Strategija pritiska kojom je Donald Tramp nameravao da brzo primora Iran na ustupke pretvorila se u političku i vojnu krizu za Sjedinjene Države, ocenjuje nemački list Zidojče cajtung. Vašington je, prema toj analizi, računao da će kombinacija američkih i izraelskih udara, ekonomskog gušenja i pretnje daljom eskalacijom naterati Teheran da prihvati sporazum pod uslovima Bele kuće. Iransko rukovodstvo odbilo je da se povuče i odgovorilo je udarima na američke vojne objekte i infrastrukturu država koje podržavaju operacije protiv Irana. Zatvaranje Ormuskog moreuza dodatno je proširilo sukob na globalno tržište energenata i pomorski saobraćaj kroz Persijski zaliv.
Vašington i Tel Aviv, prema nemačkom listu, očekivali su ograničen rat čije bi trajanje i intenzitet mogli da drže pod kontrolom. Teheran je izabrao suprotan pristup, šireći posledice sukoba na američke baze, regionalne saveznike, energetske objekte i trgovačke rute. Takva strategija stvorila je političku zamku za Belu kuću: obustavljanje udara moglo bi biti predstavljeno kao povlačenje pred Iranom, dok nastavak napada povećava rizik po američke vojnike, ratne brodove, avione i infrastrukturu saveznika.
Tramp pokušava da vreme do srednjoročnih izbora za Kongres iskoristi za postizanje sporazuma koji bi mogao da predstavi kao veliki spoljnopolitički uspeh. Izgled takvog dogovora postaje sve neizvesniji dok se broj napadnutih država i vojnih objekata povećava, a Ormus ostaje zatvoren. Bela kuća istovremeno optužuje Iran, Rusiju, Kinu i Severnu Koreju za mešanje u američke izbore. Pojedini analitičari takve optužbe povezuju sa nesigurnošću Trampove administracije u pogledu rezultata njegove stranke na izborima za Kongres.
Američka vojska u međuvremenu je podigla ulog prelaskom sa udara na vojne objekte na napade protiv putne, transportne i druge kritične infrastrukture u Iranu. Stručnjaci koje citira nemački list očekuju pokušaj dodatnog pojačavanja operacija kako bi Teheran bio primoran na popuštanje. Neuspeh takvog pristupa ostavio bi Vašingtonu mogućnost povratka za pregovarački sto, ali pod znatno nepovoljnijim političkim okolnostima nego na početku sukoba.
Američki avioni ruše mostove i tunele, eksplozije od Bušera do Kešma
Američki napadi na Iran nastavljeni su sedmu noć zaredom, dok su eksplozije prijavljene u gradovima na obali i duboko u unutrašnjosti zemlje. Udari su registrovani u Bušeru, Sanandaju, Jazdu, Laru, Darabu, Siriku i na ostrvu Kešm, uz posebno snažnu aktivnost u provinciji Hormozgan.
Centralna komanda SAD saopštila je da je novi niz napada počeo u 15 časova po istočnom vremenu. CENTCOM je potvrdio da su američke snage sedmu noć uzastopno dejstvovale po ciljevima u Iranu, bez objavljivanja potpunog spiska pogođenih objekata.
Iranski regionalni izvori navode da je raketa pogodila jarbol centra za kontrolu pomorskog saobraćaja na ostrvu Lark. Ključni autoputevi na jugu Irana našli su se pod napadima američkih ratnih aviona, dok su lokalne vlasti prijavile prekid saobraćaja na više pravaca prema Bandar Abasu.
Kancelarija guvernera Hormozgana saopštila je da su vazdušni udari oštetili ili uništili nekoliko mostova i tunela. Pogođene trase povezuju luke na obali Persijskog zaliva sa centralnim delom zemlje i imaju veliki značaj za civilni saobraćaj, snabdevanje i premeštanje vojne opreme.
