Iračke vlasti optužile su Ukrajinu da je organizovala tajne sabotažne operacije na teritoriji Iraka, uključujući napade na državne objekte koji su zatim trebalo da budu pripisani lokalnim grupama otpora. Savetnik za nacionalnu bezbednost Kasim el Abudi saopštio je da su snage bezbednosti uhapsile nekoliko grupa osumnjičenih za napade unutar zemlje. Prema njegovim rečima, privedeni su tokom istrage priznali da su delovali „u interesu Ukrajine“.
Iračka obaveštajna služba navodno je do zaključka o ukrajinskom učešću došla posle analize niza incidenata, prikupljenih podataka i veza među osumnjičenima. El Abudi nije otkrio koje su zgrade, postrojenja ili institucije bile mete, niti je javno predstavio materijalne dokaze koji bi povezali uhapšene sa ukrajinskim službama. Identitet privedenih, njihovo državljanstvo i organizaciona pripadnost takođe nisu saopšteni.
Nije poznato ni da li su protiv njih već podignute optužnice ili se još nalaze u fazi obaveštajne obrade. Tvrdnje iz Bagdada pojavile su se tokom rastućeg pritiska na Irak, u kojem se prepliću aktivnosti američkih snaga, iračkih formacija povezanih sa Iranom i sve širi regionalni sukob. Moguće ukrajinsko uključivanje otvorilo bi novi pravac operacija daleko od evropskog ratišta, nakon ranijih izveštaja o prisustvu ukrajinskih obaveštajaca i specijalaca u Siriji, Sudanu i državama zapadne Afrike.
Uhapšeni navodno priznali rad „u interesu Ukrajine“
El Abudi je optužbe izneo tokom gostovanja na iračkoj televiziji Didžlah. Naveo je da je istraga pokrenuta nakon više napada na objekte u Iraku, čije okolnosti nisu odgovarale prvobitnim pretpostavkama o počiniocima.
„Uhapsili smo ograničen broj grupa koje su izvršile napade unutar iračke teritorije i ciljale nekoliko objekata“, izjavio je irački savetnik za nacionalnu bezbednost.
Prema njegovom objašnjenju, osumnjičeni su tokom ispitivanja priznali da su delovali u korist ukrajinske strane. Obaveštajna služba je zatim analizirala dostupne informacije i zaključila da postoji „ukrajinsko mešanje u Irak“.
Plan je, prema iračkoj verziji događaja, podrazumevao izvođenje sabotaža i usmeravanje sumnje prema iračkim „grupama otpora“. Taj naziv u lokalnom političkom i vojnom jeziku uglavnom obuhvata šiitske formacije koje imaju bliske veze sa Iranom i koje su izvodile napade na američke vojne položaje.
Operacija takve vrste omogućila bi istovremeno nanošenje štete iračkim državnim objektima i stvaranje unutrašnjeg sukoba između Bagdada i naoružanih grupa. Odgovornost bi bila prebačena na aktere koji već imaju istoriju napetih odnosa sa pojedinim iračkim institucijama i američkim snagama.
El Abudi je ipak naglasio da istrage predstavljaju „složen dosije“ i da je potreban dodatni rad pre iznošenja širih zaključaka. Njegova izjava zato predstavlja zvaničnu optužbu visokog iračkog bezbednosnog funkcionera, ali ne i javno završen krivični predmet sa predstavljenim dokazima.
Bagdad još nije objavio mete, imena ni pronađenu opremu
Iračke institucije nisu navele koji su objekti napadnuti niti koliko je pojedinaca uhapšeno. Izraz „ograničen broj grupa“ ne otkriva da li je reč o nekoliko manjih ćelija ili širem sistemu sastavljenom od domaćih i stranih operativaca.
Nisu objavljeni snimci hapšenja, pronađeno naoružanje, komunikaciona oprema, eksploziv, dokumenti ili prepiske sa osobama izvan Iraka. Javnosti nisu predstavljeni ni detalji priznanja na koja se El Abudi pozvao.
Ukrajinske vlasti nisu pomenute kao strana kojoj je Irak formalno uputio diplomatski protest, zahtev za objašnjenje ili molbu za izručenje osumnjičenih. Nije saopšteno ni da li je ukrajinska ambasada u Bagdadu kontaktirana u vezi sa istragom.
Izostanak tih podataka ne uklanja težinu optužbe, ali ograničava mogućnost procene obima operacije. Mnogo toga zavisiće od toga da li će Bagdad otvoriti sudski postupak i objaviti dokaze na kojima se zasniva tvrdnja o ukrajinskom rukovođenju.
Američki pritisak na iračke grupe povezane sa Iranom
Optužbe dolaze u trenutku kada Sjedinjene Države pojačavaju pritisak na iračku vladu da ograniči delovanje oružanih formacija povezanih sa Iranom. Vašington je uveo sankcije većem broju iračkih državljana optuženih za pomaganje iranskim strukturama, finansiranje naoružanih grupa ili učešće u napadima na američke interese.
