Ukrajinske snage tvrde da su u koordinisanom napadu pogodile dva lansera ruskog sistema protivvazdušne odbrane S-400, jedan u Brjanskoj oblasti, a drugi na Krimu. Prema ukrajinskim navodima, napad su izvele Snage bespilotnih sistema, dok je osim lansera oštećen i deo radarskog sistema za rano upozoravanje Nebo-U.
Kijev ovaj udar predstavlja kao uspešnu operaciju protiv jedne od najvažnijih komponenti ruske protivvazdušne odbrane. S-400 nije običan PVO sistem raspoređen oko neke lokalne baze, već jedan od glavnih slojeva ruske odbrane od aviona, balističkih raketa, krstarećih raketa i drugih ciljeva velikog dometa. Zbog toga svaki pogodak po njegovim radarima, lanserima ili komandnim elementima ima veću političku i vojnu težinu nego uništenje običnog taktičkog sistema.
Prema ukrajinskoj verziji događaja, jedan lanser je bio lociran u Brjanskoj oblasti, duboko na ruskoj teritoriji, dok je drugi bio prikriven na Krimu. Upravo taj detalj pokazuje da Kijev sve agresivnije pokušava da ne gađa samo skladišta, rafinerije i aerodrome, već i samu strukturu ruskog PVO kišobrana.
Zašto je S-400 toliko važna meta
S-400 „Trijumf“ je jedan od najvrednijih sistema u ruskom arsenalu. Namenjen je za dejstvo po avionima, krstarećim raketama, balističkim ciljevima i drugim sredstvima vazdušnog napada na velikim daljinama. U ruskoj doktrini, on nije samo oružje za obaranje aviona, već sistem za kontrolu vazdušnog prostora i stvaranje zona u kojima protivnik mora da računa sa visokim rizikom.
Jedan puk S-400 obično obuhvata komandno mesto, radare, više baterija i više lansirnih vozila. Svaki lanser nosi četiri rakete velikog dometa, ili veći broj manjih raketa u zavisnosti od konfiguracije. To znači da uništenje dva lansera jeste konkretan gubitak, ali nije automatsko izbacivanje celog puka iz stroja.
Pravi problem za Rusiju nastaje kada se uništavaju radari i komandni elementi. Lanser je važan, ali je zamenljiviji. Radar za otkrivanje, radar za upravljanje vatrom i komandna stanica čine „mozak“ sistema. Bez njih, lanser je samo vozilo sa raketama. Zbog toga je ukrajinski navod o oštećenju sistema Nebo-U važan, jer se ne odnosi na cev koja ispaljuje raketu, već na širu mrežu osmatranja.
Nebo-U je radar za veliko rastojanje, namenjen otkrivanju aerodinamičkih i balističkih ciljeva, uključujući ciljeve na velikim visinama i u složenijim uslovima elektronskog ratovanja. Njegovo oštećenje, ukoliko se potvrdi, pogađa širu sliku ruskog nadzora, ne samo jednu bateriju S-400.
Ukrajina sistematski lovi komponente S-400
Ovo nije prvi put da ukrajinske snage gađaju ruski S-400. Kijev već duže vreme pokušava da erodira rusku PVO kroz udare po lanserima, radarima i baterijama raspoređenim na najosetljivijim pravcima.
U novembru 2024. ukrajinske snage su, prema dostupnim navodima, koristile rakete ATACMS za napad na komponente S-400 u Kurskoj oblasti, kada su navodno uništena dva lansera. Dva meseca kasnije gađan je radar za upravljanje vatrom 92N6 kod Belgoroda. Tokom 2025. ukrajinska obaveštajna služba objavljivala je snimke napada na S-400 na Krimu, uključujući tvrdnje o uništenju radara 92N2E, radara 91N6E i delova baterije.
Takvi napadi imaju jasnu logiku. Ukrajina ne može lako da nadvlada rusku PVO u direktnom sudaru, pa pokušava da je reže po delovima. Radar danas, lanser sutra, komandno vozilo trećeg dana. Svaki pogodak smanjuje gustoću odbrane na određenom pravcu i otvara prostor za nove dronove, krstareće rakete ili balističke udare.
Problem za Kijev je što Rusija nije mala zemlja sa nekoliko baterija. S-400 je raspoređen u velikom broju, oko ključnih gradova, vojnih baza, Krima, zapadnih oblasti, industrijskih centara i strateških objekata. Uništenje pojedinačnih elemenata može da napravi taktičku rupu, ali ne ruši ceo sistem.
