Američko ratno vazduhoplovstvo tiho postavlja temelje za novu klasu raketa koje bi mogle da promene način vođenja vazdušnog rata u Pacifiku. Pentagon traži oružje lansirano iz vazduha koje može da pogodi ciljeve udaljene više od 1.000 nautičkih milja, odnosno oko 1.850 kilometara. To je domet daleko iznad većine raketa koje američka avijacija danas koristi.
Program nosi naziv Air Force Long Range Weapon, odnosno AFLRW, i nastaje iz sve jasnije zabrinutosti u Vašingtonu: kineski vojni domet u zapadnom Pacifiku toliko se proširio da bi američki avioni, brodovi i baze u slučaju rata mogli biti pod stalnom pretnjom raketa, senzora, avijacije i protivvazdušne odbrane.
U takvom okruženju klasična logika udara postaje problematična. Da bi avion lansirao postojeće oružje, često mora da priđe dovoljno blizu cilju. U Pacifiku, gde se razdaljine mere hiljadama kilometara, a Kina gradi slojevitu mrežu odbrane, takav prilazak može postati preskup ili previše rizičan. Odgovor američkog ratnog vazduhoplovstva je jednostavan na papiru: razviti rakete koje mogu da unište cilj dok avion ostaje daleko od najopasnije zone.
Dve varijante: vazduh-vazduh i vazduh-zemlja
Detalji programa pojavili su se kroz obaveštenje Centra za upravljanje životnim ciklusom Ratnog vazduhoplovstva, kojim se najavljuje poverljivi industrijski događaj u avgustu, u vazduhoplovnoj bazi Eglin na Floridi.
Američko ratno vazduhoplovstvo traži porodicu oružja dugog dometa sposobnu da pogađa vazdušne, kopnene i morske ciljeve sa udaljenosti od najmanje 1.850 kilometara. Program obuhvata dve varijante: raketu vazduh-vazduh za dejstvo protiv neprijateljskih aviona i verziju vazduh-zemlja za kopnene i pomorske ciljeve.
Prioritet će, prema dostupnim podacima, imati varijanta vazduh-vazduh. To je posebno zanimljivo, jer američki lovci danas koriste rakete čiji se domet meri daleko manjim vrednostima. AIM-120D, jedna od glavnih američkih raketa vazduh-vazduh, može da dejstvuje na ciljeve na udaljenostima od 160 kilometra. Nova raketa bi trebalo da dostigne više od 1850 kilometra, odnosno oko deset puta veći domet.
Centar AFLCMC navodi da će obe varijante imati minimalni domet od 1.000 nautičkih milja i da će biti namenjene za delovanje protiv odgovarajućih vazdušnih i površinskih ciljeva u poverljivim planerskim scenarijima odbrane.
Pentagon želi kompletnu raketu, ali ostavlja prostor za integratore
Ratno vazduhoplovstvo traži izvođače koji mogu da isporuče potpuno sklopljene i testirane rakete, uz odgovornost za dizajn i proizvodnju. Oružje mora da bude usklađeno sa standardima otvorene arhitekture sistema naoružanja i vladine referentne arhitekture, što bi trebalo da olakša buduće nadogradnje i ugradnju novih tehnologija.
To je važan detalj. Pentagon više ne želi zatvorene sisteme koji zavise od jednog dobavljača i teško se menjaju. Otvorena arhitektura omogućava da se kasnije zamene senzori, računari, softver, data-link, pogon ili bojeva glava, bez potpunog preprojektovanja rakete.
Kao druga opcija, kompanije mogu da nastupe i kao glavni integratori. U tom slučaju, njihov zadatak bio bi da povežu podsisteme koje razvijaju različiti dobavljači u jednu kompletnu raketu. Drugim rečima, Pentagon traži ili proizvođača cele rakete, ili kompaniju sposobnu da različite delove pretvori u funkcionalan borbeni sistem.
Za sada nije otkriveno koji bi avioni nosili ovo oružje. Sam zahtev za dometom, međutim, izdvaja AFLRW od većine postojećih raketa lansiranih iz vazduha i jasno pokazuje da se razmišlja o ratu preko ogromnih okeanskih prostranstava.
Pacifik tera SAD da menjaju način ratovanja
Program AFLRW direktno je povezan sa rastućim kineskim sposobnostima u zapadnom Pacifiku. Peking godinama gradi mrežu aviona, brodova, balističkih i krstarećih raketa, senzora, radara, satelita i protivvazdušne odbrane, sa ciljem da protivnika zadrži na velikoj udaljenosti.
Američki vojni planeri strahuju da bi tradicionalne vazdušne operacije u takvom prostoru postale sve teže. Avioni koji bi ranije mogli da priđu i lansiraju oružje sada bi morali da prolaze kroz slojeve kineske odbrane, uz rizik od presretanja, ometanja, gađanja aerodroma i napada na tankere, komandne avione i baze.