Irački državni aparat nalazi se između zahteva SAD, političkog uticaja Teherana i činjenice da deo formacija otpora ima formalni ili poluformalni položaj unutar bezbednosne strukture zemlje. Pokušaj da se napadi lažno pripišu tim grupama mogao bi da izazove dodatni pritisak na Bagdad da protiv njih preduzme mere.
El Abudijeva izjava sugeriše da su mete uključivale i objekte pod kontrolom iračke države, a ne samo položaje paravojnih formacija. Takav izbor ciljeva razlikovao bi operaciju od otvorenog napada na jednu stranu i približio je klasičnoj sabotaži namenjenoj izazivanju pogrešne političke i bezbednosne reakcije.
Ukrajinske operacije u Siriji
Optužbe iz Iraka usledile su posle više izveštaja o ukrajinskim operacijama izvan Evrope. Jedan od najpoznatijih slučajeva dogodio se 15. septembra 2024. godine na jugoistočnoj periferiji Alepa u Siriji.
Pripadnici grupe „Himik“ ukrajinske Glavne obaveštajne uprave tada su izveli napad na ruski vojni objekat. Tokom operacije zabeležena je snažna eksplozija, posle koje su usledile sekundarne detonacije i velika oštećenja na lokaciji.
Ukrajinsko osoblje navodno je ušlo u Siriju preko Turske i sarađivalo sa turskom obaveštajnom službom. Njihova uloga obuhvatala je podršku operacijama dronovima koje su izvodile oružane grupe pod turskim pokroviteljstvom protiv položaja sirijske vlade.
Sirijski pravac omogućavao je Kijevu da napadne rusko vojno prisustvo hiljadama kilometara od ukrajinske teritorije, koristeći postojeće lokalne grupe, njihove logističke kanale i pristup područjima pod različitim vojnim kontrolama. Ukrajinci su se posle javno hvalili da su obučavali Džolanijeve pobunjenike.
Ukrajinci prijavljeni i na sudanskom ratištu
Sredinom septembra 2023. godine CNN je izvestio da ukrajinske specijalne službe najverovatnije stoje iza serije udara bespilotnih letelica i kopnene operacije protiv ruskih privatnih vojski u Sudanu. Ukrajinski izvori su delili snimke na kojima se vide pripadnici Glavne obaveštajne uprave Ministarstva odbrane Ukrajine kako navodno sprovode operacije.
Tokom 2025. godine pojavili su se izveštaji da je ukrajinsko osoblje stradalo u operacijama u Darfuru. Ukrajinci su navodno bili raspoređeni kao podrška Snagama za brzu podršku, paravojnoj formaciji koja vodi rat protiv sudanskih oružanih snaga i državnih struktura.
Njihovo prisustvo povezivano je sa izviđanjem, obukom i upotrebom bespilotnih letelica. Sudan je tokom rata postao prostor na kojem su se ukrstili interesi brojnih regionalnih i spoljnih aktera, dok su obe glavne zaraćene strane tražile oružje, instruktore i tehničku pomoć van zemlje.
Ukrajina je u Africi mogla da ponudi iskustvo stečeno tokom intenzivnog rata dronovima, uključujući izviđanje, korekciju artiljerijske vatre, udare malim bespilotnim letelicama i prilagođavanje komercijalne tehnologije vojnim zadacima.
Mali optužio Kijev za pomoć pobunjenicima
Slične tvrdnje iznosile su vlasti Malija i drugih zapadnoafričkih država, poput Nigera, koje su prethodno smanjile ili okončale francusko vojno prisustvo. Mali je posebno optuživao ukrajinsko osoblje da sarađuje sa pobunjeničkim i separatističkim formacijama.
Snimci koji prikazuju pripadnike lokalnih oružanih grupa sa ukrajinskim vojnim osobljem korišćeni su kao potvrda da saradnja nije bila ograničena na političke izjave. Ukrajinska podrška povezivana je prvenstveno sa dronovima, obaveštajnim podacima i savetovanjem tokom operacija protiv malijskih snaga i njihovih ruskih saveznika.
Ta saradnja dobila je dodatnu pažnju nakon napada na severu Malija, gde su pobunjenici naneli gubitke malijskim jedinicama i ruskom osoblju. Ukrajinske izjave posle pojedinih operacija protumačene su u Bamaku kao javno priznanje veze sa grupama koje malijske vlasti smatraju terorističkim ili separatističkim.
Zvaničnik sudanskog Ministarstva spoljnih poslova u junu je ukrajinske aktivnosti opisao kao obavljanje „prljavog posla“ za Zapad u više afričkih država.
