Na savremenom bojištu, gde su vazdušni i pomorski dronovi već postali svakodnevica, sve više pažnje počinju da privlače kopneni bespilotni sistemi. Upravo u toj kategoriji pojavljuje se ruski „Čelnok“, veliki robotski sistem koji je sada prvi put viđen u realnim borbenim uslovima.
Prema dostupnim informacijama, ovaj kopneni dron primećen je na pravcu Harkova, gde se koristi u zoni visokog rizika. Iako nema zvanične potvrde o njegovom operativnom statusu, njegovo pojavljivanje na frontu ukazuje da Rusija pokušava da proširi upotrebu bespilotnih platformi i na logistiku i inženjeriju, a ne samo na udarne misije.
Čelnok, što u prevodu znači „šatl“, prvi put je predstavljen još 2024. godine, ali sa potpuno drugačijom namenom. U početnoj verziji bio je deo sistema za razminiranje, opremljen uređajem UR-83P, sa zadatkom da otvara bezbedne koridore kroz minska polja. Već tada je bilo jasno da se radi o modularnoj platformi, ali tek sada, na frontu, vidi se koliko ta fleksibilnost može biti značajna.
Danas, ista platforma ili njena unapređena verzija koristi se pre svega za logistiku. To znači transport municije, opreme i zaliha u zonama gde je kretanje klasičnih vozila ili ljudstva izuzetno rizično. Upravo tu se otvara prostor za ovakve sisteme, jer omogućavaju isporuku bez direktnog izlaganja vojnika vatri, dronovima i artiljeriji.
Na prvi pogled, Čelnok deluje kao hibrid između terenskog vozila i robota. Njegova konstrukcija zasniva se na šasiji amfibijskog električnog vozila „Feniks“, koje proizvodi kompanija MobiDik LLC. Ono što ga posebno izdvaja jesu gume ultra niskog pritiska. Takav sistem omogućava kretanje preko mekog terena, rovova, kratera, pa čak i kroz vodene prepreke.
U praksi, to znači da Čelnok može da prolazi tamo gde bi standardna vojna tehnika imala ozbiljna ograničenja. Dodatna prednost ovakvih guma jeste smanjen pritisak na podlogu, što smanjuje rizik od aktiviranja protivtenkovskih mina, iako ga ne eliminiše u potpunosti.
Pokreće ga elektromotor snage 100 kilovata, napajan litijum-gvožđe-fosfatnim baterijama. Procene govore da može da radi oko šest sati bez prekida, što mu daje solidan operativni domet za zadatke na taktičkom nivou. Na kopnu dostiže brzinu do 50 kilometara na čas, dok se u vodi kreće brzinom od oko 5 kilometara na čas.
Dimenzije dodatno naglašavaju njegovu specifičnost. Dugačak je 3,8 metara, širok 2,5 metra i visok čak 3,4 metra, uz masu od oko 1.350 kilograma bez tereta. To ga čini velikim ciljem na savremenom bojištu, gde dominiraju izviđački dronovi i precizna artiljerija. Upravo ta vidljivost može biti njegova najveća slabost.
Na terenu gde se svaki pokret prati iz vazduha, a reakcija dolazi u roku od nekoliko minuta, veličina više nije prednost, već potencijalni problem. Sakriti platformu takvih dimenzija u realnim uslovima, posebno na otvorenom prostoru, nije jednostavno.
Ipak, Čelnok otvara važnu dilemu. Da li je budućnost kopnenih operacija u velikim, robusnim bespilotnim sistemima ili u manjim, teško uočljivim platformama?
Rat u Ukrajini pokazao je da se tehnologija prilagođava u hodu. Na početku sukoba, Rusija nije posvećivala veliku pažnju dronovima, posebno u kopnenoj i pomorskoj sferi. Međutim, već nakon nekoliko meseci došlo je do ubrzanog razvoja i masovne proizvodnje različitih bespilotnih sistema. Istovremeno, Ukrajina je dobila podršku u vidu širokog spektra dronova iz više od 50 država i velikog broja kompanija.
U takvom okruženju, svaki novi sistem mora da se dokaže ne na poligonu, već pod vatrom.
Čelnok je upravo sada u toj fazi. Njegova upotreba u logistici pokazuje da postoji potreba za platformama koje mogu da funkcionišu u zoni gde je rizik po ljudstvo previsok. Sa druge strane, njegova veličina i uočljivost otvaraju pitanje koliko dugo može opstati u takvim uslovima.
U krajnjoj liniji, njegova sudbina zavisiće od toga da li će prednosti nadmašiti slabosti. Ako se pokaže da može pouzdano da isporučuje teret kroz najopasnije sektore fronta, mogao bi postati standardni deo opreme. Ako ne, ostaće zanimljiv eksperiment koji je pokazao pravac razvoja, ali nije uspeo da se nametne.
Jedno je, međutim, jasno.
Kopneni dronovi više nisu teorija. Oni su već na frontu. A Čelnok je samo jedan od prvih znakova kako bi buduće bojište moglo da izgleda.
Nisam stručnjak za ratovanje dronovima. Zanima me, dal bi moglo postojati neko jače magnetno polje, koje bi ometalo rad čipovima u dronovima.
Istovremeno bi mogli biti upotrebljeni i lazni elektro impulsi, kao pri nuklearnoj eksploziji. Ne znam koliko je sve to učinkovito u vojnim čipovima, koji koriste safir umesto silicija?
Pažljivo čitam sve vaše članke posebno vezane za ukrajinsko ratište, ono što sam umnogome primetio a što mi se kosi sa logikom je zašto se u obaranju dronova ne koriste u većoj meri protivavionski topovi, kao prage na primer. Po meni su to idealna protivoružja sa male relativno spore ciljeve koji ne lete na nekim velikim visinama. Zamoliću nekog stručnog sa ovog sajta da mi objasni da li i zašto grešim, po meni je to mnogo probitačnije sredstvo nego bilo koja raketa čija je cena u svakom slučaju nekoliko puta veća od svakog drona? Iskustava sa obaranjem bespilotnih letelica u našem ratu 99-te me bar ne demantuju u tome.
Odlično pitanje i niste pogrešili, samo je danas problem komplikovaniji nego 1999. Topovi poput Prage jesu idealni protiv dronova, jeftini su i efikasni na malim daljinama i zato se i koriste. Ključna razlika danas je količina i način napada. Ne napada jedan nego desetine, a dolaze iz više pravaca odjednom i lete nisko, kasno se uočavaju. Top ne može da pokrije dovoljno i reaguje na sve ciljeve u isto vreme. Zato logika nije top ili raketa, nego rakete i senzori hvataju dalje i ranije, a top pokuša da reši ono što probije i uđe blizu, najjeftiniji je. Top je i dalje odličan, ali sam više nije dovoljan u današnjem ratovanju. Hvala što nas pratite!