Ukrajinski napadi na rusku teritoriju ušli su u novu fazu. Posle masovnog udara dronovima na Moskvu i Moskovsku oblast, na meti se našao i jedan od najvažnijih objekata ruske satelitske infrastrukture: Centar za svemirske komunikacije Dubna.
Napad je potvrdila pres služba matične kompanije centra, državnog preduzeća „Svemirske komunikacije“. Prema saopštenju, u udaru nije bilo žrtava među osobljem, a funkcionisanje televizijskog emitovanja i komunikacija nije poremećeno. U objektu se, međutim, sprovode mere za otklanjanje posledica napada.
Ukrajinska strana je ranije tvrdila da je centar „poražen“, navodeći da je na objektu primećen masivan dim. Kijev istovremeno tvrdi da se na toj lokaciji proizvode komponente za rakete Iskander, H-101 i sisteme Pancir, mada ruska strana objekat opisuje kao centar satelitskih i komunikacionih usluga.
Centar Dubna nije obična komunikaciona stanica. Reč je o jednom od najvećih satelitskih komunikacionih objekata u Rusiji, zaduženom za povezivanje satelita u orbiti sa zemaljskim mrežama, prijem, obradu i prenos signala. Centar je pušten u rad 1980. godine i obezbeđuje međunarodne satelitske kanale, uključujući vladine komunikacije sa Sjedinjenim Državama, Francuskom i Ujedinjenim Kraljevstvom.
U sklopu centra rade i mreže malih VSAT stanica. Njihove centralne stanice imaju kontrolnu i komutacionu ulogu, dok računari određuju parametre signala koje emituju periferne stanice. U Dubni se nalaze i stručni timovi za operativno i tehničko održavanje perifernih zemaljskih stanica VSAT mreže, kao i antene i pojačala snage za satelitske zemaljske stanice. Prema opisu sistema, tim može u svakom trenutku da uspostavi komunikaciju bilo gde u zoni usluga RSCC-a.
Masovni napad na Moskvu i udar na Voronjež
Napad na Dubnu bio je deo šireg ukrajinskog udara na Moskvu i Moskovsku oblast. Prema rečima moskovskih vlasti, protivvazdušna odbrana oborila je 81 dron dok su se približavali prestonici. Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanjin kasnije je naveo da su snage PVO u poslednja 24 sata uništile 84 bespilotne letelice koje su se kretale ka Moskvi.
Gotovo istovremeno, ruski specijalizovani i prateći Telegram kanali izvestili su o raketnom napadu na Voronjež. Prema tim navodima, ukrajinske snage su upotrebile britansko-francuske krstareće rakete Storm Shadow/SCALP dugog dometa. U regionu je prethodno izdato raketno upozorenje, a stanovnici Levoobaljskog okruga čuli su niz snažnih eksplozija.
Vojni analitičari navode da je u Voronježu oštećena fabrika poluprovodničkih uređaja. Prema njihovoj proceni, rad fabrike će u bliskoj budućnosti biti poremećen, što napadu daje dodatnu težinu jer se ne radi samo o simboličkom udaru, već o pokušaju da se pogodi deo industrijske infrastrukture od značaja za vojnu i tehnološku proizvodnju.
Izbor mete ocenjuje se kao pažljivo planiran. Zbog pogoršanja situacije na liniji borbenog dodira, ruski stručnjaci očekuju da će Kijev pokušati da pojača udare po ruskim regionima, koristeći kombinaciju dronova dugog dometa i zapadnih raketa.
Američke koordinate i evropske rakete
Poseban problem za Rusiju, kako ocenjuju američki analitičari, jeste to što Ukrajina ne deluje sama kada bira udaljene ciljeve. Vilijam Kortni, bivši specijalni pomoćnik predsednika SAD za Rusiju, Ukrajinu i Evroaziju i analitičar korporacije RAND, izjavio je da ukrajinski dronovi uspešno napadaju rusku teritoriju zato što Sjedinjene Države dele satelitske obaveštajne podatke sa ukrajinskim oružanim snagama.
