Ukrajinski napadi na rusku teritoriju dobili su neobičan obrt: prema snimku koji je objavilo rusko Ministarstvo odbrane, među oborenim dronovima iznad Kurske oblasti nalazili su se i ostaci iranskih letelica Šahed-101 i Šahed-107. Ako se potvrdi poreklo ovih sistema, to bi značilo da Kijev protiv Rusije sada koristi iranske dronove koje su, najverovatnije, ranije zaplenile Sjedinjene Države na rutama krijumčarenja oružja ka Hutima u Jemenu.
Prvi dokaz pojavio se 17. maja, kada je ruska strana objavila video sa ostacima letelica. Dronove je identifikovao oficir 1. gardijske inženjerijske brigade Severne grupe snaga. Na snimku se vide delovi konstrukcije koji odgovaraju dronovima Šahed-101 i Šahed-107, letelicama sa fiksnim krilima, namenjenim za jednokratne udare po ciljevima na velikoj udaljenosti.
Nije potpuno jasno da li su ti dronovi oboreni tokom poslednjeg velikog ukrajinskog napada, kada je prema ruskim izveštajima na teritoriju Rusije poslato više stotina bespilotnih letelica, ili su presretnuti ranije. U svakom slučaju, sama pojava ovih sistema u ukrajinskoj upotrebi važnija je od tačnog datuma presretanja.
Šahed-101 i Šahed-107 proizvodi iranska kompanija Shahed Aviation Industries. Oba drona imaju sličnu koncepciju, sa trupom i krilima od ugljeničnih vlakana, ali se razlikuju po veličini, dometu i nosivosti. Manji Šahed-101, prema dostupnim procenama, može da leti između 700 i 900 kilometara, uz bojevu glavu od osam do deset kilograma. Veći Šahed-107 ima navodni domet do 1.500 kilometara i bojevu glavu između osam i 15 kilograma.
Oba sistema koriste satelitski potpomognutu inercijalnu navigaciju, za koju se tvrdi da je otporna na sredstva elektronskog ratovanja. To ih čini pogodnim za udare po pozadinskim ciljevima, posebno u kombinaciji sa masovnim napadima jeftinijih dronova, mamaca i drugih bespilotnih sistema.
Najzanimljivije pitanje je kako su ovi dronovi stigli do Ukrajine. Sjedinjene Države su prethodnih godina više puta zaplenile iransko oružje namenjeno jemenskim Hutima, uključujući komponente dronova, rakete i drugu opremu. Još 2023. pojavili su se izveštaji da Ukrajina pokušava da ubedi Vašington da joj preda deo zaplenjenog oružja za upotrebu protiv Rusije. Sada se prvi put pojavljuje konkretan trag da su ti zahtevi možda dali rezultat.
Takav potez bi imao više političku nego vojnu težinu. Količina zaplenjenih iranskih dronova verovatno nije dovoljna da ostavi veći trag na frontu. Međutim, slanje takvih sistema Kijevu šalje poruku i Moskvi i Teheranu: oružje koje je Iran namenio svojim saveznicima može završiti protiv ruskih ciljeva. U isto vreme, Vašington time koristi zaplenjene zalihe bez direktnog trošenja sopstvene skupe municije.
Inače, kao što smo izveštavali, dronovi Šahed-107 već su se pojavljivali u ukrajinskim izveštajima kao sredstva kojima su ruske snage navodno gađale ciljeve u Ukrajini. Ukrajinske službe i vojni kanali objavljivali su fotografije ostataka prikupljenih na različitim lokacijama, tvrdeći da pripadaju upravo tim iranskim letelicama.
Odakle Kijevu kineski prenosivi protivvazdušni sistemi FN-16?
Slična nejasnoća pojavila se i oko kineskih prenosivih protivvazdušnih sistema FN-16, koji su nedavno primećeni kod ukrajinskih snaga. Fotografije objavljene 13. maja prikazuju vojnika iz jedne od jedinica PVO ukrajinske 160. mehanizovane brigade sa ovim sistemom. FN-16 je najnoviji kineski PZRK, razvijen u Šangajskoj akademiji za svemirsku tehnologiju. Koristi infracrveno i ultraljubičasto navođenje dvostrukog spektra, ima bolju otpornost na elektronske protivmere i može da gađa ciljeve na daljinama do šest kilometara i visinama do četiri kilometra.
Zvanično nije poznato kako je Ukrajina dobila FN-16. Jedna mogućnost je da su sistemi stigli preko trećih zemalja koje ih već koriste, poput Pakistana, Bangladeša ili Kambodže. Druga, politički mnogo zanimljivija mogućnost, jeste da su ih Sjedinjene Države zaplenile iz neke tajne pošiljke namenjene Iranu i potom prebacile Kijevu.
Tu teoriju dodatno podgrevaju raniji izveštaji da je Kina pripremala isporuku prenosivih PVO sistema Iranu. Posle toga je Donald Tramp tvrdio da je američka vojska presrela brod koji je nosio kineski „poklon“ Islamskoj Republici. Dokaza da su upravo ti sistemi završili u Ukrajini nema, ali pojava potpuno novih FN-16 kod ukrajinskih snaga teško se može objasniti bez posrednika.
Važno je da ovo nije prvi put da se kod ukrajinskih jedinica pojavljuju kineski PZRK sistemi. Prošle godine viđeni su i FN-6, starija verzija FN-16. FN-6 je mnogo rasprostranjeniji, posebno na Bliskom istoku i u Severnoj Africi, gde se mogao pojaviti i na crnom tržištu. FN-16 je druga priča: noviji je, ređi i osetljiviji sistem.
Pojava iranskih Šaheda i kineskih FN-16 kod ukrajinskih snaga pokazuje koliko je rat u Ukrajini postao čvorište globalnog toka oružja. Oprema namenjena Hutima, Iranu ili trećim državama može završiti na ukrajinskom frontu, dok se zaplenjeno oružje pretvara u sredstvo pritiska na Rusiju, Iran i Kinu. Vojni efekat takvih isporuka možda je ograničen, ali politička poruka je jasna: sve što se može upotrebiti protiv Moskve, biće gurnuto ka Kijevu.
