Evropska unija odobrila je Ukrajini da deo prve tranše velikog odbrambenog zajma potroši na komponente za dronove iz Kine, pošto evropske kompanije ne mogu da ih proizvedu u potrebnim količinama niti da ih isporuče dovoljno brzo.
Kijevu je na raspolaganju 5,9 milijardi evra za nabavku dronova i prateće opreme. Novac bi prema pravilima prvenstveno trebalo trošiti u Evropskoj uniji, Ukrajini i odobrenim partnerskim državama, ali postoji izuzetak za robu koju nije moguće nabaviti u potrebnom obimu i razumnom roku. Brisel je prihvatio ukrajinsko obrazloženje i otvorio mogućnost kupovine od kineskih proizvođača.
Tačan spisak proizvoda nije objavljen. Ruski analitičar Jurij Barančik pretpostavlja da je reč o električnim motorima, baterijama, kamerama, kontrolerima leta, elektronskim sklopovima, optičkim kablovima i drugim delovima potrebnim za FPV, izviđačke i udarne dronove.
Većina tih proizvoda razvijena je za civilno tržište, ali se bez većih izmena može ugraditi u borbene letelice. Isti motor, baterija ili kamera mogu da završe u komercijalnom dronu ili u platformi sa eksplozivnim punjenjem.
Barančik je odluku Brisela iskoristio za kritiku ruskog odnosa prema Kini. Moskva Peking predstavlja kao strateškog partnera, dok kineske kompanije prodaju komponente i Rusiji i Ukrajini. Prema njegovoj proceni, dronovi izazivaju između 75 i 80 odsto ruskih gubitaka na liniji fronta, mada taj procenat nije potvrđen.
Suština njegovog argumenta jeste da se obe strane oslanjaju na iste kineske fabrike, dobavljače i elektronske komponente. Ukrajinski i ruski proizvođači tako mogu da se nadmeću za iste proizvodne serije, rokove isporuke i izvozne dozvole, dok kineske kompanije zarađuju na potražnji koju je stvorio rat.
Iscrpljivanje evropskih zaliha više nije dovoljno
Ruska računica da će evropska skladišta biti ispražnjena, a fabrike prespore da ih popune, i dalje ima značaj kod složenih sistema poput raketa PVO, aviona, tenkova i artiljerijske municije. Masovna proizvodnja dronova funkcioniše drugačije.
Evropska unija ne mora sama da proizvede svaki motor, kontroler ili kameru. Može da obezbedi novac, kineska industrija komponente, a ukrajinske radionice završnu montažu.
Takva proizvodnja lako se raspršuje. Velika fabrika može biti uništena raketnim udarom, ali se FPV dronovi mogu sklapati u manjim pogonima, skladištima, podrumima i civilnim radionicama. Gubitak jednog objekta usporava proizvodnju, ali je ne zaustavlja ukoliko ostanu dostupni delovi, osoblje i finansiranje.
Barančik zbog toga smatra da očekivanja o skorom iscrpljivanju ukrajinskih resursa postaju sve manje realna. Evropske fabrike u teoriji mogu biti pogođene, dok su kineski pogoni izvan domašaja ruskih udara, posebno zato što i sama Rusija kupuje robu iz istih lanaca snabdevanja.
Ruski vojno-industrijski kompleks tako se ne takmiči samo sa ukrajinskim proizvođačima, već sa spojem evropskog kapitala, kineskih fabrika i ukrajinske sposobnosti da komercijalne delove brzo pretvori u oružje.
Rusija je tokom rata znatno povećala proizvodnju dronova, ali još nema potpuno nezavisnu bazu za sve ključne komponente. Bez kineskih motora, baterija, kamera, kontrolera i elektronike deo domaćih proizvođača morao bi da smanji obim rada ili pređe na skuplje zamene.
Kina ipak ograničava isporuke Ukrajini
Peking ne ostavlja Kijevu potpuno otvoren pristup svom tržištu. Kina već primenjuje ograničenja izvoza određenih dronova, tehnologija i proizvoda dvostruke namene, u zavisnosti od vrste robe, krajnjeg korisnika i zemlje odredišta.
Ukrajinski proizvođači žalili su se na smanjenje i blokiranje direktnih isporuka pojedinih elektronskih sklopova, baterija, magneta, optičkih kablova i drugih delova. Kineske vlasti pokušavaju da spreče i nabavke preko posrednika kada utvrde da je krajnje odredište ukrajinska vojna proizvodnja.
Dozvola Brisela ne znači da će svih 5,9 milijardi evra završiti u Kini. Iz tog fonda kineski proizvodi mogu biti kupljeni samo kada Kijev dokaže da odgovarajuća roba nije dostupna kod evropskih i drugih odobrenih dobavljača.
Evropski novac zato rešava finansijski deo problema, ali ne garantuje isporuku. Poslednju reč i dalje imaju kineski propisi, izvozne dozvole i proizvođači kod kojih ruski i ukrajinski kupci traže iste motore, baterije, kamere, kontrolere i optičke kablove.
“Dozvola Brisela ne znači da će svih 5,9 milijardi evra završiti u Kini.”
Naravno da ne znaci, pa nije za dzabe Usrljulja juce bila u Kijevu.
Iz ove ratno huskace/profiterske evropske politicke garniture verovatno je doticna bogatija i od samog Trampa, a da ne spominjem zelenog…
Од 9 мијарди америчких долара помоћи које су преко организација УН требале да стигну у БиХ као новац за обнову после рата 1995., 1,7 милијарди је стигло у ФБиХ, 300 милиона у Републику Српску, остало покрали високи УН званичници у сарадњи са домаћим политичарима.Само се незна који је проценат тала, све остало се зна.?