Pre rata Ukrajina u stroju posedovala 858 tenkova prve borbene linije; Koliko ih je ostalo?

Na brojnim vojno-istorijskim forumima tema SVO ne silazi sa vrha posećenosti. Pri tom smo u situaciji da vidimo kako su mnogi komentatori i analitičari podlegli medijskom ratu u kome je, izgleda, dozvoljeno sve i svašta.

Među najružnijim stvarima je, svakako, navijanje. Razumljivo je opredeliti se za jednu stranu,  ali pisati proizvoljnosti i verovati svemu i svačemu (stotinama klik-bejt telegram kanala) ne pripada opreznom, pa ni humanom promišljanju.

Pokušajmo da damo odgovor na osnovu nekoliko nezavisinih izvora, u kakvom stanju je trenutno tenkovska moć Ukrajine, ne preferirajući da je ovo konačna istina jer, objektivno, situacija se (ako ništa drugo) menja na ratištu na dnevnom nivou.   

Do početka SVO OS Ukrajine imale su ogroman park oklopne tehnike, računajući tu i značajan broj tenkova. Ukrajina je bila i jedan od najvećih svetskih proizvođača osnovnih borbenih tenkova i oklopnih sredstava, sa razrađenim linijama, tempom proizvodnje, širokim krugom dobavljača i saradanika i, naravno, tržištem. Poznati su nam razlozi koji su doveli do SVO.

Ruska armada krenula je u kontinuirano uništavanje (demilitarizaciju) ukrajinske tehnike. Pri tom je gubila i svoju, no time ćemo se baviti u posebnom tekstu. Za relativno kratko vreme uništen je ili onesposoboljen značajan deo ukrajinskih tenkova iz početnog arsenala.

Kako se to dogodilo? Politički vrh je računao sa dopunama od strane saveznika, ali su se tada pojavila tri važna opterećujuća faktora:

• Isporuka takvih sredstava je, tehnički posmatrano, višemesečni proces (vraćanje sredstava sa tzv. ”čuvanja” odnosno RR je složen postupak, pun neizvesnosti). Pri tom treba računati i s brojnošću te rezerve i stepenom upotrebljivosti.
• Preobuka i upoznavanje s novom tehnikom je poseban problem (jezik, mere, standardi, instruktori), pogotovo sa stanovišta višedecenijske naviknutosti na drugu vrstu tehnike.
• Niko nije računao da će gubici opreme rasti takvom brzinom i u tolikom broju. Na ratištu na kome se dnevno izgubi desetine tenkova velikodušne ”donacije” od deseset ili 12 tenkova ne znače ništa. Pri tom uz te donacije idu upozorenja da ti tenkovi ne treba odmah da jurnu na prvu borbenu liniju. Sada i najnaivniji znaju zbog čega je usledio takav zahtev. 

Kako je izgledalo stanje tenkovskog parka do početka SVO? 

Tenkovski pukovi i divizije ukrajinskih OS bili su praktično u potpunosti kompletirani tenkovima sovjetske proizvodnje. Značajan deo proizvođen je i u Ukrajini. Samostalno, ili uz pomoć saveznika, Ukrajina je mogla da modernizuje izvestan deo te tehnike (računarski sistemi, sistemi za upravljanje vatrom, termovizija, aktivna zaštita, itd).

Proizvodnja novih tenkova bila je praktično simoblična, jer su se na udaru prvih dana našli veliki zavodi i proizvodne linije. Rusi su dobro znali šta treba da gađaju. 

Do početka SVO Ukrajina je u stroju imala 858 tenkova prve borbene linije.

To su bili uglavnom primerci porodice ”T-64”. Najmasovniji su bili ”T-64BV” sa 385 jedinica. Takođe, u naoružanju se nalazila i varijanta ”T-64 VB”, kojih je bilo 235. Oni su takođe imali za sobom jedan od talasa modernizacije. Broj tenkova ”T-64BM – Bulat” procenjen je na 100 primeraka.