Tunel Šahid Mirzaei, na strateškom pravcu Bandar Abas-Hadžiabad, zatvoren je u oba smera nakon napada. Iranske vlasti nisu saopštile kada bi prolaz mogao ponovo da bude otvoren.
Most preko reke Šor, deo tranzitne rute koja povezuje Bandar Abas sa Sirdžanom, takođe je bio meta američke avijacije. Napadnut je i most Raft na trotračnom autoputu između Minaba i Rodana.
Više snažnih eksplozija prijavljeno je u Bandar Abasu i okolini, uz prisustvo aviona iznad grada. Napadi na saobraćajnice pokazuju da američka kampanja više nije ograničena na lansere, radare, skladišta i komandne objekte, već obuhvata i infrastrukturu od koje zavisi kretanje ljudi i robe kroz jug Irana.
Teheran je na napade odgovorio operacijama protiv američkih snaga na moru i u državama regiona. Iranski državni emiter, pozivajući se na vojsku, objavio je da je američki ratni brod u severnom delu Indijskog okeana pogođen krstarećom raketom. Snimak koji je objavila vojska prikazuje lansiranje protivbrodska krstareća raketa Abu Mahdi, za koju se navodi da ima domet do 1.000 kilometara.
Prema iranskoj verziji događaja, pomorski raketni sistemi lansirali su projektil na američko vojno plovilo, nakon čega je ono promenilo kurs i udaljilo se izvan dometa iranskih snaga. Identitet plovila, obim eventualne štete i broj članova posade koji su se nalazili na njemu nisu objavljeni. Američka strana nije potvrdila iranske tvrdnje o pogotku.
Istovremeno su dva tankera za naftu eksplodirala i zapalila se južno od Ormuskog moreuza, prema iranskim vlastima. IRGC tvrdi da su tankeri skrenuli sa unapred određene rute i pokušali da prođu kroz minirano područje. Prema saopštenju iranske garde, američka strana je navela tankere da koriste opasan pravac kroz minsko polje. Eksplozije su izazvale velike požare na oba plovila, dok podaci o posadama, teretu i stepenu oštećenja nisu navedeni u dostavljenim izveštajima. Američki CENTCOM tvrdi da je u pitanju iranska laž.
Mornarica IRGC-a saopštila je da Ormuski moreuz ostaje zatvoren za tranzit zbog rizika nastalih američkim operacijama. Garda je navela i da izvoz nafte alternativnim cevovodnim pravcima nije moguć dok traju američki napadi.
Iran gađa američke baze od Kuvajta do Bahreina i Saudijske Arabije
Korpus islamske revolucionarne garde objavio je da su iranske raketne i bespilotne snage izvele napade na američke objekte u Kuvajtu, Jordanu, Kataru i Bahreinu. Udari su, prema iranskim saopštenjima, bili usmereni na skladišta municije, rezervoare goriva, hangare, komunikacione sisteme i radare.
U Kuvajtu su iranski dronovi navodno pogodili skladište municije u kampu Al-Udajri, komandnu zgradu i skladište u vazduhoplovnoj bazi Ali al-Salem. Među metama je bilo i nekoliko komunikacionih centara koje koriste američke snage.
Kuvajtsko ministarstvo za električnu energiju, vodu i obnovljivu energiju saopštilo je da su tokom iranskih napada pogođeni jedna elektrana i postrojenje za desalinizaciju. Oštećenja na takvim objektima direktno pogađaju proizvodnju električne energije i snabdevanje vodom u zemlji koja veliki deo pijaće vode dobija preradom morske vode.
IRGC je izneo i tvrdnju da su u preventivnom napadu uništeni lanseri HIMARS smešteni u kompleksu Ujedinjenih nacija u Kuvajtu. Iranska strana predstavila je taj navod kao dokaz tajne umešanosti delova infrastrukture UN u američke vojne operacije, poredeći ga sa ranijim optužbama vezanim za Gazu i Jemen. Za tu tvrdnju nisu objavljeni nezavisni snimci niti potvrda Ujedinjenih nacija.
