Poljska razmatra drastično pooštravanje kazni za pripadnike oružanih snaga koji odbiju da izvrše naređenja svojih pretpostavljenih. Prema navodima poljskog dnevnog lista „Žečpospolita“, u pripremi su izmene krivičnog zakonodavstva koje bi u najtežim slučajevima omogućile izricanje doživotne kazne zatvora.
List se poziva na izvore iz poljske vlade, prema kojima zakonodavci kao drugu mogućnost razmatraju kaznu zatvora u trajanju do 30 godina. Predložene mere predstavljale bi ogromnu promenu u odnosu na sadašnje propise, po kojima se odbijanje izvršenja naređenja pretpostavljenog u borbenoj situaciji kažnjava sa najviše tri godine zatvora.
Razlika između važeće i predložene kazne izazvala je burne reakcije u Poljskoj. Tema se brzo proširila društvenim mrežama, gde građani raspravljaju o tome da li je reč o opravdanom jačanju vojne discipline ili o preteranoj meri koja vojno osoblje stavlja pred gotovo neograničenu odgovornost za odbijanje naređenja.
Od tri godine zatvora do najteže moguće kazne
Prema dostupnim informacijama, izmene se ne bi odnosile samo na profesionalne vojnike. Novi režim kažnjavanja mogao bi da obuhvati sve kategorije vojnog osoblja, uključujući pripadnike koji služe na osnovu ugovora, kao i regrute ukoliko bi se našli u aktivnoj službi.
Time bi odgovornost za neposlušnost bila proširena na celokupan sastav poljskih oružanih snaga. Posebno osetljivo pitanje predstavlja način na koji bi zakon razlikovao običnu povredu discipline od odbijanja naređenja u borbenim okolnostima, gde jedna odluka može neposredno uticati na živote drugih vojnika i ishod operacije.
Sadašnje zakonodavstvo predviđa kaznu do tri godine zatvora za odbijanje izvršenja naređenja u borbenoj situaciji. Predlog doživotne kazne ili zatvora do 30 godina značio bi da bi se takvo delo u određenim okolnostima tretiralo kao jedno od najtežih krivičnih dela u poljskom pravnom sistemu.
U javnosti se zbog toga postavlja pitanje da li se priprema samo povećanje najviše kazne ili šira promena vojnog krivičnog prava, koja bi obuhvatila preciznije definisanje neposlušnosti, posledica odbijenog naređenja i okolnosti u kojima je delo počinjeno.
Poljski mediji za sada navode da se razmatraju najstrože kazne, ali nisu objavljeni detaljni kriterijumi prema kojima bi sud mogao da izrekne 30 godina zatvora ili doživotnu robiju. Nije poznato ni da li bi takva kazna bila vezana isključivo za ratno stanje i neposredna borbena dejstva ili bi mogla da se primeni i u drugim vanrednim okolnostima.
Regionalne tenzije menjaju pravila vojne discipline
Stručnjaci pripremu izmena povezuju sa porastom bezbednosnih tenzija u regionu i nastojanjem poljskog Ministarstva odbrane da unapred ojača disciplinu u jedinicama. Poljska poslednjih godina ulaže velike napore u širenje i pripremu oružanih snaga, dok se u javnosti sve češće razmatraju scenariji koji uključuju širu vojnu mobilizaciju i raspoređivanje vojske u slučaju novog sukoba.
U takvim okolnostima, odbijanje naređenja više se ne posmatra samo kao unutrašnji disciplinski problem. Za vojni vrh ono može predstavljati rizik za čitavu jedinicu, lanac komandovanja i sprovođenje operativnih planova.
Zagovornici strožih kazni verovatno će isticati da vojska u borbenim uslovima ne može da funkcioniše bez jasne hijerarhije i izvršavanja naređenja. Kritičari, sa druge strane, upozoravaju da doživotna kazna ostavlja prostor za zloupotrebe, naročito kada vojnici procene da je naređenje nezakonito, neizvodljivo ili da ih bez opravdanja izlaže gotovo sigurnoj smrti.
Predložene izmene već su otvorile raspravu o granicama vojne poslušnosti, odgovornosti pretpostavljenih i položaju vojnika koji bi u slučaju budućeg raspoređivanja morali da biraju između izvršenja naređenja i kazne koja bi mogla da ih zadrži u zatvoru do kraja života.
Za neću – zatvor, za ne mogu – bolnica
Ukoliko predlog bude usvojen, stara vojnička formula „Za neću – zatvor, za ne mogu – u bolnicu“ u Poljskoj bi dobila najdrastičniji mogući oblik. Naš raniji tekst „Šta se dešava kad vojnik kaže – neću?“ pokazao je da odbijanje naređenja nije uvek samo pitanje discipline. Iza vojničkih pobuna kroz istoriju često su stajali nesposobnost i okrutnost starešina, loši uslovi, neizvodljivi zadaci ili naređenja koja su ljude slala u gotovo sigurnu smrt.
Francuski vojnici pobunili su se 1917. posle katastrofalne Nivelove ofanzive, nemački mornari 1918. odbili su da učestvuju u besmislenoj završnoj operaciji, dok je čak i sovjetska vlast 1955. povukla deo odluka nakon pobune vojnika kojima je usred služenja produžen vojni rok. Država po pravilu najpre štiti autoritet i lanac komandovanja, čak i kada su podređeni možda bili u pravu.
Zato će kod poljskog predloga presudno biti kako će zakon razlikovati neposlušnost od odbijanja nezakonitog, neizvodljivog ili očigledno samoubilačkog naređenja. Kazna od 30 godina zatvora ili doživotna robija može učvrstiti strah od odbijanja komande, ali sama po sebi ne uklanja razloge zbog kojih vojnik uopšte dolazi do tačke da kaže „neću“.
