Iranske oružane snage su najveće na Bliskom istoku, sa najmanje 580.000 aktivnog osoblja i oko 200.000 obučenih rezervista. Iran je jedina zemlja na ovim prostorima koju nikada niko nije osvojio.
Iran je tokom noći sa subote na nedelju lansirao više od tri stotine dronova, krstarećih i balističkih projektila na vojne ciljeve u Izraelu, kao odmazdu za izraelsko bombardovanje njegovog konzulata u Damasku 1. aprila.
Međutim, obračun nije završen, tvrdi Izrael, dok razmatra i čeka zeleno svetlo SAD za kontranapad.
U isto vreme, iranski saveznici, posebno jemenski Huti i libanski Hezbolah, takođe su pokrenuli napade na Izrael, pri čemu je prvi lansirao bespilotne letelice, a drugi dronove i projektile na okupiranu Golansku visoravan.
Zašto je iranska vojska sada važna?
Izraelski zvaničnici su, kako piše „Njujork tajms”, izjavili da će odgovoriti na svaki napad Irana. Svi, gotovo, međunarodni mediji pišu da bi to moglo da izazove dalju odmazdu Irana i da se možda proširi u širi regionalni rat.
Postoji čak i mogućnost da bi takav sukob mogao ponovo da uključi Sjedinjene Države, iako je Vašington navodno stavio do znanja da nema nikakve veze sa napadom na Damask, te da samo brane Izrael i da neće učestvovati u napadu Izreala.
Analitičari kažu da su iranski protivnici, posebno Sjedinjene Države i Izrael, decenijama izbegavali direktne vojne udare na Iran, ne želeći da angažuju kompleksan vojni aparat Teherana.
Umesto toga, Izrael i Iran su se upustili u dugi rat u senci kroz vazdušne, morske, kopnene i sajber napade, dok je Izrael tajno gađao vojne i nuklearne objekte unutar Irana i ubijao komandante i naučnike.
„Postoji razlog zašto Iran nije pogođen“, rekao je Afšon Ostovar, vanredni profesor za nacionalnu bezbednost na Pomorskoj školi i stručnjak za iransku vojsku. „Ne radi se o tome da se iranski protivnici plaše Irana. Već shvataju da je svaki rat protiv Irana veoma ozbiljan rat.”
Vredi napomenuti da je izraelski premijer Benjamin Netanjahu, čija vojska vodi rat protiv Hamasa u Pojasu Gaze, palestinskoj enklavi koja je pretrpela neprocenjiva razaranja od 7. oktobra, razgovarao telefonom sa predsednikom SAD Bajdenom.
Međutim, Bajden je, prema pisanju međunarodnih medija, pokušao da obeshrabri mogući izraelski kontranapad na Iran, ali je izraelski ministar odbrane rekao da obračun sa Iranom još nije završen.
Kakvu vojnu snagu predstavlja Iran?
Iranske oružane snage su najveće na Bliskom istoku, sa najmanje 580.000 aktivnog osoblja i oko 200.000 obučenih rezervista , podeljenih između tradicionalne vojske i Korpusa garde Islamske revolucije,” prema proceni Međunarodnog instituta za strateške studije prošle godine.
O Oružanim snagama Irana imamo posebnu detaljnu studiju koju možete pročitati ovde.
Vojska i Revolucionarna garda imaju odvojene i aktivne kopnene, vazdušne i pomorske snage, a garda je odgovorna za bezbednost iranskih granica. Generalštab Oružanih snaga odgovoran je za njihovu koordinaciju i utvrđuje ukupnu strategiju.
Garda takođe vodi Kuds snage, elitnu jedinicu odgovornu za opremanje, obuku i podršku mreže paravojnih grupa širom Bliskog istoka poznate kao „osovina otpora“.
Ove milicije uključuju Hezbolah u Libanu, Hute u Jemenu, grupe milicija u Siriji i Iraku i Hamas i palestinski islamski džihad u Gazi. Iranske oružane snage predvodi vrhovni vođa Ali Homeini, koji ima konačnu reč o svim bitnim odlukama.
Iako se milicije ne računaju kao deo iranskih oružanih snaga, analitičari kažu da se smatraju savezničkim regionalnim snagama, borbeno spremnim, teško naoružanim i ideološki lojalnim, i da bi mogle pomoći Iranu ako budu napadnute.
Kakvo oružje ima Iran?
Decenijama je iranska vojna strategija bila zasnovana na odvraćanju, naglašavajući razvoj preciznih i dalekometnih raketa, dronova i protivvazdušne odbrane. Izgradila je veliku flotu brzih čamaca i nekoliko manjih podmornica koje su sposobne da blokiraju, ukoliko zatreba, pomorski saobraćaj i globalno snabdevanje energijom koje prolaze kroz Persijski zaliv i Ormuški moreuz.
Iran ima jedan od najvećih arsenala balističkih projektila i dronova na Bliskom istoku. Ovo uključuje krstareće rakete, kao i balističke rakete dometa do 2.000 kilometara. O raketnom arsenalu Irana možete pročitati ovde.
Poslednjih godina, Teheran se istakao proizvodnjom i inovativnošću te je prikupio veliki inventar bespilotnih letelica sa različitim dometima i sposobnim da lete nisko kako bi izbegli radar.
U stvari, Iran s ponosom pokazuje svoje bogatstvo dronova i projektila tokom vojnih parada i teži da izgradi veliki izvoz dronova. Iranske bespilotne letelice proslavila je Rusija u Ukrajini, a pojavile su se u sukobu u Sudanu.