Opšta brojnost ”T-72” svih verzija bila je oko 130 komada. Popred toga, u naoružanju je tog momenta bilo samo pet naširoko reklamiranih  tenkova ”T-84 Oplot”. No, to nije sve. Ukrajina je raspolagala značajnim rezervama, kao i većina zemalja nekadašnjeg VU. U bazama i magacinima, ali i na livadama, nalazilo se više od 1.100 tenkova raznih modela, počevši od ”T-55”.

Najmasovni tenkovi na čuvanju bili su osnovni modeli ”T-64” (578) i razne modifikacije ”T-72” – 500 primeraka. Naravno, najveći problem s rezervnom tehnikom je njeno ponovno pokretanje, mobilisanje rezervnog sastava, stručnog kadra, itd. Treba pri tom reći da neki ruski izvori smatraju ove ocene brojnosti rezervi tenkova približnim, i ne spore okviran broj.

Za ovakvu vrstu sukoba razlika od pedesetak ili sto tenkova nije bila presudna. A kako se došlo do neverovatnih brojki od sedam, osam, devet hiljada tenkova a i oklopnih vozila, to je poebna priča. 

Kada je počela SVO u kojoj je jedan od osnovna dva zadatka bila demilitiraizacija ukrajinskih OS, na udaru su se našli PVO, avijacija i  tenkovi. Nije ni čudo što su masovno stradali.  Malo ko je bio spreman za ono što ih je čekalo s druge strane, a pri tom ne treba zaboraviti ni ljudski faktor.

Ogromna korupcija u Ukrajini, omogućila je da se mnogi specijalizovani rezervisti, dragoceni po znanju i iskustvu, izvuku iz prvog talasa. U svakom slučaju, na očigled javnosti i stručnjaka, tenkovi su stradali do tada neviđenom brzinom. Bilo je to iznenađenje za sve, osim (izgleda) za Ruse.

Vlada je morala hitno da se obrati zapadnim saveznicima za  dotur tenkova i druge tehnike. Oni su, pre svega, iz psiholoških razloga, tražili najnovije modele. Pri tom medijska mašinerija sa naslovnih strana nije skidala imena i slike ”Abramsa”, ”Leoparda”, Čelenčera”, kao najavu čudotvornih oružja koje će promeniti tok zbivanja…samo malo strpljenja i pobeda je pred vratima.

To su bile lepe želje na koje NATO objektivno nije bio spreman. Stoga su najpre počeli da ”grebu po dnu bačve” izvlačeći preostale sovjetske modele koje su svi imali na čuvanju. Bilo je to i logično jer su te tenkove Ukrajinci najbolje poznavali. Početkom aprila 2022. godine Češka objavljuje da će Ukrajini predati 40 oklopnih transportera i izvestan broj tenkova ”T-72” starijeg modela.

U toku nekoliko nedelja ta tehnika je stigla u Ukrajinu  i predata kijevskom režimu. U isto vreme to je uradila i Poljska. U prvoj etapi ona je predala 200-230 osnovnih borbenih tenkova ”T-72M”. Zatim su počeli da doturaju ”PT-91”, u količini do 90 komada. Sudeći po ovim brojkama, Poljska je postala jedan od osnovnih ”donatora” praktično novih oklopnih jedinica Ukrajine, pošto je onaj  broj s početka SVO dramatično smanjen. Obećanje je ispunjeno i ta količina je zaista stigla u stroj. Slovenci su poslali ”modernizovane” ‘T-55”. I njihova sudbina bila je izvesna.

Britanci su se ”pretrgli” poslavši ”Čelenčer 2”, ukupno 14 komada, uz poznato ograničenje. Nove postavke nisu najavljene, ali nisu ni isključene. Međutim, sudeći po insistiranju Britanaca da se ovi tenkovi ne guraju baš u prvi red, možemo pretpostaviti kakve sve probleme Britanci imaju kada šalju ove tenkove za koje se govorilo da su neuništivi.

