Predstavljamo premijerno prikazanu domacu samohodnu top-haubicu 155 mm Sora 2

Na jucerasnjem prikazu sposobnosti dela jedinica Vojske Srbije i takticko-tehnickom zboru Zastava 2024 jedna od noviteta izlozenog naoruzanja je bila i samohodna haubica Sora 2.

Domacoj javnosti je sigurno vrlo dobro poznat projekat modernizacije vucnih top-haubica D-30J koje je bivsa SFR Jugoslavija proizvodila po sovjetskoj licenci njihove vucne topove D-30 u kalibru 122mm.

Proizvodnja ovih topova se odvijala u kompaniji BNT Bratstvo u Bosni i Hercegovini, ali je po zavrsetku raspada tadasnje drzave njihova proizvodnja za nekadasnju zajednicku vojsku JNA prestala.

Ono sto je bitno da je oko 13 baterija ovih artiljerijskih orudja povuceno u rezervu i da predstavljaju dobru bazu da se ista ponovo upotrebe u modernizovanoj formi odnosno da se njihova upotreba znatno unapredi i ubrza po principu taktike Pucaj i bezi.

Tako je nastao projekat samohodnog artiljerijskog orudja Sora.

Prvi prototip ovog slozenog borbenog sredstva je prikazan 2009 godine, a drugi prototip je prikazan na sajmu naoruzanja i vojne opreme Partner 2013.

To je bila finalna konfiguracija ovog artiljerijskog sredstva sa automatskim punjacem municije kalibra 122mm i inercijalnom i satelitskom navigacijom radi automatskog zauzimanja vatrenog polozaja.

Ispitivanja ovog prototipa su pocela u julu 2013 godine, a ispitivanju na poligonu su pocela godinu dana kasnije.

U osto vreme se pojavila i samohodna top-haubica NORA B-52 u mocnijem kalibru 155mm i boljih takticko-tehnickih karakteristika, pa se vojno-politicki vrh Srbije opredelio za uvodjenje ovog artiljerijskog orudja u naoruzanje Vojske Srbije.

Preostale top-haubice D-30 su ostale u rezervi kao resurs za opremanje samohodnih top-haubica 2S1 Gvozdika sa cevima i drugim delovima neophodnim za njihovo funkcionisanje, posto se proizvodnja topova nije odvijala u Srbiji.

Iako je ovaj projekat samohodne haubice Sora Vojnotehnickog-instituta iz Zarkova potpuno uspeo nije doziveo serijsku proizvodnju zbog projekta NORA B-52, ali se u poslednjih godinu dana sve to promenilo.

Naime, planom opremanja artiljerijskih jedinica Vojske Srbije predvidjeno je njihovo opremanje prvenstveno artiljerijskim orudjima kalibra 155mm radi opredeljenja da vecina ovih slozenih borbenih sistema treba da koriste ovaj kalibar umesto ruskog kalibra 152 mm.

Zato ce se desiti da sva vec postojeca vucna artiljerijska orudja u sovjetskom kalibru 152 mm budu prekalibrisana na NATO standard artiljerijske municije odnosno kalibar 155 mm.

Takodje to znaci da  ce svi vucni topovi biti montirani na kamionske sasije kako bi se veme njihovog postavljanja na vatreni polozaj, dejstvo i odlazak sa vatrenog polozaja vise puta skratilo, a sve u cilju povecanja njihove borbene zilavosti, smanjenje broja posluge i olaksavanja njihovog rada.

To su pre svega 18 vucnih topova M46 sovjetske proizvodnje i 36 domacih vucnih top-haubica NORA M84.

Svi koji su bili rod artiljerije u Vojsci i bili posluga na vucnim top-haubicama velikog kalibra, znaju koliko to znaci operaterima na istim.

O konverziji starijeg sovjetskog vucnog topa M46 kalibra 130 mm u kalibar 155 milimetara sa vec pravio rad koji mozete pogledati klikom na link u gornjem desnom uglu ekrana.

I tako malo po malo doslo se do idejnog resenja i novog projekta samohodnog artiljerijskog orudja SORA 2, a projekat opet sprovodi domaci Vojno-tehnicki institut iz Zarkova.

Šta je bilo javno objavljeno u vezi novog projekta artiljerijskog oruđa u Srbiji?

