Ruski borbeni avioni na meti hakera: procureli dokumenti otkrivaju planove izvoza u Iran, Alžir i Etiopiju

Navodno procureli poverljivi dokumenti ruske odbrambene industrije izazvali su burne reakcije u Moskvi i podigli prašinu širom sveta. Prema informacijama koje su hakeri objavili na internetu, kompanija Suhoj već je potpisala ili pregovara o značajnim izvoznim ugovorima za svoje najmodernije borbene avione, uključujući Su-35, Su-34 i Su-57.

Kako su procurele informacije?

Navodna grupa hakera pod imenom “BlackMirror” (Crno ogledalo) tvrdi da je probila sisteme zaštite ruskog Ministarstva odbrane i pribavila čak 335 dokumenata ukupne veličine 400 MB. U tim fajlovima navodno se nalaze detalji o planovima Moskve da proda sofisticirane avione Iranu, Alžiru i Etiopiji.

Grupa je dokumente objavila javno, što je odmah izazvalo oštre osude ruskih vlasti. Moskva je ocenila da se radi o „napadu na bezbednost zemlje“ i najavila kontramere, dok je sama grupa poručila da će nastaviti sa sličnim akcijama.

BlackMirror, do juče potpuno nepoznata grupa, dolazi u žižu javnosti uglavnom preko portala ruskih disidenata finansiranih od strane zapadnih službi, kada su se “zabrinuli” što je profil ove grupe izbrisan sa Telegrama.

Iran kupuje dvostruko više Su-35 nego što se do sada znalo

Najviše pažnje privukla je informacija da je Iran naručio 48 aviona Su-35, što je dvostruko više od broja koji se ranije pominjao u javnosti. Očekuje se da isporuke počnu u narednim godinama i da budu završene do 2028. godine.

Su-35 je višenamenski lovac četvrte generacije sa naprednim radarom, mogućnošću nošenja širokog spektra raketa vazduh-vazduh i vazduh-zemlja, kao i sposobnošću da se suprotstavi avionima pete generacije. Za Iran, koji godinama trpi međunarodne sankcije i raspolaže zastarelom flotom F-14 i F-4, ovakav ugovor bio bi ogroman tehnološki skok.

Alžir prvi kupac Su-57 van Rusije

Druga velika vest tiče se Alžira, koji bi prema dokumentima postao prvi strani kupac ruskog Su-57, lovca pete generacije. Alžir je zainteresovan za 12 ovih aviona, uz dodatnih 14 bombardera Su-34.

Su-57 je namenjen postizanju nadmoći u vazduhu, ima smanjenu radarsku uočljivost i integrisane sisteme elektronskog ratovanja. Njegova kombinacija brzine, dometa i stealth karakteristika stavlja ga u isti rang sa američkim F-35 i F-22, ali u izvoznom kontekstu otvara sasvim novu dimenziju – jer bi Alžir, ukoliko ugovor zaista bude realizovan, postao jedina zemlja na svetu osim Rusije koja koristi ovaj avion.

Su-34, s druge strane, spada u taktičke bombardere i namenjen je dubokim udarima po neprijateljskoj infrastrukturi. Ova kombinacija pokazuje da Alžir gradi flotu sposobnu i za kontrolu neba i za udare po zemlji, što menja regionalni odnos snaga.

Etiopija širi flotu ruskih aviona

Treća zemlja pomenuta u dokumentima je Etiopija, koja pregovara o kupovini šest aviona Su-35.

Podsetimo, etiopske vazduhoplovne snage su 2024. godine već dobile avione Su-30, a novi ugovor bi dodatno ojačao njihovu poziciju u Istočnoj Africi. Etiopija već dugo održava bliske odnose sa Moskvom, a saradnja u vojnoj industriji je samo deo šireg partnerstva.

Tehničke karakteristike i značaj

• Su-35: višenamenski lovac sa radarom „Irbis-E“, supermanevrabilnošću zahvaljujući 3D upravljivom vektoru potiska, maksimalnom brzinom preko 2.500 km/h i borbenim radijusom do 1.500 km bez dodatnih rezervoara.
• Su-34: taktički bombarder sa oklopljenim kokpitom, dometom do 4.500 km i mogućnošću nošenja do 8 tona ubojnog tereta, od vođenih bombi do protivbrodskih raketa.
• Su-57: lovac pete generacije sa stealth tehnologijom, integrisanim senzorima, superkrstarećom brzinom bez upotrebe dopunskog sagorevanja i sposobnošću da koristi širok spektar naoružanja, uključujući i rakete velikog dometa tipa R-37M.

