Ruski Su-35S i švedski JAS 39 Gripen E predstavljaju dve potpuno različite filozofije savremenog lovačkog aviona. Njihov mogući susret iznad istočne Ukrajine ne bi ličio na klasičan vazdušni duel u kojem se piloti približavaju, ulaze u zaokret i pokušavaju da protivnika zahvate topom ili raketom kratkog dometa.
Su-35S je veliki, brz i snažno naoružan lovac, napravljen da dugo patrolira, nosi veliki broj projektila i koristi moćan radar za otkrivanje ciljeva na velikoj udaljenosti. Gripen E je znatno manja platforma, osmišljena za raspršeno delovanje sa kratkih pista, brzu razmenu podataka i napade vođene informacijama drugih aviona i zemaljskih radara.
Razlika u veličini, konstrukciji i načinu upotrebe znači da poređenje samo po brzini, radaru ili broju raketa ne daje potpunu sliku. Presudan bi mogao da bude kvalitet cele mreže u kojoj avion leti, od aviona za rano upozoravanje i kontrolu do zemaljskih radara, elektronskog ratovanja i pouzdanosti komunikacionih veza.
Raketni duel najverovatnije bi počeo na više od 100 kilometara, pre nego što bi piloti mogli vizuelno da uoče protivnički avion. Takav obračun ne bi automatski dobio avion sa najvećim deklarisanim dometom rakete, već onaj koji prvi otkrije protivnika, neprimetno mu se približi i duže prosleđuje podatke projektilu.
Upravo na toj tački sudaraju se ruska prednost u veličini, brzini i snazi radara sa švedskim oslanjanjem na manji radarski odraz, napredne veze i raketu Meteor. Mogući dolazak malog broja Gripena u Ukrajinu zato bi otvorio zanimljivo tehničko pitanje, ali ne bi sam po sebi izbrisao brojčanu i infrastrukturnu prednost ruskog vazduhoplovstva.
R-37M protiv Meteora
Su-35S i Gripen E mogu da nose širok izbor raketa vazduh-vazduh. Ruski avion koristi rakete porodice R-77 za borbu na srednjim udaljenostima, dok Gripen može da upotrebljava američki AIM-120 AMRAAM, u švedskoj službi označen kao Rb 99.
Najveću pažnju ipak privlači poređenje ruskog R-37M i evropskog Meteora. Obe rakete predviđene su za gađanje ciljeva van vizuelnog dometa, ali su razvijene prema različitim zahtevima.
R-37M nastao je iz porodice raketa R-33, prvobitno namenjenih presretanju bombardera, izviđačkih aviona, krstarećih raketa i aviona za rano upozoravanje i kontrolu. Za novije verzije se navodi domet od 300 do 400 kilometara, mada je protiv lovca koji manevriše i pokušava da izbegne napad praktična zona uspešnog dejstva manja.
Veliki domet omogućava Su-35S da ugrožava nešto sporije i visokovredne ciljeve duboko iza borbene linije. Veličina R-37M donosi snažnu bojevu glavu i veliku početnu brzinu, ali i manju pogodnost za dugotrajno energetsko manevrisanje u završnici leta protiv okretnog lovca.
Meteor je projektovan kao raketa namenjena upravo borbi protiv manevarskih ciljeva na srednjim i velikim udaljenostima. Njegov protočni raketni motor sa regulisanim potiskom omogućava da projektil duže zadrži energiju i veliku brzinu, umesto da većinu goriva potroši neposredno posle lansiranja.
Meteor može da održava brzinu blizu četiri maha i poseduje zonu u kojoj je protivniku veoma teško da izbegne pogodak od približno 60 kilometara. Deklarisani domet se često navodi oko 200 kilometara, ali stvarna vrednost zavisi od visine, brzine aviona pri lansiranju, pravca leta cilja i količine manevara koje raketa mora da izvede.
R-37M nosi znatno veću bojevu glavu, dok Meteor prednost traži u dužem radu motora i očuvanju energije. Nijedna od tih karakteristika sama ne rešava duel, pošto raketa bez kvalitetnih podataka o cilju može da potroši gorivo jureći avion koji je već promenio pravac i visinu.
Radar, veze i avioni za rano upozoravanje
Su-35S raspolaže velikim radarom Irbis-E, čija se snaga često navodi kao jedna od najvećih prednosti ruskog aviona. Veliki nos aviona omogućava ugradnju masivne antene, dok domet otkrivanja raste protiv ciljeva sa većim radarskim odrazom.
Gripen E koristi savremen radar sa aktivnim elektronskim skeniranjem i oslanja se na veoma razvijenu razmenu podataka. Švedski koncept ne zahteva da svaki avion neprekidno uključuje sopstveni radar i time otkriva svoj položaj.