Zbog toga američko ratno vazduhoplovstvo razvija ono što naziva lancem gađanja dugog dometa: sposobnost da se cilj otkrije, prati i uništi bez slanja aviona duboko u sporni vazdušni prostor. To se posebno odnosi na brodove u pokretu, jer je njihovo praćenje i gađanje na udaljenostima većim od 1.000 nautičkih milja tehnički mnogo teže od udara po statičnom kopnenom cilju.
AFLCMC opisuje cilj programa kao razvoj sledeće generacije oružja lansiranog iz vazduha, koje bi proširilo sposobnost SAD da brzo i daleko pogađaju prioritetne vazdušne, kopnene i morske mete.
Amerikanci nemaju komotan domet
U pozadini programa AFLRW nalazi se neprijatna činjenica za Pentagon: američke rakete koje su decenijama bile osnova vazdušne nadmoći više ne izgledaju dovoljno dalekometno za rat preko Pacifika. AIM-120D, najnaprednija verzija američkog AMRAAM-a, i dalje je kičma celokupnog zapadnog vazdušnog naoružanja, ali njegov domet se u javnim procenama najčešće navodi na nešto više od oko 160 kilometara. Američko ratno vazduhoplovstvo razvija AIM-260 JATM kao naslednika AMRAAM-a, ali taj program i dalje ostaje delimično obavijen tajnom, uz javne naznake da kasni u integraciji na lovce pete generacije.
Kina je, sa druge strane, već uvela PL-15 kao standardnu raketu velikog dometa za J-20, J-16, J-10C i druge moderne lovce, dok je PL-17 tu kao oružje ekstremnog dometa za gađanje tankera, letećih radara i drugih velikih vazdušnih ciljeva. Javne procene za PL-17 kreću se oko 400 kilometara, a deo izvora pominje i 500 kilometara, što je kategorija u kojoj Zapad tek pokušava da zatvori prazninu.
Slična slika vidi se i kod udara po kopnenim i pomorskim ciljevima. SAD imaju ozbiljna sredstva poput JASSM-ER i LRASM-a, ali je njihov javno navođeni domet manji od onoga što Pentagon sada traži kroz AFLRW. JASSM-ER se najčešće navodi u klasi od preko 800 km, dok bi nova varijanta JASSM-XR treba da ide ka približno 1.600 kilometra, ali je još u razvoju.
Kina za to vreme gradi udarnu kombinaciju bombardera H-6K, raketa dugog dometa i protivbrodskih balističkih sistema poput YJ-21/KD-21, koji se povezuju sa dometom od oko 1.500 kilometara i brzinama u hipersoničnom opsegu. To znači da Peking sve otvorenije gradi arsenal kojim može da drži američke brodove, tankere, leteće radare i baze na velikoj udaljenosti.
Rakete same ne rešavaju problem
Nova raketa bi se uklopila u šire američke napore da se poveća domet udara. Podsetimo da kopnena vojska razvija pomorsku verziju rakete Precision Strike Missile, sa dometom do 540 nautičkih milja. Mornarica i Ratno vazduhoplovstvo istovremeno testiraju nova oružja dugog dometa protiv brodova.
Međutim, AFLRW nosi problem koji prevazilazi samu raketu. Nije dovoljno napraviti projektil koji leti 1.850 kilometara. Treba pronaći cilj, potvrditi ga, pratiti ga, preneti podatke raketi i održati lanac navođenja u okruženju u kojem protivnik ometa komunikacije, obara senzore i pokušava da prekine razmenu podataka.
To je naročito teško kod vazdušnih ciljeva. Raketa vazduh-vazduh dometa preko 1.850 kilometra traži potpuno drugačiji sistem otkrivanja i navođenja od današnjih borbi lovaca. Cilj se za to vreme može pomeriti stotinama kilometara, promeniti visinu, uključiti ometanje ili nestati iz senzorske slike.
Zato ostaju otvorena ključna pitanja: kakav će biti pogon rakete, kojom brzinom će leteti, kako će dobijati podatke o cilju, da li će imati više režima navođenja, koliko će biti otporna na ometanje i kada bi uopšte mogla da uđe u službu.
Program je još u ranoj fazi, ali već pokazuje kako Pentagon zamišlja budući rat u Pacifiku. Umesto aviona koji ulaze duboko u domet kineske odbrane, SAD žele platforme koje ostaju daleko, povezane sa senzorima, satelitima, komandnim avionima i drugim sredstvima, dok rakete preuzimaju najveći deo puta do cilja.
U praksi, nova porodica raketa trebalo bi da američkim snagama omogući delovanje preko ogromnih udaljenosti Pacifika, dok avioni ostaju izvan domašaja velikog dela kineske protivvazdušne i raketne mreže.
