Predsednik Litvanije: „Sve je veći konsenzus među liderima EU o potrebi da se porazi Putin”

Litvanski predsednik Gitanas Nauseda smatra da među evropskim liderima raste saglasnost da Rusija mora biti poražena u Ukrajini. „Mislim da raste razumevanje da moramo da pobedimo Rusiju, jer će u suprotnom doći do nastavka ove tragične priče“, rekao je Nauseda za američko glasilo namenjeno zapadnim Evropljanima, Politiko, govoreći posle prošlonedeljnog samita na kome se razgovaralo o sukobu u Ukrajini.

„Barem ne vidim lidere koji žele da pozovu Putina da razgovaraju o problemima u Ukrajini. Nemamo više lidera koji veruje Putinu“, rekao je on, ali je potom dodao „osim dvojice“.

Mađarski premijer Viktor Orban je lider EU koji ima najbliže veze sa Putinom i, u manjoj meri, slovački premijer Robert Fico se takođe na Zapadu smatra proruskim, te su izloženi napadima iz centara moći bez presedana.

Nausedino mišljenje iza zatvorenih vrata pravda se očigledno u javnim izjavama lidera EU. Najdramatičnija promena bila je promena francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji je iznenadna napustio svoje ranije napore da pronađe diplomatsko rešenje za rat direktnim pregovorima sa Vladimirom Putinom.

Makron je nedavno govorio o mogućem slanju zapadnih trupa u Ukrajinu, a početkom ovog meseca je izjavio: „Uvereni smo da je poraz Rusije neophodan za bezbednost i stabilnost u Evropi“. Ovakve izjave povezuju francuskog predsednika sa željama Baltičkih zemalja i bivšeg Varšavskog pakta, posebno Poljske.

Poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski rekao je: „ Pomaganje Ukrajini tako što će pobediti Putina je prava stvar u najširem smislu te reči. To je moralno zdravo, strateški mudro, vojno opravdano i ekonomski korisno.”

Lideri baltičkih zemalja, nekadašnje članice SSSR, čvrsto su uvereni da Ukrajini mora da se pomogne da pobedi Rusiju

„Moramo učiniti sve da Ukrajina pobedi, a Rusija izgubi ovaj rat “, rekla je estonska premijerka Kaja Kalas.

Dok se debata kreće u pravcu pobede nad Rusijom, a ne „mirom koji je postignut u pregovorima“, ovo nema veliku težinu osim ako nije praćeno oružjem i podrškom Kijevu.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da je pravi problem u vojnoj pomoći Ukrajini “stvar političke volje”.

Što je neka zemlja bliža Rusiji, to je čvršće gledište da Putin predstavlja suštinsku pretnju miru i da mora biti poražen.

Međutim, nekoliko zemalja koje se nalaze na većoj udaljenosti od ruskih granica drugačije procenjuju nivo pretnje koju predstavlja Rusija, za razliku od izuzetno ostrašćenih baltičkih.

U jezgru nekada moćnog Poljsko-litvanskog saveza nalaze se sada tri državice: Letonija, Litvanija i Estonija. U glavnom gradu Letonije, Rigi, živi trećina od oko 1.900.000 stanovnika te zemlje.

Litvanija je za hiljadu kvadratnih kilometara veća, a u Viljnusu živi četvrtina njenih stanovnika. Estonija je najmanja, a ima i najmanje stanovnika, dok u Talinu (kao i u Rigi) živi trećina stanovništva.

Ipak, istorijski i ideološki računi s Rusijom, a posebno zaštita moćnog NATO, ohrabruju ove državice da se prilično osiono ponašaju prema svom susedu koji je 110 puta veći od njih tri zajedno. Pri tom je najveći ulog njihov geostrateški položaj, u šta smo se mogli uveriti tokom gradnje i ukupne sudbine Severnog toka, ali i mogućnosti nadgledanja ruskog saobaćaja.

U svim ovim državicama koje su za vreme Drugog svetskog rata bile neskriveno fašističke i danas je otvoreno pitanje ideologije ultradesničarskih pokreta, mada su se sve vlade formalno odrekle te ideologije.

Odrekle su se i služenja vojnog roka (sa obrazloženjem da ne treba stvarati ”topovsko meso” već male, elitne jedinice za borbu protiv terorizma, osim u slučaju Litvanije o čemu će biti reči), pa im ostaje da se uzadaju u Velikog brata i njegovu ”rodbinu”.

No, bez obzira na to, sve one imaju oružane snage, minijaturne, prilično razgranate, a pri tom usitnjene.