Podatke o ruskom avionu Gripen može da dobije od drugog lovca, zemaljske stanice ili aviona za rano upozoravanje i kontrolu. Meteor zatim može da bude lansiran uz naknadne korekcije putanje, dok se radar samog Gripena uključuje tek kada je to neophodno.
Ruska strana koristi sličan princip sa avionima A-50, zemaljskim radarima i drugim lovcima. Problem predstavlja ograničen broj raspoloživih A-50 i potreba da se takve letelice drže dalje od područja u kojem mogu da budu napadnute.
Švedska podrška avionima za rano upozoravanje i kontrolu mogla bi značajno da poveća vrednost Gripena, ali samo pod uslovom da ti avioni stvarno budu dostupni Ukrajini i da mogu bezbedno da deluju dovoljno blizu zone borbi. Ruske rakete velikog dometa upravo su razvijane da takve platforme nateraju da se povuku dalje od linije fronta.
Manji Gripen teže je pronaći
Ni Gripen E ni Su-35S nisu stelt avioni. Gripen ipak ima manju fizičku siluetu i konstrukcijske elemente koji umanjuju radarski odraz u poređenju sa mnogo većim ruskim lovcem.
Procena da radarski odraz Gripena E u čistoj konfiguraciji iznosi oko 0,1 kvadratni metar često se pojavljuje u analizama, ali nije potvrđena javno dostupnim rezultatima merenja. Spoljašnje rakete, dodatni rezervoari, ugao posmatranja i frekvencija protivničkog radara mogu tu vrednost višestruko da promene.
Su-35S je veliki avion sa dva motora, široko razmaknutim gondolama i brojnim spoljnim nosačima. Takva konstrukcija pruža veliki dolet, mnogo goriva i visok borbeni teret, ali istovremeno olakšava radarsko otkrivanje.
Manji odraz Gripena može mu omogućiti da bude primećen kasnije, naročito kada koristi podatke drugih senzora i izbegava aktivno emitovanje. Su-35S bi zauzvrat mogao da nadoknadi deo tog nedostatka većom visinom leta, snažnijim radarom i većom brzinom pri lansiranju, čime raketama daje dodatnu energiju.
Bliska borba ide u korist Su-35S, ali do nje možda neće doći
Su-35S ima prednost u potisku, brzini, nosivosti i manevarskim sposobnostima. Motori sa promenljivim vektorom potiska omogućavaju mu izvođenje veoma oštrih manevara, dok velika količina goriva pruža duže zadržavanje u vazduhu.
Gripen E nije projektovan da se sa Su-35S nadmeće u demonstracionim manevrima pri malim brzinama. Njegova šansa leži u izbegavanju takve borbe, održavanju distance i lansiranju Meteora pre nego što ruski avion uspe da se približi.
Ulazak u blisku borbu ne bi automatski značio sigurnu pobedu Su-35S. Rakete kratkog dometa, nišanski sistemi na kacigi i senzori koji pokrivaju širok ugao omogućavaju napad i bez klasičnog postavljanja aviona iza protivnika.
Veći ruski avion ipak bi u produženom manevru imao više energije, snažnije motore i širu mogućnost izbora između vertikalnih i horizontalnih manevara. Gripen bi morao da se osloni na manju siluetu, brzu promenu pravca i podršku drugih platformi.
Šesnaest aviona ne donosi ravnotežu
Najveći problem Ukrajine ne bi bio kvalitet Gripena E, već njihov broj i vreme potrebno za isporuku. Prema navodima iz brojnih izvora, govori se o svega 16 aviona, sa rokovima koji se protežu do 2029. ili 2030. godine.
Takva eskadrila mogla bi da zaštiti određeni sektor, izvodi presretanja i povremeno ugrozi ruske lovce raketama Meteor. Broj od 16 aviona nije ni približno dovoljan za stalno prisustvo duž čitavog fronta, jer deo flote u svakom trenutku mora biti na održavanju, obuci ili popravci.
Dodatni teret predstavlja sve šarenija ukrajinska flota. Uvođenje Gripena i eventualnog Rafala značilo bi paralelno održavanje najmanje sedam tipova borbenih aviona, sa različitim motorima, rezervnim delovima, softverom, raketama i procedurama.
Su-35S bi u pojedinačnom duelu mogao da bude ozbiljno ugrožen manjim Gripenom naoružanim Meteorom i podržanim spoljnim senzorima. Ruska prednost ipak ostaje u većem broju aviona, razvijenoj mreži aerodroma i mogućnosti da na jednom pravcu istovremeno angažuje više lovaca nego što bi cela planirana ukrajinska flota Gripena mogla da podigne u vazduh.
