Pentagon više nije najveći kompleks vojnog štaba na svetu. Titulu koju je američka petougaona građevina nosila više od osam decenija preuzeo je Egipat, zemlja koja je u pustinji istočno od Kaira podigla „Oktagon“, ogromno komandno središte sa osam međusobno povezanih zgrada, podzemnim centrima i digitalnom mrežom namenjenom upravljanju celokupnim oružanim snagama.
Predsednik Abdel Fatah el-Sisi otvorio je 4. jula Štab državne strateške komande u Novoj administrativnoj prestonici, približno 45 kilometara istočno od Kaira. Dolazak predsednika pratili su motociklistička kolona, artiljerijski pozdrav i prelet helikoptera Apač, dok je novi kompleks predstavljen kao simbol transformacije egipatske države i njene vojske. Istog dana su predstavili i ruski PVO sistem S-300VM.
„Oktagon“ se prostire na približno 22.000 hektara, odnosno oko 89 kvadratnih kilometara. Prema objavljenim podacima, unutar kompleksa nalazi se oko 4,69 miliona kvadratnih metara izgrađenog prostora, daleko više od približno 600.000 kvadratnih metara američkog Pentagona. Egipatski kompleks ne čini jedna zgrada, već čitav vojno-administrativni grad sa 13 specijalizovanih zona.
Njegovo jezgro sastoji se od osam osmougaonih zgrada raspoređenih oko dve centralne strukture. Zgrade su povezane hodnicima, komandnim mrežama i zaštićenim komunikacionim sistemima, a njihov oblik simbolizuje različite grane, službe i operativne komande egipatskih oružanih snaga.
Na jednom mestu sada se nalaze glavne operativne komande, logistički centri, jedinice za upravljanje krizama i infrastruktura za koordinaciju kopnene vojske, ratnog vazduhoplovstva, ratne mornarice i protivvazdušne odbrane.
Vojni grad koji treba da nastavi da radi i tokom najteže krize
Veličina „Oktagona“ nije njegova najvažnija osobina. Kompleks je napravljen da objedini komandovanje, komunikacije, obaveštajne podatke, logistiku i reagovanje u vanrednim situacijama, bez oslanjanja na desetine odvojenih štabova razbacanih po Kairu.
U njegovu digitalnu infrastrukturu ugrađeni su sistemi za obradu velikih količina podataka, bezbedne komunikacione mreže i alati zasnovani na veštačkoj inteligenciji. Zadatak takvog sistema jeste da informacije iz različitih grana vojske prikaže u jedinstvenoj operativnoj slici.
Komandanti više ne bi trebalo da čekaju da se izveštaji iz mornarice, avijacije, kopnene vojske i PVO prenose kroz više odvojenih lanaca. Podaci sa radara, izviđačkih platformi, satelita, jedinica na terenu i civilnih službi mogu da se objedine u realnom vremenu, a zatim proslede centrima koji donose odluke.
Posebno mesto zauzimaju podzemni objekti namenjeni zaštiti vojnog i državnog rukovodstva. Egipat nije objavio njihovu dubinu, raspored niti stepen otpornosti, ali je potvrđeno da kompleks sadrži ojačane podzemne komandne centre sposobne da nastave rad tokom ozbiljne bezbednosne krize.
Takvi objekti moraju imati sopstvene sisteme napajanja, ventilacije, filtriranja vazduha, komunikacije, vode i rezervi. Površinske zgrade mogu da predstavljaju vidljivi simbol države, dok se najvažniji deo komandovanja u slučaju rata prebacuje ispod zemlje.
„Oktagon“ je deo mnogo većeg projekta preseljenja egipatskih državnih institucija iz prenatrpanog Kaira u novu prestonicu. Tamo su već premešteni predsednički, parlamentarni i ministarski objekti, dok novi vojni kompleks postaje bezbednosno jezgro čitavog administrativnog centra.
