Protivnički napad danas može biti isplaniran pomoću satelitskih snimaka, radarskih podataka, vremenske prognoze, digitalnih mapa terena i algoritama koji za nekoliko sekundi obrađuju količinu informacija za koju bi ljudskom štabu bili potrebni sati.
Vojni dopisnik Aleksandar Sladkov zato je pozvao na hitno stvaranje ruskog ekvivalenta američke platforme Palantir. Takav sistem trebalo bi da poveže velike baze podataka, vojno planiranje, obaveštajne informacije i jedinice na terenu. Njegov zadatak ne bi bio samo da prati ukrajinske dronove nakon što uđu u ruski vazdušni prostor, već da unapred proceni kojim putevima će pokušati da prođu.
Sistem bi računao uticaj magle, oblaka, vetra, visine terena, jaruga, klisura, radarskih mrtvih zona i položaja mobilnih vatrenih grupa. Na osnovu toga mogao bi da predloži gde treba rasporediti ljude, senzore i oružje pre nego što se cilj pojavi na horizontu.
Sladkov tvrdi da ruske jedinice već rade veliki deo tog posla, ali ga uglavnom obavljaju ljudi pod ogromnim vremenskim pritiskom. Njegov zaključak je da se protiv mreže satelita, računara i algoritama više ne može ratovati samo iskustvom komandira i operatera radara.
Šahovska partija u kojoj računar ima više vremena
Sladkov je način planiranja ukrajinskih udara opisao kao šahovsku partiju protiv računara. Dron dobija cilj, ali putanja do njega nije samo prava linija ucrtana na karti.
Algoritam može da analizira moguće pravce prilaska, položaje radara, poznate zone protivvazdušne odbrane, naseljena mesta, rečne doline, klisure i područja u kojima je zemaljsko osmatranje otežano. Ruta se zatim menja tako da letelica što duže ostane ispod radarskog horizonta ili van vidnog polja mobilnih vatrenih grupa.
Vremenski uslovi dodatno utiču na planiranje. Magla i niski oblaci ne moraju sprečiti let drona, ali mogu znatno otežati njegovo vizuelno otkrivanje. Noć, padavine i složen teren stvaraju dodatne mogućnosti za prolazak kroz odbranu.
Mobilne vatrene grupe zato moraju da predvide gde će se letelica pojaviti, kojim pravcem će nastaviti i koliko vremena imaju za zauzimanje položaja. Prema Sladkovu, ruske ekipe već uspevaju da procene pravac udara i rasporede se za približno 40 minuta.
Problem nastaje kada istovremeno dolaze desetine ili stotine ciljeva sa različitih pravaca. Čovek tada mora da prati veliki broj promenljivih, dok računar može istovremeno da upoređuje hiljade mogućih ruta i predlaže najverovatnije tačke prolaska.
Gde postaviti oružje, kada otvoriti vatru
“Ruski Palantir” ne bi bio samo sistem za crtanje putanja na ekranu. Sladkov ga zamišlja kao platformu koja bi računala raspored sopstvenih i protivničkih snaga, predviđala napade dronova i raketa i unapred pripremala odgovor.
Sistem bi morao da odgovori na nekoliko praktičnih pitanja: koje oružje treba rasporediti, na kom mestu, u koje vreme i protiv koje vrste cilja.
Sporiji dron može se presresti mitraljezom, automatskim topom ili jeftinijom raketom kratkog dometa. Brža krstareća raketa zahteva drugačiji senzor, ranije upozorenje i znatno kraće vreme reakcije. Balistička raketa traži potpuno drugi lanac otkrivanja i presretanja.
Jedinstvena digitalna platforma mogla bi da sabira podatke radara, osmatračkih mesta, elektronskog izviđanja, presretnutih komunikacija, satelita i izveštaja jedinica sa terena. Algoritam bi zatim označavao najverovatnije pravce napada i predlagao preraspodelu sistema pre nego što udar počne.
Takav sistem mogao bi da se koristi i za ruske operacije. Veštačka inteligencija bi analizirala protivničku PVO, birala rute sopstvenih dronova, određivala vreme ulaska u vazdušni prostor i usklađivala napade sa raketama, mamcima i sredstvima za elektronsko ratovanje.
Centar iz vremena Šojgua koji nije postao ruski Palantir
Sladkov tvrdi da počeci sličnog sistema postoje još iz vremena kada je Sergej Šojgu rukovodio ruskim Ministarstvom odbrane. Tokom izgradnje Nacionalnog centra za upravljanje odbranom u Moskvi najavljivano je stvaranje ogromne infrastrukture za prikupljanje podataka, praćenje vojnih operacija i podršku donošenju odluka.
Centar je trebalo da objedini informacije iz različitih rodova vojske, državnih institucija i vojno-industrijskog kompleksa. U početnim najavama pominjane su mogućnosti koje danas odgovaraju osnovnoj ideji vojnih sistema zasnovanih na veštačkoj inteligenciji.
Sladkov kaže da ne zna šta se dogodilo sa tim projektom i koliko je prvobitnih mogućnosti zaista razvijeno. Rusija raspolaže radarima, satelitima, sistemima elektronskog izviđanja, centrima za komandovanje i velikim brojem podataka sa fronta, ali pitanje je da li su ti izvori povezani u jedinstvenu platformu koja može trenutno da predloži odluku.
