Ruske bezbednosne službe tvrde da su u luci Ust-Luga, u Lenjingradskoj oblasti, sprečile teroristički napad na tanker za tečni prirodni gas „Arenijus“, koji je u Rusiju stigao iz belgijske luke Antverpen. Prema ruskoj verziji događaja, brod je 20. maja uplovio u Ust-Lugu radi utovara i dopunjavanja, a zatim je trebalo da nastavi ka turskoj luci Samsun na Crnom moru.
Umesto nastavka plovidbe, tanker je zaustavljen posle bezbednosne provere. Tokom pregleda podvodnog dela trupa, ronioci i stručnjaci za eksplozivne naprave pronašli su sumnjive predmete pričvršćene za spoljašnju stranu broda. Zatim je upotrebljen podvodni dron, koji je, prema FSB-u, potvrdio da se radi o magnetnim morskim minama.
Ruska strana navodi da je brod u luku stigao već pripremljen za detonaciju.
Eksploziv kod mašinskog odeljenja
Prema podacima Centra za odnose sa javnošću FSB-a, mine su bile postavljene u blizini mašinskog odeljenja broda. Svaka naprava sadržala je približno sedam kilograma plastičnog eksploziva. To nije mala količina, naročito kada se ima u vidu tip broda, položaj eksploziva i činjenica da je reč o tankeru za gas.
Ako su navodi ruske strane tačni, cilj nije morao biti samo onesposobljavanje broda. Eksplozija u blizini mašinskog prostora mogla je da izazove ozbiljna oštećenja, požar, gubitak pogona, opasnost po posadu i potencijalno mnogo veći incident ako bi do detonacije došlo tokom plovidbe, utovara ili prolaska kroz prometne morske zone.
Posebno je zanimljivo što je „Arenijus“ trebalo da nastavi ka Samsunu, što bi značilo plovidbu preko složenih i geopolitički osetljivih pravaca, uključujući turske moreuze. Ruski izvori zato naglašavaju da niko ne može sa sigurnošću da kaže gde je tačno trebalo da dođe do detonacije: u ruskoj luci, na otvorenom moru, tokom prolaska kroz moreuze ili bliže turskoj obali.
Moskva: naprave nisu postavljene u ruskim vodama
Portparolka ruskog Istražnog komiteta Svetlana Petrenko izjavila je da su eksplozivne naprave proizvedene u jednoj od zemalja NATO-a, ali nije navela o kojoj državi je reč. Ruska strana istovremeno tvrdi da mine nisu mogle biti postavljene u ruskim teritorijalnim vodama.
To je ključni deo ruskog tumačenja slučaja. Ako mine zaista nisu postavljene u ruskim vodama, onda je brod stigao u Ust-Lugu sa već pričvršćenim eksplozivom. Drugim rečima, neko je imao pristup trupu pre ulaska u rusku luku, najverovatnije tokom prethodnog zadržavanja broda u Evropi ili na ruti ka Rusiji.
Prema navodima kapetana, brod je pre dolaska u Rusiju bio upućen na sidrište u luci Antverpen, navodno zbog štrajka radnika, gde je ostao oko dan i po. Taj podatak je posebno važan za istragu, jer ruske službe sada pokušavaju da utvrde u kom trenutku su naprave mogle biti pričvršćene za trup.
Podvodni dron, ronioci i međuresorni tim za eksplozive
FSB je objavio video snimak operacije na kojem se, prema ruskim navodima, vide crni predmeti sa kablovima pričvršćeni za spoljašnji deo broda. U operaciji su učestvovali stručnjaci FSB-a, Ministarstva odbrane Rusije i Rosgvardije.
Nakon pregleda podvodnim dronom, međuresorni tim za eksplozive zaključio je da se radi o eksplozivnim napravama izrađenim po uzoru na morske magnetne mine. Ruski izvori navode da su naprave verovatno izrađene u nekoj od zemalja NATO-a, uz korišćenje industrijski proizvedenih komponenti.