Za egipatsko rukovodstvo centralizacija znači kraće vreme donošenja odluka, bolju koordinaciju između civilnih i vojnih struktura i mogućnost da se krizom upravlja sa jedne zaštićene lokacije. Istovremeno, monumentalne dimenzije šalju poruku o političkoj stabilnosti, vojnoj moći i ambiciji Egipta da zadrži položaj jedne od najuticajnijih država Bliskog istoka i Afrike.
Footage captures President Abdel Fattah El-Sisi's motorcade arriving at Egypt's Strategic Command Headquarters, the Octagon, under the escort of two AH-64 Apache attack helicopters during today's official inauguration. https://t.co/9KgMYA53Al pic.twitter.com/xyz43VspSB
— Egypt's Intel Observer (@EGYOSINT) July 4, 2026
Pentagon ostaje simbol američke moći, ali više nije najveći
Američki Pentagon otvoren je 15. januara 1943. godine, usred Drugog svetskog rata, posle izgradnje sprovedene tempom koji bi danas bilo teško ponoviti. Podignut je u Arlingtonu, preko reke Potomak od Vašingtona, kako bi se hiljade vojnih kancelarija objedinile na jednom mestu.
Početna cena izgradnje iznosila je 31,1 milion dolara, što bi danas odgovaralo približno 600 miliona dolara.
Zgrada ima pet strana, pet nadzemnih spratova, dva podrumska nivoa i pet prstenastih hodnika na svakom spratu. Ukupna dužina hodnika iznosi oko 28 kilometara, ali raspored omogućava da se između gotovo bilo koje dve tačke stigne za manje od deset minuta.
U sredini se nalazi petougaoni trg površine približno pet hektara. Kompleks ima sopstvenu metro i autobusku stanicu, heliodrom, zdravstvene objekte, prodavnice, restorane, prostore za vežbanje i molitvu, kao i policijsku i bezbednosnu službu.
U Pentagonu radi oko 23.000 vojnih i civilnih službenika, uz približno 3.000 pripadnika pomoćnog osoblja i veliki broj privatnih izvođača i konsultanata. Tamo se nalaze sekretar odbrane, Združeni načelnici štabova i najviše rukovodstvo američke kopnene vojske, ratne mornarice, ratnog vazduhoplovstva, Marinskog korpusa, Svemirskih snaga i Obalske straže.
Pentagon je istovremeno sedište brojnih administrativnih, logističkih i obaveštajnih tela, uključujući Odbrambenu obaveštajnu agenciju i Odbrambenu logističku agenciju.
U glavnom holu nalazi se Sala heroja, otvorena 1968. godine i posvećena dobitnicima Medalje časti, najvišeg američkog vojnog odlikovanja.
Zapadna strana zgrade pogođena je 11. septembra 2001. godine, kada su petorica pripadnika Al Kaide otela Boing 757 kompanije Amerikan erlajns i oborila ga na kompleks. Poginulo je 59 ljudi u avionu, 125 osoba u Pentagonu i petorica otmičara.
Deo zgrade bio je u fazi rekonstrukcije, pa se u pogođenim kancelarijama nalazilo oko 800 ljudi umesto uobičajenih 4.500. Obnova Pentagona, započeta još 1998, završena je 2011. godine, dok je spomen-kompleks žrtvama otvoren 2008. godine neposredno uz mesto udara.
Rusija komanduje iz Moskve, ali ključni štabovi nisu potpuno objedinjeni
Rusko Ministarstvo odbrane i Generalštab koriste kompleks na Frunzenskom nasipu i više zgrada u centru Moskve. Izgradnja glavnih objekata započela je 1940. godine, a završena je početkom pedesetih, dok su novi delovi dodavani i modernizovani tokom poslednje decenije.
Ukupna površina šireg kompleksa procenjuje se na približno 600.000 kvadratnih metara, što ga po veličini približava Pentagonu, ali je ruska vojna uprava raspoređena u više objekata širom Moskve i Moskovske oblasti.
