Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su jedinice grupe snaga „Zapad“ prvi put od početka sukoba uništile britanski protivvazdušni raketni sistem „Rapid Ranger“ u zoni operacije u Ukrajini. Prema istom ruskom saopštenju, ukrajinska strana je u istoj zoni izgubila više od 220 vojnika, jedno američko oklopno vozilo HMMWV, 18 vozila, dva poljska artiljerijska oruđa i britanski sistem kratkog dometa koji je Kijevu isporučen kao deo zapadne borbe protiv ruskih dronova.
Moskva posebno naglašava da je reč o prvom uništenju ovog sistema u zoni borbenih dejstava. To ne znači da jedan izgubljeni „Rapid Ranger“ menja odnos snaga, ali jeste neprijatna poruka za britanski narativ o zapadnim rešenjima koja treba da zatvore rupe u ukrajinskoj protivvazdušnoj odbrani. Sistem koji je Kijevu predstavljen kao brz, pokretan i pogodan za lov na dronove sada se, prema ruskoj verziji događaja, sam našao u ulozi cilja.
„Rapid Ranger“ nije veliki sistem poput „Patriota“ ili S-300. Njegova uloga je mnogo niža, bliža frontu i opasnija za posadu. On ne brani celu oblast, već krpi prostor između mobilnih vatrenih grupa sa mitraljezima i topovima, s jedne strane, i težih PVO sistema, s druge. Upravo u tom pojasu danas leti najveći broj dronova, mamaca, izviđačkih platformi i niskoletećih ciljeva.
Britanski odgovor na ruske Gerane
Britanija je „Rapid Ranger“ gurala kao deo paketa za jačanje ukrajinske kratkodometne PVO u aprilu mesecu 2026. godine. Glavni cilj bili su ruski dronovi „Geranj“. Ti dronovi su jeftiniji od velikih krstarećih raketa, dolaze u talasima, troše presretače, zamaraju posade i teraju Ukrajinu da stalno traži jeftiniji način odbrane.
Tu se „Rapid Ranger“ uklapa kao srednje rešenje. Presretač je skuplji od mitraljeske municije, ali jeftiniji od raketa velikih PVO sistema. Sistem je dovoljno pokretan da prati jedinice, štiti konvoje, skladišta, komandne tačke ili položaje u pozadini fronta, a dovoljno automatizovan da ne zavisi samo od oka strelca na krovu pikapa.
Ukrajinsko Ministarstvo odbrane je ranije navodilo da „Rapid Ranger“ može da otkriva ciljeve na daljinama do oko 15 kilometara, dok rakete LMM „Martlet“ mogu da gađaju ciljeve do oko sedam kilometara. To ga stavlja u sloj kratkog dometa, namenjen za borbu protiv dronova, helikoptera, niskoletećih aviona i pojedinih lakših ciljeva na zemlji.
Britanski i ukrajinski promotivni ton bio je jasan: „Rapid Ranger“ treba da bude brza, pokretna i relativno ekonomična zaštita tamo gde teži sistemi ne mogu da stoje na svakom ćošku. Ruska strana sada prikazuje video gde vidimo da je takva zaštita prvi put probijena i uništena.
Šta je „Rapid Ranger“
„Rapid Ranger“ je laki mobilni PVO sistem kompanije Tales. Sam lanser je težak manje od 500 kilograma i može se montirati na različite platforme, od lakih oklopnih vozila do drugih taktičkih šasija. U ukrajinskom slučaju najčešće se pominje špansko oklopno vozilo URO VAMTAC 4×4, praktično vojni terenac namenjen za prevoz posade, opreme i oružnih modula.
Sistem ima četiri rakete spremne za lansiranje. U zavisnosti od zadatka, može da koristi „Starstrik“ ili LMM „Martlet“. To su dve različite filozofije oružja pod istim britanskim krovom. „Starstrik“ je izuzetno brz sistem, namenjen za veoma kratko vreme reakcije i gađanje vazdušnih ciljeva velikom brzinom. Posle lansiranja, raketa oslobađa tri potprojektila nalik strelicama, koji velikom brzinom pogađaju cilj.
„Martlet“, odnosno LMM, lakša je višenamenska raketa. Duga je oko 1,3 metra, teška oko 13 kilograma i koristi se protiv dronova, lakih vazdušnih ciljeva, manjih plovila, vozila i drugih tačkastih meta. Njena prednost je u fleksibilnosti: nije napravljena samo za jedan tip cilja, već za rat u kome se iznad fronta stalno pojavljuju mali dronovi, laki avioni, helikopteri i improvizovane pretnje.
