Ruska vojska objavila je snimke napada na jednu od najređih ukrajinskih raketnih platformi, lanser sistema Neptun, namenjenog za udare po ciljevima na moru i duboko u kopnenoj pozadini. Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je 18. jula da su u blizini naselja Ribakovka u Nikolajevskoj oblasti pogođeni samohodni lanser USPU-360 i transportno-punitersko vozilo sa raketama. Prema ruskoj verziji događaja, napad je izveden kombinovanom upotrebom taktičkog raketnog sistema Iskander i novih mlaznih udarnih dronova Geran-4. Objavljeni snimci prikazuju izviđanjem otkrivenu kolonu vozila, a zatim nekoliko snažnih detonacija na njihovim položajima.
Rusko ministarstvo označilo je pogođeni sistem kao Neptun-2, iako tačan izgled i konačna konfiguracija rakete sa tim nazivom još nisu javno predstavljeni. Verovatnije je da je meta pripadala jednoj od najnovijih varijanti produženog dometa, razvijenih iz ukrajinske protivbrodske rakete R-360 Neptun, širem auditorijumu napoznatije po potapanju krstarice Moskva. Pojedini ukrajinski i zapadni izvori takve rakete nazivaju „Dugi Neptun“ i pripisuju im mogućnost udara po kopnenim ciljevima na udaljenostima do 1.000 kilometara.
Ukrajinske snage koristile su različite verzije Neptuna u napadima na ruske objekte, posebno na Krimu i u crnomorskom regionu. Njihov broj ipak ostaje ograničen zbog male proizvodne serije, nedostatka specijalizovanih komponenti i činjenice da je broj operativnih lansera USPU-360 verovatno veoma mali. Gubitak jednog lansera zato ima znatno veću težinu od uništenja pojedinačne rakete ili običnog transportnog vozila. Ruska vojska poslednjih meseci pokušava da otkrije mesta skladištenja, pripreme i lansiranja ukrajinskog oružja velikog dometa, čiji su glavni ciljevi vojni aerodromi, luke, skladišta, industrijska postrojenja i objekti na Krimu.
Iskander probio položaj, Geran-4 pratio i dovršio napad
U ruskom saopštenju nije navedena tačna raketa sistema Iskander koja je korišćena, ali je najverovatnije reč o taktičkoj kvazibalističkoj raketi 9M723. Deklarisani domet te rakete približava se granici od 500 kilometara, dok njena velika brzina, promenljiva putanja i mogućnost izvođenja manevara otežavaju presretanje.
Raketa 9M723 koristi inercijalni navigacioni sistem uz korekciju preko ruskog satelitskog sistema GLONASS. Pojedine varijante mogu da budu opremljene optoelektronskim tragačem koji u završnoj fazi leta upoređuje snimljenu sliku terena sa unapred unetim digitalnim podacima o cilju.
Iskander može da koristi više vrsta konvencionalnih bojevih glava, uključujući visokoeksplozivne fragmentacione, kasetne, termobarične i probojne bojeve glave namenjene napadu na utvrđene objekte. Razvijane su i specijalizovane varijante za dejstvo po radarima i elektronskim sistemima.
Takva raketa pogodna je za uništavanje lansera koji se nakratko zaustavljaju radi pripreme za dejstvo, ali efikasnost napada zavisi od brzine prenosa podataka od izviđačkih dronova, satelita ili drugih senzora do raketne jedinice. Mobilni sistem poput Neptuna može da promeni položaj ubrzo nakon lansiranja, zbog čega ruske snage pokušavaju da ga napadnu dok se nalazi uz transportno-puniterska vozila ili na mestu pripreme.
U operaciji kod Ribakovke, prema ruskim navodima, korišćeni su i udarni dronovi Geranj-4. Ta verzija predstavlja duboko prerađenu razvojnu liniju mlaznog Geranja-3, koji se često povezuje sa konstrukcijom iranskog drona Šahed-238.
Geranj-4 zadržava osnovni oblik delta krila, ali mu se pripisuju poboljšana aerodinamika, smanjena radarska uočljivost i snažniji mlazni motor. Prema nezvaničnim podacima, pogon bi mogao da bude zasnovan na konstrukciji sličnoj kineskom motoru Telefly TF-TJ1600A.
Navodna brzina Geranja-4 kreće se između 350 i 500 kilometara na sat, dok se njegov efikasan domet procenjuje na oko 850 kilometara. Veća brzina smanjuje vreme koje ukrajinska protivvazdušna odbrana ima za otkrivanje, identifikaciju i gađanje drona.