Najvažniji savremeni element jeste Nacionalni centar za upravljanje odbranom, iz kojeg se prate operacije ruskih oružanih snaga, kretanje jedinica, logistika, strateške snage i stanje u vojnim okruzima.
Centar objedinjuje podatke kopnene vojske, Vazdušno-kosmičkih snaga, ratne mornarice i drugih struktura, ali svi glavni štabovi nisu smešteni u istoj zgradi.
Glavni štab mornarice nalazi se u zgradi Admiraliteta u Sankt Peterburgu, dok se strateške odluke i koordinacija na najvišem nivou sprovode iz Moskve. Komanda Strateških raketnih snaga nalazi se u zatvorenom vojnom gradu Vlasiha, zapadno od prestonice, a štab Snaga za specijalne operacije vezan je za centar Kubinka-2.
Ruski sistem zato kombinuje centralizovano upravljanje iz Ministarstva odbrane sa fizički razdvojenim komandama pojedinih grana i strateških formacija.
Ministarstvom upravlja kolegijum na čijem je čelu ministar odbrane. U njemu se nalaze zamenici ministra, načelnici uprava Ministarstva odbrane i Generalštaba, komandanti vojnih okruga i najviši predstavnici grana oružanih snaga.
Rusija je decenijama na mesto ministra odbrane postavljala generale ili ljude čvrsto povezane sa bezbednosnim strukturama. Anatolij Serdjukov, imenovan 2007. godine, bio je prvi ministar bez ozbiljne prethodne vojne karijere i pokrenuo je veliku reformu oružanih snaga posle rata sa Gruzijom 2008. godine.
Kina gradi podzemni kompleks koji bi mogao nadmašiti i „Oktagon“
Vrhovno vojno komandovanje Kine nalazi se u zgradi „1. avgust“ u pekinškom okrugu Hajdijan. Tamo je smeštena Centralna vojna komisija, najviše telo koje upravlja Narodnooslobodilačkom vojskom, Narodnom oružanom policijom i milicijom.
Predsednik Centralne vojne komisije istovremeno je generalni sekretar Komunističke partije Kine. Takav sistem prati princip prema kojem „Partija komanduje oružjem“, pa najviša vojna vlast nije odvojena od političkog vrha države.
Posle reforme iz 2016. godine, četiri velika opšta odeljenja zamenjena su sa 15 funkcionalnih tela koja neposredno odgovaraju Centralnoj vojnoj komisiji. Ona nadzire komande ratišta i sve grane Narodnooslobodilačke vojske.
Sadašnja zgrada „1. avgust“ ima približno 90.000 kvadratnih metara, 12 nadzemnih spratova i dva podrumska nivoa. Najosetljiviji operativni deo kineskog sistema ipak nije ograničen na tu zgradu.
Odeljenje Zajedničkog štaba i Centar za zajedničke operacije koriste ojačane podzemne komandne čvorove u Zapadnim brdima kod Pekinga. Oni su namenjeni nastavku rada političkog i vojnog rukovodstva tokom velikog napada.
Kina istovremeno gradi novi kompleks Centralne vojne komisije u oblasti Ćinglongu, jugozapadno od Pekinga. Radovi obuhvataju približno 1.500 hektara, odnosno više od šest kvadratnih kilometara.
Zapadni obaveštajni izvori tvrde da ogromni deo projekta zapravo čine podzemni bunkeri, skladišta i komandni prostori sa slojevima armiranog betona i čelika, projektovani da izdrže prodorne bombe, a možda i posledice nuklearnog udara.
U pojedinim procenama pominje se podzemni prostor od oko pet kvadratnih kilometara, sa zalihama dovoljnim da desetine hiljada ljudi mesecima ostanu izolovane. Ti navodi nisu zvanično potvrđeni, ali dimenzije gradilišta pokazuju da Kina priprema centar koji bi po zaštiti i podzemnoj infrastrukturi mogao da nadmaši i egipatski „Oktagon“.
