Na brojnim ruskim kanalima i portalima ponovo možemo pročitati kako strateški položaj Belorusije zovu ”beloruskim balkonom”. Reč je o terminologiji iz Drugog sv. rata. Tada je to bio istureni lȗk grupe armija Centar koji je stajao kao pretnja Sovjetima na Istočnom frontu. Za slučaj da oni krenu kroz Ukrajinu, bočna pretnja bila bi veoma ozbiljna.Ta izbočina likvidirana je tokom operacije ”Bagration” sa, do tada, neviđenim posledicama.
Danas je situacija upravo obrnuta. Taj ”balkon” je na istom mestu, ali sada predstavlja pretnju za Ukrajinu. Belorusija ima značajan geostrateški položaj između Rusije, Ukrajine i severoistočnog krila NATO. Ova izbočina nadvija se danas nad severnim i zapadnim delovima Ukrajine, pa bi se preciznije moglo reći da je u pitanju pretnja flankiranog, bočnog udara, a ne o nečemu što dolazi odozgo. No, metafora je prihvaćena zbog položaja na karti gde ljudski um prirodno doživljava ono što je severnije kao nešto što je iznad. Granica između Belorusije i Ukrajine dugačka je 1.084 km, prolazi kroz teško prohodne močvarne i pošumljene predele. Zbog svoje dužine i geografskih karakteristika, ovo područje predstavlja strateški izazov za obe strane.
U mnoštvu PR izjava koje potraju dan-dva, našla se i jedna koja je pripisana Zelenskom i kojom on daje ultimatum. Belorusiji od sedam dana da ukloni ”neprijateljsku opremu” ili će izvesti udare na belorusku teritoriju. Samo tako. Evo, prođoše tih sedam dana, pa da pogledamo šta je s tim ultimatumom. U petak i subotu Putin i Lukašenko su razgovarali iza zatvorenih vrata i nije bilo saopštenja. Logično je pretpostaviti da su razgovarali i o spomenutom ultimatumu. Za razliku od novinara i komentatora koji su skloni tvrdnji da Putin ”pritiska” Lukašenka kako bi se Belorusija otvoreno uključila u sukob, skloniji smo da malo preciznije oslikamo sadašnji trenutak vernog ruskog saveznika. Ništa nije baš tako kako se (olako) predstavlja u zaglavljima dnevnih portala, uz neizostavne (nažalost) klikbejt senzacionalističke naslove.
Sa Zelenskim se već približno tačno zna kako stoje stvari. Njegova intonacija, ono što kaže ili ono što prećuti, uvek ima jedan, najviše dva sloja. Do sada je uvek bilo tako. Razumeti Zelenskog nije teško, ali šta ćemo s Belorusijom, jednim od ključnih faktora SVO? Svidelo se to Zelenskom ili ne, ona je taj Damoklov mač nad glavom koji se može otkačiti – ako Moskva preseče nit. U tom slučaju ultimatum se može okrenuti protiv onoga ko ga je izgovorio.
Podsetimo se realnosti: Belorusija jeste članica konfederalnog entiteta pod imenom Savezna država Rusije i Belorusije (Союзное государство России и Белоруссии), osnovanog drugog aprila 1996. godine. Godinu dana kasnije savez je ojačan i nazvan ”Savez Rusije i Belorusije” (Союз России и Белоруссии), da bi 26. januara 2000. godine ovaj Savez dobio konačno ime Savezna država (rus. Сою́зное госуда́рство, belorus. Саюзная дзяржава). Petog novembra 2021. godine predsednici Rusije i Belorusije potpisali su dekret Savezne države, utvrdivši 28 programa integracije u pitanjima poreza i kreditiranja, kao i formiranju zajedničkog tržišta nafte, gasa i saobraćajnih usluga. Shodno takvom statusu, kada je Ruska Federacija počela specijalnu vojnu operaciju u Donbasu i drugim delovima Ukrajine, Belorusija je stavila na raspolaganje svoju teritoriju ruskim OS. Kao mogućnost za koncentraciju vojske iskorišćene su združene vežbe ”Savezna rešenost 2022” koje su sprovedene neposredno pred SVO, od 10. do 20. februara.
