Desetak evropskih krstarećih raketa, napad vredan približno 20 miliona dolara i glavni međunarodni aerodrom pod kontrolom jemenskih Huta kao meta. Rezultat, prema izveštajima iz regiona, nije bio onakav kakav je saudijsko ratno vazduhoplovstvo očekivalo. Pista međunarodnog aerodroma Sana ostala je upotrebljiva, dok više raketa Storm Shadow navodno nije pogodilo predviđene tačke ili nije izazvalo dovoljno ozbiljna oštećenja da bi vazdušne operacije bile obustavljene.
Napad su izveli saudijski lovci Eurofighter, ali se avioni nisu približavali jemenskoj prestonici. Rakete su lansirane sa velike udaljenosti, verovatno sa samog kraja njihovog operativnog dometa, kako bi posade ostale izvan zone u kojoj bi mogle da budu ugrožene jemenskom protivvazdušnom odbranom.
Očigledni cilj bio je da se aerodromska pista preseče na više mesta i tako učini neupotrebljivom. Za takav zadatak angažovano je oko deset raketa Storm Sahdow, ali prijavljena šteta nije bila dovoljna da zaustavi rad aerodroma. Čak ni broj lansiranih projektila nije doneo rezultat koji bi odgovarao količini upotrebljene skupe precizno vođene municije.
Takav ishod predstavlja ozbiljan neuspeh za saudijsku operaciju, ali i neprijatnu epizodu za Storm Shadow, najvažniju evropsku krstareću raketu koja se lansira iz vazduha.
Deset raketa, bojeva glava za bunkere i pista koja nije zatvorena
Storm Shadow su zajednički razvile Velika Britanija i Francuska kao raketu za prodor kroz snažno branjeni vazdušni prostor i uništavanje ciljeva visoke vrednosti duboko iza protivničkih linija. Francuska verzija poznata je pod nazivom SCALP-EG, dok se britanska oznaka Storm Shadow najčešće koristi u međunarodnim izveštajima.
Raketa leti na maloj visini, prati konfiguraciju terena i prilazi cilju bez potrebe da avion nosač ulazi u neposrednu zonu dejstva protivničke PVO. Upravo zbog toga koristi se protiv komandnih centara, bunkera, skladišta, mostova, aerodroma i drugih važnih objekata koje je teško napasti klasičnim bombama.
Poseban deo konstrukcije predstavlja tandemska bojeva glava BROACH. Prvo punjenje otvara prolaz kroz beton, zemlju ili zaštitnu konstrukciju, nakon čega glavno punjenje prodire dublje i detonira unutar cilja. Takva bojeva glava razvijena je upravo za rušenje ojačanih objekata i nanošenje teških strukturnih oštećenja.
Zbog toga je napad na aerodrom u Sani trebalo da bude zadatak koji odgovara osnovnoj nameni Storm Shadow. Deset raketa predstavljalo je dovoljno veliki udar da pista bude pogođena na više tačaka, posebno ukoliko su projektili pravilno raspoređeni duž njene površine i usmereni prema najvažnijim delovima aerodromskog kompleksa.
Vrednost jedne rakete procenjuje se na približno dva miliona dolara, pa je saudijska operacija zahtevala oko 20 miliona dolara samo u upotrebljenoj municiji. Trošak aviona, goriva, vazdušne podrške i pripreme misije nije uračunat u tu sumu.
Storm Shadow je poslednjih godina intenzivno korišćena i u Ukrajini, gde su rakete lansirane sa modifikovanih aviona Su-24. Rezultati su bili različiti. Pojedini udari pogodili su važne objekte, dok su ruski sistemi protivvazdušne odbrane i elektronskog ratovanja uspevali da obore, ometu ili skrenu deo raketa sa planirane putanje.
Neuspeh iznad Sane ne mora nužno da znači da je svaka raketa tehnički zakazala. Uzrok može biti pogrešno programiranje ciljeva, ometanje navigacije, delovanje PVO, netačni obaveštajni podaci ili kombinacija više faktora. Prijavljeni rezultat ostaje isti: pista nije pretrpela štetu dovoljnu da operacije budu prekinute.
Aerodromske piste je teško uništiti, ali Storm Shadow je napravljena upravo za takve ciljeve
Piste izgledaju kao lake mete zbog svoje veličine i potpune nepokretnosti, ali ih je veoma teško trajno izbaciti iz upotrebe. Jedan ili dva kratera mogu privremeno da prekinu poletanje i sletanje, ali dobro obučene inženjerijske jedinice mogu da očiste oštećeni deo, popune otvor i postave novu površinu u roku od nekoliko sati.
Trajnije onesposobljavanje aerodroma zahteva seriju precizno raspoređenih pogodaka, ponavljanje napada ili uništenje objekata bez kojih pista gubi svoju funkciju. Tu spadaju rulne staze, skladišta goriva, postrojenja za održavanje, komandni objekti, kontrolni toranj, hangari i skloništa za avione.
Napad na samu betonsku površinu zato često daje samo kratkotrajan rezultat. Oštećenja moraju da budu dovoljno duboka, široka i raspoređena tako da popravka ne može brzo da se izvede ili da zahteva opremu koju branilac nema.
Uprkos tome, deset raketa sa bojevim glavama BROACH trebalo bi da predstavlja ozbiljnu pretnju čak i za dobro pripremljenu pistu. Prijavljena nesposobnost saudijskog napada da odlučno zatvori aerodrom zato privlači pažnju mnogo više nego što bi to bio slučaj sa manjim udarom običnim bombama ili jeftinijim projektilima.
Jemenski izvori tvrde da operacije nisu prekinute, što bi značilo da su rakete promašile najvažnije tačke, da je deo projektila presretnut ili ometen, ili da su nastala oštećenja brzo popravljena. Bez obzira na tačan odnos tih faktora, saudijsko vazduhoplovstvo nije ostvarilo osnovni cilj zbog kojeg je u vazduh podignuta formacija Jurofajtera sa skupim evropskim raketama.
Velika udaljenost sa koje su rakete ispaljene dodatno pokazuje da saudijske posade nisu želele da rizikuju ulazak bliže Sani. Lansiranje sa krajnjeg dometa čuva avione i njihove pilote, ali smanjuje prostor za promenu plana i potpuno prebacuje teret uspeha na navigacione sisteme, senzore i unapred programiranu putanju rakete.
Takav profil misije može da ukazuje na ozbiljnu zabrinutost Rijada zbog jemenske protivvazdušne odbrane, koja je tokom višegodišnjeg rata postepeno prerasla iz ograničene grupe preživelih sovjetskih sistema u složeniju i sve povezaniju mrežu.
Jemenske snage su u prethodnim godinama preuzele odgovornost za obaranje više američkih i savezničkih bespilotnih letelica, kao i za napade na borbene avione koji su delovali blizu njihovog vazdušnog prostora. Među avionima koje jemenski izvori navode kao pogođene ili oborene nalaze se saudijski F-15 i Eurofighter, zbog čega se posade sve češće oslanjaju na dejstvo sa velikih udaljenosti.
Ti Huti su neuništivi i žilavi kao Buba Švabe!Izgleda da im je ratovanje najomiljeniji hobi.