Kineski državni mediji iznose tvrdnju da je Kina pretekla Sjedinjene Države u razvoju praktičnih kopnenih sistema sa skremdžet pogonom, predstavljajući hipersoničnu raketu dugog dometa CJ-1000 kao prvu operativnu kopnenu varijantu te vrste na svetu. Dok su SAD još uvek u razvoju sopstvenih programa razvoja hipersoničnih sistema, kineski izvori navode da je CJ-1000 trenutno jedina kopnena hipersonična raketa sa skremdžet motorom u operativnoj upotrebi.
CJ-1000 je predstavljena zajedno sa protivbrodskom raketom YJ-19 tokom vojne parade povodom Dana pobede u Pekingu u septembru prošle godine. Pored ruske brodske rakete 3M22 „Cirkon“ koja takođe ima kopnenu varijantu integrisanu u obalski sistem „Bastion“, to su jedine dve operativne hipersonične rakete na svetu koje koriste skremdžet pogon. Ipak, Cirkon lansiran iz Bastiona je adaptacija, a CJ-1000 je izvorno kopnena platforma.
Raketa CJ-1000 sa skremdžet motorom krstari na visini između 20 i 30 kilometara. Ta visina je niža od visine na kojoj operišu hipersonične jedrilice, što, prema kineskim izvorima, dodatno otežava njeno otkrivanje. Iako se navodi da su skremdžet sistemi snažniji od hipersoničnih jedrilica poput kineskog DF-17 ili ruskog „Avangarda“, istovremeno se priznaje da je njihov razvoj tehnološki zahtevniji.
Kineski časopis „Shipborne Weapons“ navodi da „pojava rakete CJ-1000 označava prelazak Kine sa bliskog praćenja na vodeću poziciju u najnaprednijim vazduhoplovnim oblastima“. U istom tekstu se podseća da su SAD 2013. godine bile prva zemlja koja je demonstrirala kontinuirani rad skremdžet motora na ugljovodonično gorivo u trajanju od 240 sekundi. Ipak, prema oceni pomenutog kineskog časopisa, Sjedinjene Države su „zaostale za Kinom u naoružavanju i operativnom raspoređivanju hipersoničnih sistema sa skremdžet motorom“.
Kao razlozi navode se „loše strukturirano planiranje projekata, neorganizovano upravljanje i nedostatak čvrstog uverenja među višim rukovodstvom u vezi sa potencijalom tehnologije“. Nasuprot tome, ističu se „masivna kineska ulaganja u razvoj skremdžet motora, naučno utemeljenije metodologije testiranja, snažna integracija saradnje između industrije, akademije i istraživanja i odlučna podrška na nacionalnom nivou“ kao faktori koji su omogućili kineski napredak.
Prema izveštaju lista „South China Morning Post“, veruje se da CJ-1000 ima najveći domet i najrazornije bojeve glave među sličnim sistemima. Kao kopneni sistem, CJ-1000 nije ograničen dimenzijama brodskih platformi, što mu omogućava da nosi više goriva i veći teret eksploziva u poređenju sa pomorskim alternativama.
Raketa je postavljena na dizel-električni hibridni transporter-montažer-lanser sa deset točkova, a navodi se da njen domet iznosi približno 2.500 kilometara. Tokom kontinuiranog krstarenja, CJ-1000 dostiže brzinu od oko 6 maha, odnosno šest puta veću od brzine zvuka. Prema tvrdnjama u časopisu „Shipborne Weapons“, kombinacija brzine, visine leta i karakteristika skremdžet pogona mogla bi da učini tradicionalne sisteme protivvazdušne odbrane „nemoćnim“.
Pojava CJ-1000, ukoliko su navedene karakteristike tačne, predstavlja značajan korak u globalnoj trci za operativne hipersonične sisteme i dodatno komplikuje već napetu stratešku ravnotežu između velikih sila na zapadu koji, kako se čini, još uvek kaskaju.