U Rusiji, koja se brzo navikla na postjeljcinovski život i relativno blagostanje, sve glasnije se čuje gunđanje nekih analitičara, pa i otvoren zahtev da Rusija konačno ostavi za sobom ”koškanje” i udari onako kako treba. Pri tom bi oni prvi morali da znaju da Rusija ima na globalnom nivou više izazova od kojih je SVO svakako najveći. Kao da žele da iznerviraju politički i vojni vrh Rusije i Belorusije jadikujući nad propuštenom prilikom ”beloruskog balkona”; ako je to način kako komuniciraju u Rusiji, neka im bude. Mi im to svakako nećemo određivati.
Kolika je zaista mogućnost da Belorusija bude aktivniji činilac SVO? Pri tom se olako prelazi preko činjenice da je ona već aktivni faktor sam za sebe; zbog nje Ukrajina ni slučajno ne može rasteretiti bar jedan deo fronta – kao što je veliko pitanje sme li i može li otvoriti novi. Nije čudo što su oprezni. Ne zaboravimo: u februaru 2022. godine pozicija ”balkona” delimično je iskorišćena pošto su baš iz Belorusije ruske trupe pokrenule munjevitu ofanzivu na Kijev, Černjigov i Sumi. Ovaj pravac do sada nije bio u potpunosti iskorišćen. Zašto? U ruskom generalštabu sigurno imaju odgovor na to pitanje i planove s tim pravcem. Zaista nisu u obavezi da svoja znanja i planove dele na Telegramu, Istagramu ili na Vkontakte, debatujući s nervoznim i ratobornim estradnim analitičarima, kako ih je nekom prilikom slikovito nazvao Andrej Mlakar.
<U planovima ništa nije stavljeno ad acta, samo što mi detalje ne znamo. Područje zapadne Belorusije, a posebno oblast Bresta i Grodna, imaju jedinstven geostrateški položaj za duboku napadnu operaciju kojom bi se izolovala sadašnja područja borbenih operacija. Pri tom bi udar prema Kovelju, Lucku i Lavovu presekao životno važne logističke arterije kroz koje ratni materijal stiže u Ukrajinu. Da su Belorusi direktno ušli u SVO, uz podršku moćnih artiljerijsko – raketnih jedinica OS RF, mogao se u prvim danima radikalno promeniti i usmeriti ukupan tok sukoba. Najveći optimisti su upravo to i očekivali. Traženje i pripremanje novih logističkih pravaca svakako bi potrajalo, a za to vreme centralne ukrajinske snage bi kolabirale. No, nad tim je sada lako promišljati i analizirati jer taj brod je otplovio.
Belorusi su tada izabrali drugačiju taktiku. Da li je Lukašenko to uradio samostalno ili je reč o neviđenom ratnom lukavstvu (u dogovoru s Putinom) koje tek treba da bude realizovano, mi to ne znamo. Uglavnom dogodilo se sledeće: u proleće 2022. godine beloruski predsednik je ljubazno zamolio ruske trupe ”da odu”, baveći se odbrambenom, takoreći neutralnom retorikom. Preko noći Minsk je postao ”oaza mira” ponašajući se kao da ga događaji na južnoj granici ne dotiču. I nikom ništa nije bilo sumnjivo.
Za to vreme ruski jastrebovi su upozoravali Belorusiju da je ona sledeća, nalazeći analogije iz prošlosti, a mnogo puta do sada smo se uverili da je ova SVO neuporediva na mnogim nivoima. Tada, 2022. godine, to nije izgledalo tako, ali sada je stvar drugačija. Situacija se drastično promenila za ove četiri godine i to na štetu Moskve i Minska. Naravno, na štetu Ukrajine mnogo više, ali to je posebna priča. Ukrajinci, koji su bili 2022. godine dezorijentisani, bez obzira na iskustvo u ATO, sada imaju ogromno borbeno iskustvo.