Britanski model ostaje rasut između Londona, Bristola i vojnih baza
Velika Britanija koristi potpuno drugačiji raspored. Glavna zgrada Ministarstva odbrane nalazi se na Vajtholu u centru Londona, u neposrednoj blizini parlamenta, vlade i nekadašnje kraljevske palate Vajthol.
Zgrada zauzima oko tri hektara, visoka je 35 metara, ima deset spratova i približno 273.000 kvadratnih metara kancelarijskog prostora. U njoj rade političko rukovodstvo, načelnik Štaba odbrane i najvažniji strateški i administrativni delovi Ministarstva.
Nabavka, tehnička podrška i upravljanje opremom velikim delom se obavljaju iz kompleksa Abi Vud kod Bristola.
Štab britanske kopnene vojske nalazi se kod Andovera, komanda Kraljevske mornarice u Portsmutu, a Štab vazduhoplovne komande u bazi RAF Haj Vikomb.
Takav raspored razvijao se iz iskustava dva svetska rata. Velika Britanija je dugo imala odvojene institucije za vojsku, mornaricu i vazduhoplovstvo, dok je položaj ministra odbrane ojačan tek tokom Drugog svetskog rata.
Vinston Čerčil preuzeo je ulogu ministra odbrane 1940. godine kako bi bolje koordinirao načelnike štabova. Posle rata uspostavljeno je jedinstveno Ministarstvo odbrane, ali su štabovi tri grane zadržali zasebne lokacije i operativne strukture.
Jedna komanda ubrzava odluke, ali stvara i jednu ogromnu metu
Egipatski model počiva na pretpostavci da objedinjavanje vojnog rukovodstva donosi veću korist od rizika koncentracije.
Kada su Ministarstvo odbrane, generalštabovi, logistika, obaveštajna tela i krizne službe smešteni u istom zaštićenom kompleksu, dokumenti, naređenja i odobrenja kreću se brže. Smanjuje se dupliranje poslova, a različite grane lakše pripremaju zajedničke operacije.
Kopnena vojska, mornarica, avijacija i PVO više ne planiraju zadatke iz potpuno odvojenih administrativnih svetova. Zajednički informacioni sistem omogućava da svi koriste istu sliku bojišta i raspoloživih snaga.
Centralizacija može da smanji troškove transporta, održavanja, obezbeđenja i komunikacija. Zajedničke sale, centri podataka, bolnice, skladišta i logističke službe koriste se za više institucija umesto da svaka grana gradi sopstvenu infrastrukturu.
Cena je stvaranje cilja čiji značaj ne može biti sakriven. Kompleks od 89 kvadratnih kilometara vidljiv je iz svemira i njegov položaj je poznat svakom potencijalnom protivniku.
Zbog toga najveći deo zaštite ne počiva na tajnosti, već na dubini podzemnih centara, fizičkom obezbeđenju, protivvazdušnoj odbrani, rezervnim komunikacijama i mogućnosti da se deo komandovanja prebaci na druge lokacije.
Masivne i strogo simetrične zgrade imaju i političku ulogu. Pentagon je decenijama bio arhitektonski sinonim za američku vojnu moć. Ruski centri u Moskvi predstavljaju centralizovanu državnu kontrolu, dok kineski podzemni projekti odražavaju pripremu za sukob najvišeg intenziteta.
Egipat je istu poruku oblikovao kroz osam povezanih zgrada u pustinji. Iza monumentalnih fasada nalaze se komandne sale, bezbedne mreže, sistemi veštačke inteligencije i ojačani podzemni prostori, dok se iznad njih pruža vojni kompleks čija je ukupna površina veća od mnogih gradova.
I neprijatelj onda treba da napadne samo jedno centralno mesto da armija ostane obezglavljena.