Kratka analiza uticaja po regionima

Iran – Izrael: Isporuka 48 Su-35 bi Iranu naglo podigla sposobnost presretanja i dubokih udara. U kombinaciji sa projektilima vazduh–vazduh velikog dometa (npr. R-37M) i modernim radarima, Teheran bi dobio realnu mogućnost da ugrozi izviđačke i tankerske avione na većim daljinama. Za Izrael to znači skuplje i složenije planiranje udara (veći oslonac na stealth, krstareće rakete i elektronsko ratovanje) i verovatno ubrzano pojačanje sopstvene PVO mreže i vazdušne nadmoći u Siriji/Iraku.

Alžir – Maroko: Potencijalni paket 12 Su-57 + 14 Su-34 Alžiru bi dao kombinaciju „štita i mača“: teže ometljivo lovačko prisustvo i precizne udare na većim dubinama. Time bi se otvorila tehnološka razlika naspram Maroka (koji se oslanja na F-16V i zapadnu mrežu). Rabat bi gotovo sigurno odgovorio dodatnim modernizacijama (radari, PVO, naoružanje) i produbljivanjem interoperabilnosti sa SAD/Francuskom.

Etiopija – Egipat: Sa dodatnih Su-35, Etiopija bi ojačala odvraćanje u kontekstu spora oko Brane na Plavom Nilu. Iako Su-35 sam po sebi ne rešava geopolitički problem vode, podiže cenu potencijalnih dalekometnih udara na etiopske ciljeve. Egipat bi, kao protivtežu, dodatno oslanjao planiranje na PVO u dubini, izviđačko–udarnu saradnju (AWACS, tankeri) i političko–diplomatski pritisak, pre nego na čist vojni rizik.

Geopolitički odjek

“Procureli papiri” zvuče bombastično, a u praksi deluju kao kompilacija stvari o kojima već mesecima (pa i godinama) pišemo: Iran–Su-35, Alžir–Su-57/Su-34, Etiopija–Su-35. Nama ovo više liči na prepakovan “info-koktel” nego na stvarnu “senzaciju”.

„Novi“ kupci zapravo nisu novi. Sagu o Iranu i Su-35 pratimo od 2022/23. godine. Logičan nastavak saradnje (motori, dronovi, municija). Nova cifra od „48“ je moguća, ali su najbitniji tempo isporuke i konfiguracija (radar N035 vs. eventualno modernizovan paket, rakete R-77-1/R-37M). Dok to ne vidimo, to je samo broj na papiru.

Alžir i saga o Su-57/Su-34. Ova afrička nezavnisna sila je hronično u spekulacijama (Su-57, pa Su-75, pa Su-34). Realno, Su-34 Alžir bi bio presedan, a Su-57 izvoz zavisi od proizvodnog ritma i prioritetâ VKS. Moguće? Da. Dokazano? Ne.

Etiopija i Su-35. Ova zemlja ima kontinuitet kupovine od Rusije (Su-27/30). Mali broj od samo 6 komada dodaje na verovatnoći, ali opet — očekujemo konkretnije tragove: budžetske stavke, priprema infrastrukture, obuka, tranzitni letovi.

Ipak, objavljivanje ovih dokumenata dolazi u trenutku kada Rusija traži nove izvozne partnere zbog sankcija Zapada. Ugovori sa Iranom, Alžirom i Etiopijom pokazuju da Moskva uspeva da nađe zainteresovane kupce kako u Africi tako i na Bliskom istoku.

Za Zapad, ovakav razvoj situacije predstavlja dodatni izazov: Iran bi dobio moderne lovce u trenutku povećanih tenzija sa Izraelom i SAD, Alžir bi značajno nadmašio Maroko po tehnološkim mogućnostima u vazduhu, a Etiopija bi dobila moćan adut u regionalnim okršajima.

Ako se ovi ugovori zaista realizuju, biće to jedan od najvećih ruskih izvoznih uspeha u oblasti avijacije u poslednjih dvadeset godina, ali i jasna poruka da uprkos nezapamćenim sankcijama od strane zapada – tržište za rusko naoružanje i te kako postoji.