Američki napadi na Iran ušli su u šestu uzastopnu noć, dok se rat sve brže širi izvan iranske teritorije i zahvata američke baze, energetska postrojenja i saobraćajna čvorišta širom Persijskog zaliva. Eksplozije su tokom noći ponovo odjekivale u Bušeru, Bandar Abasu, na ostrvu Kešm, kod Ahvaza i u drugim delovima južnog Irana, dok su iranske rakete i dronovi upućeni prema ciljevima u Bahreinu, Kuvajtu, Kataru, Siriji i Iraku.
Američka Centralna komanda saopštila je da se operacija nastavlja sa ciljem daljeg slabljenja iranskih vojnih kapaciteta. Avioni i rakete pogodili su objekte protivvazdušne odbrane, logističku infrastrukturu, aerodrome, komunikacione tačke i položaje povezane sa iranskim raketnim i pomorskim snagama.
Iranski mediji izvestili su o novim eksplozijama u Bandar Abasu, glavnom lučkom i vojnom centru na Ormuskom moreuzu, kao i na obližnjem ostrvu Kešm. Napadi su zabeleženi i u Bušeru, gradu u kojem se nalazi jedina aktivna nuklearna elektrana u Iranu. Lokalne vlasti potvrdile su da je područje napadnuto, ali za sada nema potvrde da je sama nuklearna elektrana bila cilj.
Kod Ahvaza su stanovnici drugu noć zaredom prijavili snažne eksplozije i intenzivnu protivvazdušnu vatru. Iranske vlasti tvrde da je u blizini jedne zdravstvene ustanove pričinjena šteta zbog koje su pacijenti morali da budu evakuisani, dok američka strana nije komentarisala te navode.
Rat koji je prethodnih dana bio usredsređen na vojne objekte sada sve otvorenije prelazi na saobraćajnu i ekonomsku infrastrukturu. Posle udara kojima je na jugu Irana onesposobljeno šest mostova, američki avioni izveli su više napada na kontrolni toranj za pomorski saobraćaj u Čabaharu.
Čabahar srušen tamo gde Iran zaobilazi Ormuski moreuz
Kontrolni toranj u Čabaharu potpuno je onesposobljen posle više američkih udara. Objekat je upravljao pomorskim saobraćajem u području luke i pratio kretanje plovila između Omanskog mora, Indijskog okeana i pravaca prema Ormuskom moreuzu.
Udari na Čabahar imaju mnogo širi značaj od rušenja jednog kontrolnog objekta.
Čabahar je jedina velika iranska dubokovodna luka koja se nalazi izvan Ormuskog moreuza. Dok se Bandar Abas i najveći deo iranske pomorske infrastrukture nalaze unutar Persijskog zaliva, Čabahar ima direktan izlaz na Omansko more i Indijski okean. Iran preko njega može da održava trgovinu čak i kada je plovidba kroz Ormuz otežana, ograničena ili potpuno prekinuta.
Luka je istovremeno ključna tačka međunarodnog transportnog pravca koji podržava Indija. Čabaharski koridor povezuje Indijski okean sa unutrašnjošću Irana, Avganistanom i državama Centralne Azije, bez prolaska kroz Pakistan. Nju Delhi je godinama ulagao u razvoj luke upravo zato što mu otvara kopneni pristup tržištima severno od Irana i daje alternativu pakistanskim transportnim pravcima.
Američki udar zato nije pogodio samo iransku pomorsku kontrolu, već i infrastrukturu povezanu sa jednim od retkih trgovačkih izlaza zemlje koji ne zavise od Persijskog zaliva. Onesposobljavanje tornja može da uspori uplovljavanje, isplovljavanje i raspoređivanje teretnih plovila, posebno ako su istovremeno pogođeni komunikacioni i navigacioni sistemi luke.
Snimci i satelitske fotografije pokazuju ozbiljna oštećenja na objektu, dok je američki sekretar za odbranu Pit Hegset objavio fotografiju rušenja tornja. Iranski državni mediji ranije su potvrdili više talasa udara na lučko područje, navodeći da je Čabahar u kratkom periodu napadnut nekoliko puta.
Pored Čabahara, američki napadi usmereni su na šest mostova u Hormozganu, železničke pravce, energetsku infrastrukturu i saobraćajne veze prema Bandar Abasu. Time se pritisak više ne zadržava samo na raketnim jedinicama i bazama Revolucionarne garde, već obuhvata puteve kojima se vojska, gorivo i oprema prebacuju prema obali.
Američka strana tvrdi da pokušava da smanji sposobnost Irana da ugrožava pomorski saobraćaj kroz Ormuz. Teheran napade opisuje kao pokušaj ekonomskog gušenja zemlje i uništavanja civilne infrastrukture.
Istovremeno sa vazdušnim udarima, američka mornarica pojačava kontrolu plovidbe oko iranskih luka. Komercijalni saobraćaj kroz Ormuski moreuz naglo je opao, osiguravajuće premije rastu, a deo brodarskih kompanija izbegava čitav region zbog rizika od raketnih napada, zaplene plovila i zatvaranja pomorskih pravaca.
Iran uzvraća od Bahreina i Kuvajta do Sirije
Teheran je na šestu noć američkih napada odgovorio novim talasom raketa i dronova prema američkim objektima i državama koje ustupaju svoj vazdušni prostor, baze i logistiku snagama SAD.