Njegov poziv zato nije zahtev za još jednim velikim komandnim centrom sa ekranima, već za funkcionalnim sistemom koji podatke pretvara u konkretan raspored jedinica, izbor oružja i pravac udara.
PRISMA već vodi ukrajinske napade duboko u Rusiju
Oružje Online je krajem maja pisalo o platformi PRISMA, koju Glavna obaveštajna uprava ukrajinskog Ministarstva odbrane koristi za planiranje i praćenje napada dronovima dugog dometa.
Na snimku iz zatvorenog komandnog mesta GUR-a prikazan je digitalni interfejs preko kojeg operateri prate putanje, koordinate ciljeva i stanje velikog broja letelica. Prema tada objavljenim informacijama, sistem može da prati i prilagođava kretanje stotina, pa i hiljada dronova.
PRISMA je razvijena u saradnji sa američkom kompanijom Palantir. Platforma objedinjava satelitske snimke, radarsko izviđanje, telemetriju dronova, informacije senzora i obaveštajne podatke u jedinstveni taktički prikaz.
Dron u takvom sistemu više nije samostalna letelica kojom jedan operater upravlja prema unapred zadatoj koordinati. Postaje završni izvršilac mnogo šire digitalne mreže.
Satelitski snimak prikazuje cilj i okolinu. Radarski podaci mogu pokazati aktivnost protivvazdušne odbrane. Telemetrija otkriva položaj drona, njegovu brzinu, promenu pravca, gubitak veze ili dejstvo elektronskog ometanja. Algoritam zatim sabira informacije i omogućava operaterima da menjaju napad dok je još u toku.
Takva arhitektura povećava gustinu i sinhronost udara. Letelice mogu dolaziti različitim pravcima, u različito vreme i na različitim visinama, dok se reakcija odbrane prati i koristi za promenu sledećeg talasa.
Američka kompanija u digitalnoj pozadini rata
Palantir Technologies osnovan je 2003. godine. Kompaniju vodi Aleks Karp, dok je predsednik upravnog odbora i suosnivač Piter Til. Među najvećim institucionalnim vlasnicima nalaze se Vanguard Group sa približno devet odsto, BlackRock sa oko pet odsto i State Street.
Saradnja Palantira sa Ukrajinom počela je 2022. godine. Karp se lično sastajao sa Volodimirom Zelenskim, dok je ukrajinski ministar Mihailo Fedorov govorio o širenju veštačke inteligencije, analize podataka i “matematike ratovanja”.
Ukrajina i Palantir pokrenuli su projekat Brave1 Dataroom, kroz koji kompanije dobijaju pristup velikim količinama borbenih podataka radi obuke novih modela veštačke inteligencije.
Prema Fedorovljevim navodima, više od 100 kompanija trenira preko 80 modela namenjenih otkrivanju i presretanju vazdušnih ciljeva. Palantirovi sistemi već se koriste za analizu udara, obradu obaveštajnih podataka i planiranje dubinskih operacija.
Ukrajina u taj sistem unosi ono što nijedna kompanija ne može da dobije laboratorijskim ispitivanjem: stvarne podatke iz velikog rata. Milioni sati snimaka dronova, podaci o pogodcima, elektronskom ometanju, izgubljenim letelicama, radu PVO i reakcijama ruskih jedinica postaju materijal za obuku sledeće generacije algoritama.
Privatna kompanija kao deo ratne infrastrukture
Palantir svoje aktivnosti predstavlja kao tehnološku podršku državama koje se suprotstavljaju vojno snažnijem protivniku. Takva formulacija omogućava da se njegova uloga opisuje kao privatno tehnološko partnerstvo, iako se softver koristi za obradu podataka i koordinaciju operacija na ruskoj teritoriji.
Granica između privatnog dobavljača i neposrednog dela ratne infrastrukture time postaje sve manje jasna. Palantir ne isporučuje kancelarijski program, već platforme koje povezuju izviđanje, izbor cilja, planiranje rute, raspodelu sredstava i procenu rezultata udara.
Takav model omogućava američkoj državi da deo tehnološke podrške formalno ostavi privatnom sektoru, dok američka kompanija razvija ključne elemente digitalne arhitekture jedne strane u ratu.
Naš prethodni članak o sistemu PRISMA pokazao je kako ukrajinski dubinski udar izgleda sa druge strane ekrana. Novi poziv ruskih vojnih analitičara otkriva reakciju sa ruske strane: mobilne vatrene grupe i komandiri više ne pokušavaju da predvide samo kretanje pojedinačnog drona, već odluke sistema koji istovremeno obrađuje teren, vreme, radare, satelite i rezultate prethodnih napada.
Dok ruske ekipe za četrdesetak minuta pokušavaju da procene najverovatniju putanju i zauzmu položaj, PRISMA i slične platforme svaki novi let pretvaraju u dodatni podatak za sledeći udar. Upravo zbog toga Sladkov traži povratak projektu koji je trebalo da nastane u Nacionalnom centru za upravljanje odbranom, ali ovog puta ne kao komandna sala sa velikimv ekranima, već kao ruski sistem koji će računati poteze pre nego što se protivnički dron pojavi iznad horizonta.