„Rapid Ranger“ ima dnevno-noćne senzore, termoviziju, automatsko praćenje cilja i osmatranje oko vozila. U idealnim uslovima, posada može brzo da otkrije cilj, zaključa ga i ispali raketu bez dugog izlaganja. Na papiru, to je upravo ono što Ukrajini treba protiv dronova koji napadaju u grupama i dolaze na malim visinama.
Slaba tačka: vreme, vidljivost i front
Problem je u tome što rat retko izgleda kao katalog. „Rapid Ranger“ zavisi od senzora, optike, termovizije, vidljivosti, discipline posade i povezanosti sa širom mrežom osmatranja. Vojni stručnjaci su ranije upozoravali da loši vremenski uslovi smanjuju njegovu efikasnost. Gusta magla, dim, kiša, sneg, prašina i dimne zavese mogu da oslabe akviziciju cilja, posebno kada sistem mora brzo da razlikuje stvarnu pretnju od smetnji i mamaca.
To je važna razlika u odnosu na velike radarske sisteme. „Rapid Ranger“ je brz i mobilan, ali nije čarobna zaštita. Kada je blizu fronta, mora da se kreće, krije, radi kratko i menja položaj. Svako duže zadržavanje na istom mestu pretvara ga u metu za izviđačke dronove, artiljeriju, lutajuću municiju ili raketni udar.
Rusija je tokom rata izgradila gust sistem izviđanja i udara na taktičkom nivou. Dron pronađe cilj, operator ga potvrdi, artiljerija ili lutajuća municija odrade posao. U takvom okruženju kratkodometna PVO mora da puca na dronove, ali istovremeno mora da preživi dronove koji love nju. To je rat u kome lovac vrlo brzo postaje lovina.
Kako je sistem stigao u Ukrajinu
Isporuka „Rapid Rendžera“ Ukrajini uklapa se u širi britanski pokušaj da Kijevu obezbedi sloj kratkodometne odbrane koji ne troši skupe presretače velikih sistema. Britanija je Ukrajini ranije slala „Starstrik“, „Stormer“ vozila, rakete LMM „Martlet“ i različite pakete PVO opreme, a zatim je najavila nove količine lakih raketa za borbu protiv dronova.
Posebno važan deo priče jeste novac. Britanski paketi nisu samo pomoć, već i održavanje sopstvene raketne industrije. Rakete „Martlet“ proizvodi Tales u Severnoj Irskoj, a novi ugovori za Ukrajinu znače radna mesta, proizvodne linije i dugoročnu potražnju za oružjem koje se sada reklamira kroz realan rat.
Britanija je najavljivala hiljade raketa za Ukrajinu, uključujući pakete od 5.000 do 6.000 LMM „Martlet“ projektila, kao i nabavku dodatnih lansera i vozila za ukrajinsku PVO. To je predstavljeno kao odgovor na ruske dronove, ali i kao industrijski program u kome se ukrajinsko bojište koristi kao stalni potrošač britanske proizvodnje.
„Rapid Ranger“ nije izolovan sistem, već je deo britanskog modela: laki lanser, jeftinija raketa, pokretna platforma, kratki domet, brza isporuka i stalna potrošnja municije. Za Kijev to znači dodatni sloj odbrane, a za britansku industriju to znači narudžbine. Za rusku vojsku to znači nova zapadna meta koju treba pronaći, snimiti i uništiti.
Zašto je prvi gubitak važan
Uništenje jednog „Rapid Rendžera“, nema ni približnu težinu uništenja „Patriota“ ili velikog radara. Ipak, politički je neprijatno jer pogađa sistem čija je glavna prodajna tačka bila sposobnost da preživi u pokretnom ratu protiv dronova.
Kratkodometna PVO je danas jedna od najopasnijih dužnosti na frontu. Posada mora da bude dovoljno blizu da zaštiti trupe i objekte, ali time ulazi u zonu ruskog izviđanja i udara. Mora da uključi senzore da bi videla ciljeve, ali time povećava rizik da bude otkrivena. Mora da prati nebo, ali istovremeno mora da se krije od onoga što dolazi po zemlji ili iz vazduha.
Britanski sistem je zamišljen da zatvori rupu između puške i velikog PVO sistema. Ruska strana sada tvrdi da je u toj rupi pronašla i uništila baš njega. To je najgrublja lekcija ukrajinskog fronta: nijedan zapadni sistem ne dolazi u vakuum, već u prostor pun izviđačkih dronova, artiljerije, elektronskog ratovanja, magle, blata i posada koje često nemaju luksuz da rade po pravilniku.