Eksplozije su ponovo odjekivale u Dohi. Katarske vlasti saopštile su da su oružane snage presretale iranske rakete, ali snimci sa terena prikazuju dolaske projektila, eksplozije i dejstvo PVO iznad šireg područja glavnog grada. Prijavljeno je i ranjavanje deteta gelerima.
Slična saopštenja o uspešnim presretanjima objavljuju Bahrein, Kuvajt i Ujedinjeni Arapski Emirati, dok se na društvenim mrežama pojavljuju snimci pogodaka, požara i sekundarnih eksplozija. Informacioni prostor u zalivskim monarhijama ostaje izuzetno strogo kontrolisan, pa se obim štete često vidi tek kroz snimke stanovnika, satelitske fotografije ili kasnija saopštenja energetskih i vojnih kompanija.
U Bahreinu su ponovo zabeleženi napadi na područja u kojima se nalaze američke snage. Iran tvrdi da je direktno pogodio kamp Al-Dil, kao i druge vojne objekte povezane sa američkom Petom flotom i vazduhoplovnim jedinicama.
Na području državne energetske kompanije BAPCO izbio je veliki požar. Bahreinske vlasti ranije su u sličnim slučajevima saopštavale da su požari stavljeni pod kontrolu i da proizvodnja nije potpuno obustavljena, ali najnoviji snimci pokazuju da energetska infrastruktura ostaje izložena ponovljenim udarima.
Iran je već gađao vazduhoplovnu bazu Šeik Isa, skladišta goriva, objekte za održavanje helikoptera i položaje povezane sa američkim pomorskim prisustvom u Bahreinu. Američka Peta flota ima glavni regionalni štab upravo u toj zemlji, zbog čega je Bahrein postao jedna od centralnih meta iranskih odgovora.
U Kuvajtu su prijavljeni raketni i bespilotni napadi na američke položaje, uz sekundarne eksplozije nakon pogodaka. Iranska Revolucionarna garda tvrdi da je uništila najmanje jedan lanser HIMARS sa pratećom municijom, koji je navodno bio pripremljen za dejstvo prema Iranu.
Američke i kuvajtske vlasti nisu potvrdile uništenje lansera, pa taj navod za sada ostaje tvrdnja iranske strane. Snimci iz Kuvajta ipak pokazuju eksplozije u zonama u kojima se nalaze vojni objekti i logističke tačke američkih snaga.
Iranske rakete usmerene su i prema Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Na snimcima iz Dubaija vide se projektili u završnoj fazi leta, tragovi protivraketnih presretača i eksplozije iznad grada i njegove okoline. Vlasti Emirata tvrde da je većina pretnji oborena, ali nisu objavile potpune podatke o mestima pada i pričinjenoj šteti.
Teheran je prvi put u ovom talasu sukoba izveo i direktan napad na američki objekat u Siriji. Revolucionarna garda saopštila je da je pogođen centar za specijalne operacije u oblasti Al Tanf, u blizini granice Sirije, Iraka i Jordana.
Prema iranskim navodima, u napadu su uništeni radar, helikopteri i druga oprema, uz gubitke među američkim osobljem. Američki izvori potvrdili su da je objekat u Siriji bio meta, ali nisu potvrdili razmere štete koje navodi Teheran. U međuvremenu, Džolanijeve snage u Siriji su zaplenile stotine dronova navodno na putu ka Hezbolahu.
Iranski napadi su zabeleženi i u iračkom Kurdistanu, gde se nalaze američke trupe, obaveštajni objekti i aerodromska infrastruktura. Lokalne vlasti prijavile su žrtve i materijalnu štetu, dok Iran tvrdi da su ciljevi bili povezani sa američkim i izraelskim operacijama protiv njegove teritorije.
U Omanu je Iran objavio da je pogodio američke radarske sisteme koji su pružali podatke za napade i presretanje iranskih raketa. Zvanična potvrda obima štete nije objavljena.
Bela kuća i dalje tvrdi da je predsednik Donald Tramp otvoren za diplomatsko rešenje. Portparolka Karolina Livit rekla je da Tramp smatra Iran odgovornim za kršenje ranijih obaveza, ali da mogućnost pregovora nije zatvorena.
Istovremeno, američki predsednik razmatra proširenje spiska ciljeva na iransku energetsku i nuklearnu infrastrukturu. Teheran je upozorio da bi napadi na elektrane, rafinerije i energetski sistem izazvali odgovor koji više ne bi bio ograničen na američke vojne baze.
Iran je u sklopu tih priprema zatražio od jemenskih Huta da budu spremni za zatvaranje moreuza Bab el Mandeb, južnog ulaza u Crveno more. Prema objavljenim navodima, odluka o napadu na brodove mogla bi da bude doneta ukoliko Sjedinjene Države krenu na iransku energetsku infrastrukturu.
Huti su rakete i dronove već rasporedili u područjima blizu moreuza, dok bi operativnu odluku o početku napada nadgledali pripadnici iranske Revolucionarne garde u Jemenu. Kroz Crveno more i Bab el Mandeb prolazi približno sedam odsto svetskih energetskih isporuka.
Zatvaranje tog pravca, uz istovremenu blokadu Ormuskog moreuza, pogodilo bi dva ključna morska prolaza između Azije, Evrope i energetskih tržišta Zaliva. Brodovi bi morali da zaobilaze Afriku oko Rta dobre nade, dok iranske i jemenske raketne jedinice duž obale čekaju naređenje koje bi sukob proširilo sa Persijskog zaliva na čitavo Crveno more.