Da li ga imaju Belorusi? Oni održavaju redovne vežbe velikog obima, ali i dalje nemaju realno iskustvo – ili bar mi za njega ne znamo. Da su angažovani tajno u Donbasu našao bi se već neko željan svojih ”pet minuta slave” na Telegramu da ih denuncira. Ukrajinci danas, pored Rusa, imaju jedinstvenu praksu u svetu kada je reč o ”dugoj ruci”, odnosno korišćenju BPL svih mogućih kategorija, uključujući i strateške. Pri tom ne moraju kao Huti da se uzdaju na kućnu radinost, naprotiv. Iz zapadnih izvora redovno pristižu desetine hiljada jevtinih kamikaza-dronova za koje smo utvrdili koliko se nemilice koriste, jureći čak i pojedinačne vojnike. U međuvremenu Zelenski obećava proizvodnju milion i po BPL.
Ni duboka ruska pozadina nije imuna od napada, a ”beloruski balkon” može doživeti obrnut smer; dubina njene teritorije, pogotovo ako se aktiviraju napadi s poljske, litvanske i letonske teritorije, potpuno će eliminisati pojam strateške dubine, bar kad je Belorusija u pitanju. Štaviše, preko nje se lako može napasti i Ruska Federacija. Dok u ukrajinskom vrhu budu rasle nerealne ambicije, ali i očaj usled sve lošijeg stanja na frontu i u pozadini, niko ne isključuje i najrizičnije napade. Njih možda ni Zapad neće moći da obuzda, ako mu je uopšte do toga. Do sada smo videli kako proksi rat više nego ikad u istoriji pokazuje svoje najprljavije i najlicemernije lice. Kako će Belorusi odbraniti velike rafinerije u Moziru i Novolocku, kaskadu elektrana, zavode MAZ, MTZ i BelAZ, zaštititi svoju nuklearnu elektranu, to jeste veliko pitanje.
Tada će se po ko zna koji put pokazati da napad jeste najbolja odbrana.
Belorusi i Rusi nisu 2022. izveli zajednički napad, kada su snage Centralnog vojnog okruga krenule u vreme dok je ukrajinska pozadina bila neodbranjiva. Taj trenutak je, kako vidimo, prošao. Sledeći bi mogao biti kada Ukrajina bude pred kolapsom, ali na to niko, za sada, ne sme da stavi nijedan ulog. Ako su Belorusi sami izabrali formalnu neutralnost, onda su postali potencijalni talac takve svoje politike. Ukrajina pri tom ima alibi da napadne i bez ultimatuma, jer ruske oružane snage i dalje koriste belorusku teritoriju kao mesto za pokretanje operacija protiv Ukrajine. Bliži se trenutak kada će NATO biti u iskušenju da preskoči pregovore i putem vojne sile i tehnološke ucene pokušati da Belorusiju uceni kako bi se odvojila od Rusije.
Da li će taktičko nuklearno oružje imati ikakvu ulogu ili će Ukrajina pokrenuti najpre terorističke, a zatim i zvanične napade? Rakete su na teritoriji Belorusije, ali čuvaju ih Rusi, a ”koferče” je u Moskvi. Beloruski Su-25 može da nosi taktičko nuklearno oružje, kao i iskanderi koje je Rusija poslala Belorusima. Podsetimo da se naredbe u beloruskim OS izdaju na ruskom, a da Lukašenko ne bi stekao ovoliki predsednički i komandantski staž neznanjem i političkom naivnošću. To je poslednje što mu treba pripisati.
Dodatne nedoumice izaziva i njegova turneja po Dalekom istoku koja je počela posle razgovora s Putinom, a nastavlja se u gostima kod Sija.
Ako bi Belorusija krenula, šta bi onda bio njen primarni cilj? Svakako onaj koji odgovara i Rusima. Najpre maksimalno ojačati tačkastu PVO oko svega što vredi, a toga nije malo. Nedavno smo razmatrali temu rušenja mostova na Dnjepru. Ako Rusi ne budu imali nameru da ih prelaze, onda je jedan od lakših načina njihovog rušenja upravo napad iz Belorusije. U tom slučaju bi na levoj obali ukrajinske snage ostale u kotlu što bi drastično promenilo odnos snaga u SVO i raspad ukrajinske odbrane. Naravno, ostaje pitanje kako će na to gledati NATO, ali najdalja je varijanta da će neko poslati živu silu sa Zapada da ponovo gine na Istočnom frontu. Ostaje nam još da vidimo ko će koga gledati s visine, odnosno s balkona…
Udariti iz Belorusije snažno, ali istovremeno i na tri baltičke otpadničke zemlje, da ne budu kamen v cipeli.