Formulacija „po uzoru na morske magnetne mine“ ostavlja prostor da se ne radi nužno o standardnoj vojnoj mini iz arsenala neke države, već o napravi napravljanoj po tom principu. Magnetne mine su posebno pogodne za ovakve operacije jer se mogu pričvrstiti za trup broda ispod vodene linije, bez potrebe za unutrašnjim pristupom plovilu.
Krivični postupak i potraga za umešanima
Ruske vlasti su pokrenule krivični postupak po osnovu članova koji se odnose na pokušaj terorističkog čina i ilegalnu trgovinu eksplozivnim napravama. Istraga sada treba da utvrdi ko je imao pristup brodu, gde su mine postavljene, odakle potiču komponente i da li je cilj bio napad u ruskoj luci ili izazivanje eksplozije na kasnijoj ruti.
Prema ruskim bezbednosnim službama, naprave su uspešno neutralisane. Posle završetka operacije čišćenja, posadi je dozvoljeno da se vrati na brod, a „Arenijus“ je bio spreman da nastavi utovar.
Sam slučaj, međutim, mnogo je veći od jednog broda. Ako se potvrdi da je tanker za gas stigao iz Evrope sa eksplozivom na trupu, to bi otvorilo ozbiljna pitanja o bezbednosti plovidbe, kontroli u evropskim lukama i mogućnosti da se trgovački brodovi koriste kao pokretne mete za operacije koje se kasnije mogu pripisivati različitim stranama.
Ust-Luga kao osetljiva tačka ruske energetske logistike
Podsetimo, područje Ust-Luge i šira zona Lenjingradske oblasti već su bili meta ukrajinskih napada dronovima, pri čemu se u ruskim analizama ukazivalo na mogućnost da su pravci napada išli preko vazdušnog prostora baltičkih država. Upravo zato ovaj slučaj sa tankerom za gas dobija dodatnu težinu.
Ako se energetska infrastruktura u Baltičkom regionu već gađa bespilotnim letelicama, a sada se na brodu koji stiže iz EU pronalaze magnetne mine, onda Moskva ovo neće posmatrati kao izolovan incident, već kao deo šireg pritiska na rusku logistiku, luke, energente i pomorske rute.
Luka Ust-Luga ima veliki značaj za ruski izvoz energenata i tereta. Nalazi se u Lenjingradskoj oblasti, na Baltičkom moru, i jedna je od ključnih tačaka ruske energetske i pomorske logistike. Zbog toga svaki incident u toj zoni automatski ima širu bezbednosnu težinu.
Tanker za tečni prirodni gas nije običan teretni brod. Njegov profil, vrsta tereta, infrastruktura sa kojom dolazi u kontakt i ruta ka drugim tržištima čine ga posebno osetljivom metom. Eksplozija takvog broda ne bi bila samo lokalni pomorski incident, već potencijalno politički, ekološki, energetski i bezbednosni terorizam.
Ruski izveštaj oko slučaja zato se uklapa u širi obrazac poslednjih godina: energetika, luke, tankeri, gasovodi, podmorski kablovi i brodovi sve češće postaju deo rata. U takvom okruženju, eksploziv na trupu tankera više nije samo kriminalističko pitanje, već deo mnogo šireg sukoba oko logistike, sankcija, energetskih tokova i kontrole pomorskih ruta.
Razlika između metoda
U događajima poput ovog treba odvojiti dve različite vrste delovanja koje se često namerno guraju u isti koš. Rusija u ratu još uvek otvoreno gađa ukrajinsku vojnu, energetsku, lučku i logističku infrastrukturu, i to ne krije, neretko čak i najavi. Takvi udari mogu biti brutalni, sporni i razorni, ali su deo otvorenog rata protiv režima sa kojim je Moskva u direktnom sukobu.
Zapadno-ukrajinski metod, koji se sve češće vidi kroz sabotaže, diverzije i operacije „daleko od fronta“, izgleda drugačije. Tu se ne radi samo o javno priznatim napadima na vojne ciljeve, već o delovanju kroz sivu zonu. Razlika je suštinska. Jedno je otvorena vojna sila u ratu, drugo je prikrivena sabotaža infrastrukture i civilne plovidbe uz mogućnost da se incident kasnije predstavi kao „misteriozna eksplozija“.
