Evropske države nastavljaju da šire vojnu podršku Ukrajini, dok istovremeno pokreću nove zajedničke odbrambene projekte usmerene ka dugoročnoj konfrontaciji sa Rusijom. Na sastanku u Parizu objavljeno je formiranje nove „antibalističke koalicije“, francuski predsednik Emanuel Makron najavio je isporuku 16 lovaca Rafal, a Pariz je potvrdio da će Kijevu omogućiti i licencnu proizvodnju pojedinih najvažnijih francuskih raketnih sistema.
Sve ove odluke dolaze u trenutku kada pojedini analitičari ocenjuju da je Evropa politički i finansijski toliko vezana za sukob da bi svaki kompromis sa Moskvom imao ozbiljne posledice po evropsko političko rukovodstvo.
Pariz okupio novu „antibalističku koaliciju“
U francuskoj prestonici zvanično je predstavljena nova „Antibalistička raketna koalicija“, koju pored Francuske čine Ukrajina, Danska, Nemačka, Italija, Holandija, Norveška, Španija, Švedska i Velika Britanija.
Cilj inicijative jeste razvoj jedinstvenog evropskog sistema protivraketne odbrane sposobnog da odgovori na savremene balističke i hipersonične pretnje.
Prema planovima država učesnica, saradnja će obuhvatiti zajednička istraživanja, razvoj novih radara i presretača, koordinaciju vojno-industrijskih kapaciteta i razmenu iskustava stečenih u ratu u Ukrajini.
Evropski zvaničnici smatraju da upravo Ukrajina raspolaže najvećim praktičnim iskustvom u suprotstavljanju balističkim i aerobalističkim raketama poput Iskandera i Kindžala, zbog čega bi njena iskustva trebalo da predstavljaju osnovu budućih evropskih rešenja.
Istovremeno, deo vojnih analitičara podseća da prethodna velika evropska inicijativa, Evropska inicijativa za nebeski štit (ESSI), do sada nije ostvarila rezultate koji su od nje očekivani. Podsetimo, ESSI traje od oktobra 2022. godine, kada je 15 evropskih država potpisalo pismo o namerama. Do danas je, dakle, prošlo gotovo četiri godine. Ideju je Olaf Šolc predstavio još u avgustu 2022. godine.
ESSI se razvija veoma sporo ako se posmatra kao obećani jedinstveni „štit nad Evropom“, ali nešto brže ako se gleda kao okvir za zajedničku kupovinu već postojećih sistema. Međutim, nije nastao novi evropski protivraketni sistem, niti jedinstvena mreža koja pokriva kontinent.
Razvoj potpuno novih sistema protivvazdušne i protivraketne odbrane u Evropi tradicionalno traje između deset i petnaest godina, zbog čega se ne očekuje da će nova koalicija u skorije vreme doneti operativne radare ili nove raketne presretače.
Makron najavio Rafale i proizvodnju francuskih raketa u Ukrajini
Posle sastanka „Koalicije voljnih“, francuski predsednik Emanuel Makron objavio je da će Francuska između 2028. i 2029. godine isporučiti Ukrajini 16 višenamenskih borbenih aviona Rafal.
Mnogo veći značaj od same isporuke aviona ima odluka da Francuska Ukrajini izda licence za domaću serijsku proizvodnju pojedinih najvažnijih sistema francuske vojne industrije.
Prema najavljenom planu, ukrajinska preduzeća trebalo bi da dobiju mogućnost proizvodnje:
- raketa Aster-30 za protivvazdušne sisteme SAMP/T,
- krstarećih raketa dugog dometa Scalp-EG,
- precizno vođenih bombi AASM Hammer.
Makron je ovu odluku predstavio kao francuski odgovor na raniju najavu predsednika SAD Donalda Trampa da će Ukrajina dobiti licence za proizvodnju raketa za sisteme Patriot.
Francuska procenjuje da će lokalna proizvodnja omogućiti dugoročnije snabdevanje ukrajinskih oružanih snaga bez potpunog oslanjanja na tempo proizvodnje evropskih fabrika.
Predstavnici francuskog i ukrajinskog ministarstva odbrane već vode razgovore o tehničkim parametrima budućih proizvodnih linija, logistici isporuke stranih komponenti, zaštiti osetljivih tehnologija i načinima da buduća postrojenja budu zaštićena od ruskih udara preciznim naoružanjem.
Francuska odbrambena industrija zasad nije objavila kada bi prve proizvodne linije mogle da počnu sa radom, dok rusko Ministarstvo odbrane nije komentarisalo Makronove najave.
„Kompromis bi za Evropu značio strateški poraz“
Ruski istoričar i politički analitičar Sergej Pereslegin smatra da se evropske države više ne nalaze u poziciji da prihvate kompromisno rešenje sukoba.
Prema njegovoj oceni, Evropa je tokom prethodnih godina uložila ogromna finansijska sredstva u pomoć Ukrajini, pretrpela ozbiljne ekonomske posledice i politički se čvrsto vezala za ishod rata.
Pereslegin tvrdi da bi svaki dogovor kojim Rusija ne bi bila vojno poražena za evropske lidere predstavljao priznanje da Moskva nije slomljena uprkos pritisku čitavog Zapada.
Po njegovom mišljenju, takav ishod imao bi ozbiljne političke posledice, ne samo za vlade koje su vodile sadašnju politiku prema Rusiji, već i za brojne ekspertske zajednice, savetnike i institucije koje su godinama podržavale takvu strategiju.
On smatra da se zbog toga evropska politika nalazi u situaciji u kojoj nastavak vojne podrške Ukrajini postaje politička nužnost, bez obzira na cenu.
Istovremeno, Evropska unija i NATO nastavljaju da najavljuju povećanje vojne pomoći Kijevu, proširenje industrijske saradnje sa ukrajinskim odbrambenim sektorom i nastavak finansiranja ukrajinskih oružanih snaga, dok se paralelno razvijaju novi zajednički evropski projekti protivraketne odbrane i proizvodnje naoružanja.