Njihove baze i objekti su široko rasprostranjeni, zakopani duboko pod zemljom i utvrđeni protivvazdušnom odbranom, što ih čini izuzetno teškim za uništavanje vazdušnim napadima.
Odakle Iranu svoje oružje?
U vreme vladavine šaha Reze Pahlavija, Sjedinjene Američke Države su snabdevale Iran naoružanjem.
Politika se potom dijametralno promenila nakon islamske revolucije 1979. godine. Iranu su uvedene međunarodne sankcije (SAD) bez presedana koje su imale za cilj da Teheran odseku od visokotehnološkog oružja i vojne opreme strane proizvodnje, poput tenkova i borbenih aviona.
Međutim, tokom osmogodišnjeg rata Irana sa Irakom, 1980-ih, većina zemalja uključenih u embargo bila je spremna da Iranu prodaje oružje. Ovo je, isitna na tajni način, činio i Vašington, što je izazvalo čuvenu aferu Irangejt.
Kada je godinu dana nakon okončanja rata, 1989. godine, ajatolah Hamnei postao iranski vrhovni vođa, zadužio je Revolucionarnu gardu da razvije domaću industriju oružja i dodelio joj sredstva u tom cilju, o čemu su iranski mediji naveliko izveštavali.
Želeo je da osigura da Iran nikada više neće morati da se oslanja na strane sile za svoje potrebe odbrane.
Iran danas proizvodi veliku količinu projektila i dronova na svom tlu i ovu odbrambenu proizvodnju je učinio prioritetom, tvrde stručnjaci. Napori da se naprave oklopna vozila i velika pomorska plovila naišli su na različite rezultate. Takođe veruje se da uvoze male podmornice iz Severne Koreje, dok proširuje i modernizuje svoju flotu domaće proizvodnje.
Kako druge zemlje vide iransku vojsku i koje su njene slabosti?
Iranska vojska se smatra jednom od najjačih u regionu u smislu opreme, kohezije, iskustva i kvaliteta osoblja, ali je daleko od snage i sofisticiranosti oružanih snaga Sjedinjenih Država, Izraela i nekih evropskih zemalja, kažu stručnjaci.
Najveća slabost Irana su vazduhoplovne snage. Veliki deo aviona u zemlji datira iz doba šaha Mohameda Reze Pahlavija, koji je vladao Iranom od 1941. do 1979. godine (dok su SAD naoružavale Iran), a mnogi su povučeni iz upotrebe zbog nedostatka rezervnih delova. Zemlja je takođe kupila malu flotu od Rusije 1990-ih.
Iranski tenkovi i oklopna vozila su stari, a zemlja ima samo nekoliko velikih pomorskih brodova, tvrde stručnjaci. Dva broda za prikupljanje obaveštajnih podataka, Saviz i Behshad, raspoređena u Crvenom moru, pomogla su Hutima da identifikuju brodove u izraelskom vlasništvu za napade, tvrdili su američki zvaničnici.
Hoće li izraelski napad poremetiti iransku vojsku?
Očekuje se da će ubistva visokih vojnih zvaničnika imati kratkoročni iil nikakav uticaj na iranske regionalne operacije. Činjenica jeste da su eliminisani komandanti bili sa dugogodišnjim iskustvom i vezama sa šefovima savezničkih milicija. Međutim, „lanac komandovanja“ oružanih snaga unutar Irana ostaje netaknut, smatraju stručnjaci.
Iran je upozorio Izrael na ovoga puta veliki napad ukoliko Izraelci uzvrate na napad Teherana preko noći dronom i raketom na njegovu teritoriju.
Prethodnim napadom su napipali odbrambene sposobnosti Izraela i njihovih saveznika, te u sledećem mogu i imaju sredstva udariti mnogo žustrije sa savremenijim i ozbiljnijim raketama koje svakako poseduju.
Iran je dodao da je takođe upozorio Vašington da ne podržava nikakvu vojnu akciju Izraela, jer bi u suprotnom to dovelo do toga da Iran gađa američke vojne baze.
Iran ima oružje, ali je pitanje da li želi rat sa Izraelom u ovom trenutku. Za koju godinu biće mnogo moćniji (uključujući potencijalno i nuklearno oružje), a problem je uvek bio Ujka Sem ali sa druge strane ni Kina ne želi sukob već miran put za (uvoz) svoju naftu. Stiže im i prva tura Su-35…
Какво незнање.Муслимани Арапи су за време халифа Омара освојили Иран 642.И исламизовали станивништво користећи најсуривије методе.
не постоји неосвојива држава ни непобедива војска,постоји само мудра и глупа политика,на коју често утичу тајне службе и разноразни интереси.Ко да више?……па ми смо школски пример за све,што је лошија политика,већи је рачун у банци.Иран има своју мисију,и одрадиће је.поззз
Ne mogu im nista kopneno neosvojiva drzava jos i imaju svoje oruzje. Izrael moze da ih bombarduje uz pomoc amerike i arapskih izdajica od kraljevskih drzava.
Izrael cionista i marioneta amera ko ukrajina nadrljce kad tad mogu opstati samo ako daju državu palestini
Jericho 3 ! 😘
Не знам да ли је тадашња СФРЈ увела санкције зараћеним странама, али се причало да су слали, наравно продавали, могуће веома “масно” обема странама. Један авион Ирану, други Ираку. Богате земље, нафте увек треба, још ако је по “набавној цени”, ето среће. А што је она купљена са поприлично крвавих трагова, то се заборави, народу је увек требало хлеба и игара. Није требало да дуго прође па да ратна мечка заигра и код нас, и то је запињала из све снаге, а и осладило јој се. Знамо епилог