Dronovi protiv PVO: rat iscrpljivanja senzora
Napad na S-400 pokazuje širu promenu u ratu. Nekada su sistemi dugog dometa bili zamišljeni kao lovci na avione i rakete. Sada moraju satima da rade protiv dronova, mamaca, krstarećih raketa, balističkih projektila i kombinovanih napada koji imaju jedan cilj: naterati PVO da se uključi, otkrije i potroši.
Kada radar radi, on vidi. Ali tada i njega neko može da vidi. Kada lanser otvara vatru, on brani prostor. Ali istovremeno pokazuje položaj, ritam rada, pravac dejstva i strukturu baterije. Ukrajina upravo to pokušava da iskoristi: da natera rusku odbranu da reaguje, a zatim da locira i pogodi ono što se pojavilo.
Dronovi su posebno važni u tom procesu. Oni ne moraju uvek da unište cilj. Dovoljno je da aktiviraju sistem, nateraju radar da radi, potroše rakete, otkriju položaj i naprave uslove za skuplji udar. Takva taktika nije spektakularna kao jedan veliki pogodak, ali dugoročno troši najskuplje delove PVO mreže.
Rusija na to odgovara elektronskim ratovanjem, maskiranjem, lažnim položajima, premeštanjem sistema i višeslojnom odbranom. Ruski sistemi za ometanje već su pokazali da mogu ozbiljno da smanje efikasnost zapadnog preciznog oružja, uključujući pojedine udare ATACMS-a i vođene municije. To ne zaustavlja sve napade, ali Kijevu otežava sistematsko uništavanje PVO kapaciteta.
Zašto Zapad pažljivo gleda svaki pogodak
S-400 je za Ukrajinu vojna meta, ali za NATO i političko-tehnički problem. Sistem je napravljen upravo da ograniči zapadnu vazdušnu moć. Njegova namena nije samo odbrana ruskih gradova, već stvaranje prostora u kome NATO avioni, bombarderi, leteći radari, tankeri i krstareće rakete moraju da računaju sa dalekometnim ruskim presretanjem.
Zbog toga zapadni centri pažljivo prate svaku ukrajinsku operaciju protiv S-400. Kijev na frontu radi ono što bi NATO u velikom sukobu morao da radi prvih dana rata: traži radare, komandna mesta, lansere, veze, slabosti u razmeštaju i reakcije posada.
Ukrajina tako postaje praktičan poligon za ispitivanje ruskog PVO sistema. Svaki pogođeni radar, svaki promašeni ATACMS, svaka uspešna varka i svaki izgubljeni dron daju podatke o tome kako S-400 stvarno funkcioniše pod pritiskom, a ne kako izgleda u katalogu.
Gubitak ne menja rat
Uništenje dva lansera S-400, ukoliko se ukrajinske tvrdnje potvrde, jeste taktički uspeh. To su skupi, složeni i važni elementi sistema. Njihov gubitak traži zamenu, pomeranje drugih sredstava, popravku rasporeda i dodatnu zaštitu zone.
Međutim, taj udar ne menja odnos snaga sam po sebi. Dva lansera predstavljaju mali deo arsenala jednog puka, a još manji deo ukupne ruske mreže S-400. Rusija raspolaže velikim brojem ovih sistema i ima industrijsku bazu koja godinama proizvodi nove pukove, rakete i komponente.
Proizvodnja S-400 u početku je bila težak zadatak, ali je ruska država još početkom 2000-ih pokrenula obnovu raketne industrije kako bi omogućila masovniju proizvodnju. Modernizovana su i proširena ključna postrojenja, uključujući fabriku Obuhov u Sankt Peterburgu, Avitek u Kirovu i NMP u Nižnjem Novgorodu. Upravo ta industrijska pozadina omogućava Rusiji da nadoknađuje gubitke, širi raspored i zadržava izvoz, uprkos ratu.
Za Ukrajinu je zato cilj drugačiji. Ne može jednostavno „potrošiti“ ruski S-400 kroz nekoliko uspešnih udara. Može, međutim, da pravi lokalne rupe, privremeno slabi zaštitu određenih regiona, tera Rusiju da razmešta dodatne sisteme i podiže cenu odbrane pozadine.
S-400 ostaje jedan od najvažnijih ruskih sistema, ali više nije nedodirljiv simbol na paradi. Rat ga je pretvorio u metu koja mora stalno da se pomera, maskira, štiti i brani od jeftinijih sredstava koja ne pobeđuju njegovu tehnologiju direktno, već ga iscrpljuju dok ne pokaže gde se nalazi.