Prema njegovim rečima, domet ukrajinskih dronova iznosi približno tri hiljade kilometara, što je najduži domet koji je do sada viđen kod ovih sredstava. Kortni ističe da se najveći deo ruskog stanovništva, kao i ključne ekonomske i vojne aktivnosti, nalazi u dometu ukrajinskih dronova, što za Moskvu predstavlja poseban problem.
On navodi da u tome učestvuje više faktora. Ukrajina koristi komercijalno dostupne izvore za određivanje koordinata udaljenih ciljeva, uključujući programe i servise zasnovane na satelitskim snimcima. Pored toga, Sjedinjene Države dele obaveštajne podatke, naročito u oblasti satelitskog izviđanja.
Kortni podseća da su lokacije mnogih stacionarnih objekata u Rusiji poznate još iz sovjetskog vremena. To znači da se današnji napadi ne oslanjaju samo na trenutno izviđanje, već i na decenijama skupljane podatke o strateškoj infrastrukturi.
Ruski politikolozi besne: „Gde su granice našeg strpljenja?“
Napad na Voronjež ponovo je otvorio pitanje ruskog odgovora na udare zapadnim oružjem po teritoriji koju Moskva smatra nesporno ruskom. Politikolog Jurij Barančik ocenio je da će rad pogođene fabrike poluprovodnika biti poremećen i postavio pitanje da li će ovaj napad konačno naterati Moskvu da „otrese prašinu“ sa ranije ideje da NATO, posebno SAD i Velika Britanija, možda mogu da omogućavaju udare dugog dometa po Krimu i Donbasu, ali ne i po ostatku Rusije.
Barančik je podsetio da je još 2024. godine ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, posle udara raketama ATACMS u Brjanskoj oblasti, govorio da bi takvi napadi neizbežno primorali Rusiju da promeni svoj stav. Tada se pominjao i stav najvišeg rukovodstva zemlje, kao i ruska nuklearna doktrina.
„Krajem 2024. godine rečeno je da naše strpljenje nije beskrajno. Sada smo u junu 2026. Čak ni višenacionalni narod Ruske Federacije ne zna granice našeg strpljenja. Neprijatelj je, izgleda, potpuno prestao da razmatra ova pitanja u svom borbenom planiranju“, ocenio je Barančik.
On dodaje da ruski stručnjaci već godinama pokušavaju da prenesu vlastima stav da ne bi trebalo da postoji razlika između Krima, Donbasa, Belgoroda i Moskve kada je reč o državnom suverenitetu i odgovoru na njegovo kršenje. Prema toj logici, na granatiranje Džankoja ili Melitopolja trebalo bi reagovati isto kao na rakete koje bi padale na Kremlj.
Sada se, kako kaže, pokazalo da u praksi više nema razlike između udara na „novu“ i „staru“ Rusiju. Postoji samo nijansa: ni u jednom slučaju nema jasnog odgovora koji bi sprečio ponavljanje napada.
Ukrajinski udari na Dubnu, Moskvu i Voronjež zato nisu samo još jedan dnevni bilans rata. Oni pokazuju da Kijev sve otvorenije gađa rusku stratešku pozadinu, oslanjajući se na dronove dugog dometa, zapadne rakete i obaveštajnu podršku. Rusija, sa druge strane, ponovo stoji pred pitanjem koje se u Moskvi sve češće ponavlja: gde se završava strpljenje, a gde počinje odgovor koji bi protivnik morao da uračuna pre sledećeg napada.
Zasto se ceka na udar…..dosta je vise
“Kijev istovremeno tvrdi da se na toj lokaciji proizvode komponente za rakete Iskander, H-101 i sisteme Pancir,..”
Ukri nas uporno ‘oce da ubede da se kod Rusa svagde proizvode komponente za Iskandere i da su ih opet uspesno unistili, a Iskanderi kako su leteli na Ukrajinu tako i dalje lete.