Posebno značajna izmena odnosi se na ugradnju elektrooptičkog sistema za završno navođenje. Novi primerci navodno koriste algoritme za automatsko prepoznavanje i praćenje cilja, uz osnovni inercijalni navigacioni sistem i korekciju preko GLONASS-a.
Takva kombinacija omogućava dronu da ne zavisi isključivo od unapred unetih koordinata. Kamera i softver mogu da koriguju putanju prema vozilu koje se pomerilo nekoliko desetina ili stotina metara od početno određenog položaja, što je posebno važno pri lovu na mobilne lansere.
Neptun od rakete za brodove prerasta u evropsko-ukrajinsko oružje za duboke udare
Neptun je prvobitno razvijen kao ukrajinska protivbrodska krstareća raketa, zasnovana na rešenjima sovjetske rakete H-35, ali sa novom elektronikom, navođenjem, bojevom glavom i ukrajinskim komponentama. Kopneni sistem sastoji se od lansera USPU-360, komandnih vozila, transportera i vozila za dopunu raketama.
Tokom rata raketa je prilagođena za napade na kopnene ciljeve. Takva promena zahtevala je modifikaciju navigacionog sistema, algoritama leta i završnog navođenja, jer nepokretni objekti na kopnu imaju potpuno drugačije karakteristike od ratnog broda na otvorenom moru.
Kijev je izgradnju verzije većeg dometa predstavljao kao jedan od svojih najvažnijih domaćih raketnih projekata. Raketa poznata kao „Dugi Neptun“ trebalo bi da nosi drugačiji raspored goriva, modernizovanu navigaciju i izmenjenu bojevu glavu, uz domet višestruko veći od početne protivbrodske varijante.
Nova razvojna faza otvorena je memorandumom koji su potpisali evropski raketni koncern MBDA i ukrajinski državni konstruktorski biro Luč. Projekat je privremeno označen kao Neptun-2, a saradnja treba da obuhvati povećanje dometa, borbenih sposobnosti i tehnološkog nivoa sistema.
MBDA i Luč nisu objavili konkretne podatke o planiranom pogonskom sistemu, bojevoj glavi, navigacionom paketu ili konačnom dometu. U saopštenjima se pominju „revolucionarne inovacije“, bez objašnjenja da li se radi o potpuno novoj raketi ili dubokoj modernizaciji već postojećeg Dugog Neptuna.
Realnije je da Neptun-2 predstavlja nastavak postojeće razvojne linije, a ne konstrukciju napravljenu od početka. Ulazak MBDA mogao bi Ukrajini da omogući pristup evropskoj elektronici, sistemima navođenja, projektantskom iskustvu i proizvodnim kapacitetima koje njena industrija teško može samostalno da razvije tokom rata.
Ukrajinska odbrambena industrija pokazala je da može brzo da prepravlja postojeće rakete i prilagođava ih novim zadacima, ali serijska proizvodnja ostaje najveća prepreka. Problemi obuhvataju nabavku precizne elektronike, navigacionih sklopova, pogonskih komponenti, materijala za raketne motore i zaštitu proizvodnih pogona od ruskih udara.
Ruska vojska zato ne čeka da evropsko-ukrajinski projekat dostigne masovnu proizvodnju. Lanseri, vozila za dopunu i mesta na kojima se rakete pripremaju za lansiranje imaju prioritet jer ih je znatno teže nadoknaditi nego pojedinačnu potrošenu municiju. Podsetimo, ovo nije prvo zabeleženo uništenje Neptuna. Ruske snage su 28. avgusta 2025. godine izvele udar, takođe sistemom “Iskander-M”, na lansirnu platformu ukrajinskog protivbrodskog raketnog sistema RК-360MC “Neptun” u području sela Ljubickoje, u Zaporoškoj oblasti. Nakon toga, usledio je još jedan video zabeležen udar kod reke Dnjepar.
Na snimku iz Nikolajevske oblasti rusko izviđanje pratilo je vozila do položaja u blizini Ribakovke, nakon čega su izvedeni udari Iskanderom i Geranima-4. Pogođena su upravo dva elementa bez kojih raketna baterija ne može brzo da ponovi dejstvo: samohodni lanser USPU-360 i vozilo koje je prevozilo rezervne rakete za njegovo ponovno punjenje.