U Jordanu su iranski dronovi, prema IRGC-u, pogodili rezervoare goriva u vazduhoplovnoj bazi Al-Azrak. Baza predstavlja važnu tačku američkog vojnog prisustva zbog svog položaja, izgrađene infrastrukture, raspoređene opreme i višegodišnjih ulaganja Vašingtona.
Iranski izvori navode da je u ranijem napadu na bazu Kralj Fajsal u Jordanu uništeno ukupno 14 zgrada. Balističke rakete su, prema tim tvrdnjama, precizno pogodile položaje na kojima se nalazila američka oprema.
The Hill je, pozivajući se na američke zvaničnike, objavio da je više američkih vojnika povređeno nakon napada na dve baze u Jordanu. Tačan broj povređenih i težina njihovih povreda nisu objavljeni.
Vazduhoplovna baza Šeik Isa u Bahreinu takođe je bila meta iranskih dronova. IRGC tvrdi da su pogođeni avionski hangari, rezervoari goriva američke vojske i nekoliko komunikacionih centara.
Šeik Isa predstavlja jedan od najvažnijih objekata za američke vazdušne i pomorske operacije u Persijskom zalivu. Napad na tu bazu istovremeno vrši pritisak na američku avijaciju i snage povezane sa Petom flotom američke mornarice, čije se regionalno komandno središte nalazi u Bahreinu.
Eksplozije su prijavljene i u Iraku, dok su arapski izvori objavili da je plovilo u jednoj omanskoj luci bilo napadnuto. Iranska strana navela je i da je američki pomorski radar za nadzor i kontrolu bio meta operacije u Omanu.
Iranski izvori tvrde da je u Siriji uništeno nekoliko helikoptera. Podaci o mestu napada, tipovima letelica i jedinici kojoj su pripadale nisu objavljeni u dostavljenim saopštenjima.
Jedna od najvećih operacija bila je usmerena na vazduhoplovnu bazu Al Udeid u Kataru, najveće američko vazduhoplovno uporište u regionu. IRGC je saopštio da je napad izveden iznenada i u velikom obimu.
Prema iranskoj verziji, u Al Udeidu je potpuno uništen radarski sistem dugog dometa, zajedno sa nekoliko američkih strateških aviona za dopunu gorivom. Mnoge druge letelice navodno su teško oštećene.
Katarska baza je, prema regionalnim izvorima, prethodno evakuisana, dok je deo američkih borbenih aviona prebačen u Izrael i Saudijsku Arabiju. Objavljeni satelitski snimci navodno prikazuju desetine borbenih aviona i letećih cisterni koji napuštaju bazu.
Premeštanje aviona iz Al Udeida smanjuje njihovu izloženost na jednoj lokaciji, ali istovremeno uvlači dodatne države u direktnu vojnu dinamiku sukoba. Izrael i Saudijska Arabija tako postaju važnije polazne tačke za američke operacije, ali i potencijalne mete iranskih udara.
Saudijska Arabija pogođena je prvi put posle četiri meseca, prema izveštajima regionalnih medija. Iran je lansirao balističku raketu na američku vojnu bazu u toj zemlji, dok su eksplozije prijavljene na više strateških lokacija.
Među metama je bila baza princ Sultan kod Al-Hardža, koju pojedini izvori navode i kao bazu Amir Sultan. Napad je usledio nakon poletanja američkih aviona za dopunu gorivom sa tog aerodroma.
Raketama je ciljana i industrijska luka Janbu, važan energetski i logistički centar na obali Crvenog mora. Dodatne eksplozije prijavljene su u blizini američkih objekata u Al-Hardžu.
Saudijski nacionalni sistem za rano upozoravanje izdao je hitno upozorenje o visokom riziku za područje Al-Hardža neposredno nakon napada. Sirene i poruke upozorenja aktivirane su dok su vojni objekti i vazduhoplovna infrastruktura u tom delu zemlje stavljeni u stanje pune pripravnosti.