U pitanju je fakticki nastavak projekta samohodnog artiljerijskog orudja SORA sa top-haubicom i novom cevi topa kalibra 155 mm koje se danas proizvode u proizvodnim pogonima kompanija Jugoimport SDPR.

Samohodna top-haubica sa konverzijom kalibra iz 152 u 155mm je namenjena za pruzanje vatrene podrske sa velikih udaljenosti.

Osnovna namena ovog artiljeriskog sredstva je pruzanje vaterne podrske sopstvenim jedinicama na frontu, unistavanje neprijateljskih utvrdjenja i neutralisanje tackastih pretnji.

Odlikuje je kratko vreme reakcije, mobilnost i fleksibinost u razlicitim terenskim uslovima.

Zato je ona nezaobilazno artiljerijsko sredstvo u savremenim vojnim operacijama, jer obezebedjuje artiljerijsku nadmoc i zastitu jedinica na terenu.

Naravno prosiren je i vec postojeci automatski punjac revolverskog tipa razvijen za projekat SORA radi prihvata municije veceg kalibra i vecih barutnih punjenja.

Komora topa za sagorevanje barutne smese ce biti 23 litra kao i kod aktuelne verzije samohodne top haubice NORA. 

Domet ovog samohodnog artiljerijskog orudja je do 18 km sa trenutnofugasom municijom M107, i do 30,7 km sa trenutno-fugasnim projektilom TFPD—GG M19 sa gasogeneratorom.

Maksimalna brzina paljbe koju postize je do 6 metaka u minuti, sto je za dve granate vise nego kod samohodnih top-haubica NORA M15 i NORA NG. 

Poslugu ovog novog artiljeriskog sistema iznosi 4 clana i potpuno odgovara taktici Pucaj i bezi.

Moze da otvara vatru samo preko kabine kamiona, dok je SORA 1 dejstvovala samo suprotno od kamionske kabine, odnosno polje dejstva pravca je +- 25 stepeni, dok je njeno polje dejstva po elevaciji  od +8 do +65 stepeni.

U ovoj fazi razvoja pokretanje artiljerijskog orudja po pravcu i elevaciji je trenutno rucno, sa tendencijom da se ovi procesi automatizuju.

Postolje orudja koje je postavljeno na zadnji deo platforme olaksava process punjenja i obezbedjuje brzu i preciznu pripremu orudja za dejstvo. 

Ovaj borbeni sistem obezbedjuje pouzdanu i kontinuiranu funkciju uz minimalno vreme potrebno za ponovnu pripremu borbenog sredstva za dejstvo.

Drugim recima ovaj artiljerijski sitem ima pouzdan i brz rad koji obezbedjuje automatski punjac top-haubice, dok se punjenje sistema vrsi od strane posluzilaca takodje brzo odlaskom borbenog sistema sa vatrene linije radi njegove popune rezervnim borbenim kompletom.

Borbeni komplet iznosi 16 granata i 16 barutnih ponjenja u dva spremista po 16 odeljaka koji se nalaze sa leve i desne strane iza kamionske kabine.

Borbena masa ovog novog artiljerijskog orudja je 21 tona pa ima odlicnu prohodnost u terenskim uslovima.

Njegova maksimalna brzina na uredjenim putevima iznosi do 80 km/h, a maksimalna autonomija ovog slozenog borbenog sistema iznosi 600 km.

Na razvoju ovog artiljerijskog sistema ucestvuju VTI kao nosilac projekta i kompanije ZASTAVA TERVO koja radi oklopljavanje kamionske kabine, FAP koji je omogucio koriscenje sasije kamiona modela za sada FAP 2026 BS/AV pogona tockova 6×6 dok ce se u proizvodnji verovatno koristiti jaca sasija kamiona FAP 2228 kao i kod PVO sredstva PASARS i MRAP vozila M20.

Kompanija Prva petoletka Trstenik obezbedjuje hidrauliku za ovaj borbeni sistem i deluje kao sistem integrator u celom projektu kao i kod PVO sistema PASARS.

Sve u svemu ovaj novi samohodni artiljerijski sistem ce biti jevtina nadopuna postojecim samohodnim top-haubicama NORA B52 koje se u verziji M15  na kamazovim sasijama ne prave za Vojsku Srbije, jer se iste ne mogu dopremiti iz Rusije, dok se nove verzije samohodnih-top haubica NORA NG nece uvrstiti u naoruzanje Vojske Srbije pre 2026 godine.