Nova ruska balistička raketa srednjeg dometa Orešnik, prvi put korišćena 21. novembra za gađanje ukrajinskog grada Dnjepra, sada je tema debate u medijima.
Iako na zapadu pokušavaju da relaksiraju javnost tezom kako Orešnik nije sasvim nova raketa, već nadograđena verzija, ona zaista predstavlja do sad neviđen izazov za zapadne sisteme protivraketne odbrane.
Ovo je svakako dalo dodatni „vetar u leđa“ istoku i globalnom jugu kada je reč o tome koliko je NATO sposoban da presretne rusko hipersonično oružje.
Orešnik se, pored ostalog, može opremiti i nuklearnom bojevom glavom. Raketa je premijerno precizno pogodila cilj u Ukrajini u novembru mesecu, kao odgovor na ukrajinske napade američkim raketama ATACMS na rusku teritoriju.
Raketa koja je gađala vojnu fabriku “Južmaš”, naravno, bila je opremljena konvencionalnom bojevom glavom.
Vojni lideri Severnoatlatske alijanse priznaju da je Orešnik ekstremno teško presresti i upozorili su zemlje članice da hitno razviju nove sisteme PVO u cilju odgovora na ove pretnje.
Sa druge strane, i NATO poseduje pojedine sposobnosti i rakete koje su izuzetno teške za presretanje ruskim odbrambenim sistemima.
Međutim, korišćenje Orešnika dalo je „materijal“ brojnim medijima, pa su počeli da analiziraju koji bi sistemi mogli da se suprotstave ovoj „novoj“ ruskoj balističkoj raketi srednjeg dometa.
Može li se iz Rumunije ili Poljske presresti nova ruska raketa Orešnik?
Očekivano, kratak odgovor bi glasio „gotovo nemoguće“. Prostom analizom dolazi se do zaključka da postoje tri američka sistema koja bi mogla da pokušaju presretanje Orešnika.
U pitanju su sistemi Patriot sa raketama PAC-3, zatim raketni PVO sistem THAAD, za koji američki eksperti veruju da jedini imao neku šansu, i Aegis Ashore, mornaričko-kopneni sistem koji u najnovijoj verziji postoji i u Rumuniji, a nedavno i u Poljskoj, gde su ga Amerikanci pustili u rad.
Kijev je od SAD nekoliko puta tražio THAAD sistem, međutim, nikada nisu stigle čak ni naznake da bi mogao čak ni u budućnosti da bude raspoređen u Ukrajini.
U Rumuniji se Aegis Ashore u svakodnevnom govoru naziva „štit iz Deveselua“, raspoređen s ciljem da štiti Evropu od navodnih “iranskih interkontinentalnih raketa”.
Nabrojani kompleksi nemaju nikakve šanse da presretnu rakete Orešnik, čak ni kada se raketa nalazi u fazi ubrzanja – što je ujedno i najranjiviji trenutak.
Domet lansiranja Orešnika prelazi 5.000 km, što odgovara balističkoj raketi srednjeg dometa, dok najveći domet ovih zapadnih protivraketnih sistema ima Aegis Ashore, ali on ne prelazi 1.200 km.
Teoretski, Orešnik bi mogao da bude presretnut raketom SM-3 sistema Aegis Ashore (razmešten i u Rumuniji). U praksi, verovatnoća za tako nešto je blizu nule.
Narodskim jezikom ovo je u jednom od svojih nedavnih govora objasnio ruski predsednik Putin: ’Potrebno je vreme da se preleti takva daljina, ali već za nekoliko sekundi počinjemo da odvajamo bojeve glave – i to je to, gotovo je, voz je otišao’.
Podsetimo na još jednu činjenicu. Rusi su najavili Sjedinjenim Državama da će upotrebiti raketu srednjeg dometa čak pola sata pre lansiranja na fabriku Južmaš.
U Rumuniji je sistem Aegis Ashore iz Deveselua postao operativan 2016. godine. Sistem je nedavno modernizovan i raspolaže antibalističkim radarom i 24 rakete-presretača SM-3.
Reč je o sistemu koji služi za detekciju, praćenje, presretanje i uništavanje balističkih raketa u letu. Koristi raketu tipa Standard Missile-3 (SM-3), koja nema eksplozivnu bojevu glavu, već uništava neprijateljsku raketu sudarom.
Aegis Ashore je deo NATO-ovog sistema protivraketne odbrane i njime upravljaju isključivo Amerikanci. Sistem Aegis Ashore dopunjen je sličnim sistemom u Poljskoj, koji je nedavno postao operativan.
Može malo morgen