Francuska će, po svemu sudeći, sama nositi glavni finansijski teret razvoja budućeg standarda Rafal F5, pošto su pregovori sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima o zajedničkom finansiranju i industrijskom učešću završeni bez dogovora krajem 2025. godine. Time je otvoren novi spor oko granica vojne saradnje između Pariza i Abu Dabija, posebno kada se iza velikih ugovora dođe do pitanja kontrole nad ključnim tehnologijama.
Prema dostupnim navodima, Emirati su bili spremni da uđu u finansiranje programa značajnim iznosom, ali su zauzvrat tražili širi pristup određenim tehnološkim segmentima budućeg aviona, kao i veću ulogu sopstvene industrije u razvoju standarda F5. Francuska strana takav zahtev nije prihvatila, posebno u delu koji se odnosio na najosetljivije sisteme, uključujući senzore, elektronsko ratovanje i širu arhitekturu buduće platforme.
Upravo tu se pokazala suština spora. Za Emirate, koji su već najveći izvozni kupac Rafala sa porudžbinom od 80 aviona u standardu F4, logično je bilo da traže više od klasičnog statusa kupca i da pokušaju da svoju industriju uključe u narednu fazu razvoja. Za Pariz, međutim, pitanje prenosa ključnih tehnologija nije tretirano kao komercijalni detalj, već kao pitanje strateške kontrole i zaštite sopstvene vojne industrijske baze.
Zato je raskorak između dve strane postao mnogo veći od običnog spora oko cene ili rokova. Emirati nisu želeli da izdvoje ogroman novac bez ozbiljnijeg pristupa tehnologijama koje bi definisale narednu generaciju Rafala, dok Francuska očigledno nije bila spremna da otvori ono što smatra jezgrom sopstvenog tehnološkog suvereniteta.
Time je program ostao bez značajnog spoljnog finansijskog oslonca. Ukupni troškovi razvoja standarda F5 i povezanih sistema procenjuju se na više od pet milijardi evra, pa sada francuska država mora da traži način da taj teret pokrije iz sopstvenih izvora ili kroz eventualno uključivanje drugih partnera. To dodatno opterećuje već zategnut budžetski okvir u trenutku kada evropske države istovremeno povećavaju izdvajanja za municiju, rakete, dronove i druge potrebe koje nameću novi sukobi visokog intenziteta.
U tom smislu, povlačenje Emirata iz finansiranja ne znači automatski kraj Rafala F5, ali znači da će se tempo programa verovatno prilagođavati realnim budžetskim mogućnostima Francuske. To u praksi može značiti odlaganja, razvlačenje troškova kroz duži period i pomeranje pojedinih tehničkih faza.
A sam Rafal F5 nije zamišljen kao obično osveženje postojećeg aviona. Prema dosadašnjim informacijama, reč je o mnogo dubljoj transformaciji platforme, koja bi trebalo da donese novi radar RBE2 XG, modernizovanu verziju sistema za elektronsko ratovanje SPECTRA, kao i unapređene motore Safran M88 T-REX sa većim potiskom. Pored toga, F5 se zamišlja kao šira borbena arhitektura, odnosno platforma sposobna da radi u sprezi sa budućim stelt dronovima i da nosi novu generaciju francuskog naoružanja, uključujući i buduću hipersoničnu nuklearnu raketu ASN4G, kada budu uspeli da je naprave.
Zbog toga je spor sa Emiratima mnogo važniji nego što na prvi pogled deluje. Ne radi se samo o jednom izgubljenom finansijskom partneru, već o pitanju da li Francuska može sama da iznese sledeću veliku fazu razvoja svoje borbene avijacije i koliko je spremna da žrtvuje tempo programa zarad pune kontrole nad tehnologijom.
Istovremeno, ova epizoda pokazuje i granice vojne saradnje između Francuske i UAE. Dve strane i dalje imaju veoma čvrste bezbednosne i vojne veze. Francuski avioni i snage prisutni su u širem bezbednosnom okviru Zaliva, a isporuke Rafala F4 Emiratima trebalo bi da počnu krajem 2026. godine. Dakle, ne govori se o raskidu odnosa, već o vrlo konkretnom upozorenju da strateško partnerstvo ne znači automatski i deljenje najosetljivijih tehnologija.
U pozadini svega nalazi se i šira slika. Francuska pokušava da održi status samostalnog proizvođača vrhunskih borbenih aviona u trenutku kada evropski projekat SCAF i dalje prati niz političkih i industrijskih napetosti, pre svega između Pariza i Berlina. Zato Rafal F5 za francusku stranu nije samo sledeći standard postojećeg aviona, već i dokaz da zemlja i dalje može samostalno da gura napred sopstvenu borbenu vazduhoplovnu liniju.
Sa druge strane, za Emirate je ovaj spor još jedan podsetnik da kupovina zapadnog oružja, ma koliko velika bila, ne znači automatski pristup razvoju, izvornim tehnologijama i punoj industrijskoj ulozi. U tom smislu, spor oko Rafala F5 otkrio je ono što se često prikriva u velikim izvoznim ugovorima, da iza priče o partnerstvu i strateškoj saradnji i dalje stoje vrlo tvrde granice kada je reč o tehnologiji, kontroli i stvarnoj raspodeli moći.
UAE, recite jedno ogromno hvala vasim saveznicima Amerikancima koji vas uvalise u zesca g*vna sa ovim ratom protiv Irana.
Ako upali varvarima americkim i izraelskim da uniste iransku N elektranu u Buseru eto vama jos i radijacije kao bonus.
Bojim se da ta radijacija ne poznaje granice
Jedino sto je Amerika dovoljno daleko a oni o tome ne brinu mnogo.
Ne boj se Aleksandre I,
ako si na Balkanu sanse da ce tamo dospeti radijacija iz Irana je ravna 0,01%.