Amerikanci su bili najbrži s obećanjima, a najsporiji s dostavom. Obećali su 31 tenk ”M1 Abrams’ starije modifikacije, a dostava je počele tek pre nekoliko nedelja. Da li će stići još ”Abramsa” ili i oni, kao Britanci, čekaju da vide kako će se provesti pred iskusnom ruskom armadom, ostaje da se vidi. 

Kako posle ovih počajanja stoje svari na terenu? Jesu li ona stvarno pomogla?

Nezavisno od  svih ovih gromoglasnih pojačanja, i novopristigli tenkovi uleteli su u frontovski mašinu ”za mlevenje mesa. Ukrajinske jedinice postojano gube oklopnu tehniku, a inostrani partneri sve teže uspevaju da im pomognu u dopuni. Bolje rečeno, brže se troši nego što pristiže.

Pojavljuju se čak i političke nesuglasice, pa i uslovljavanja. Razmatra se dalji dotur ”Leoparda 2”, ili druge tehnike. Čak se aktiviraju i zastareli modeli ”Leopard 1”, sa veoma sumnjivim borbenim mogućnostima. Tako se dogodilo da se u stroju nađe šarenilo modela.

To, razume se, predstavlja logističku moru za pozadinu, ali i ograničenu upotrebnu vrednost. Reč je o tehnološki potpuno različitim sistemima, merama, jezičkoj barijeri i oznakama, navikama korišćenja, pa i tt osobinama. 

Ovog trenutka u stroju Ukrajine nalazi se u borbenim jedinicama, rezervi li na čuvanju, ali i kao dostava trećih strana, oko dve i po hiljade različitih osnovnih borbenih tenkova. Oko ove procene većina je saglasna. Pri tom je tendencija pomoći pesimistička – iz inostranstva Ukrajinci će moći da dobijaju sve manje i manje savremenih tenkova jer se oni, s pravom, čuvaju za prvi borbeni red država koje šalju pomoć.

Može se sa sigurnošću računati da će i Ukrajinci ubrzo morati da računaju sa svojim ”T-55” ili da se nadaju francuskim ”AMX-30”, ”Čiftenima”, ”M – 60” i sličnim atavizmima iz tenkovske prošlosti. Oni nisu bezopasni, ali su gotovo dve generacije iza sadašnjih. 

Kako na terenu teče proces demilitarizacije’? 

Kao što znamo, tenkovi su veoma osetljivi i na bojnom polju imaju neverovatan broj protivnika – od samih tenkova, preko pt sredstava, do vazdušne komponente. Helikopteri i dronovi su se pokazali kao neverovatni terminatori.

Ipak, ovo moćno sredstvo zaslužuje posebnu pažnju na ratištu zato što može da rešava veliki broj borbenih zadataka i, dobro kombinovan s pešadijom, predstavlja veliku opasnost na ratištu još uvek. Stoga Rusi svim mogućim sredstvima (a imaju ih mnogo vrsta, od kojih su neka neobično maštovita i efikasna), neprekidno uništavaju, krnje i umanjuju tenkovski potencijal Ukrajinaca.

Koliko god da zvuči neverovatno činjenica, pošto druge nemamo, prema saopštenju MO RF, od početka operacije uništeno je više od 13,3 hiljade komada oklopnih sredstava svih vrsta! Na prvi pogled, otvorena disproporcija u odnosu na predratne podatke.

Neko nije znao svoj posao (da prati situaciju razvoja i čuvanja tenkova) ili je situacija stvarno takva. U ovoj masi tačan broj osnovnih borbenih tenkova je, nažalost, nepoznat, pa zato imamo na internetu razne baze podataka u koje je ponekad teško poverovati. 

Postoji kakav-takav prećutni sporazum da se sa najmanje sumnje uzimaju podaci servisa ”Lost armour”, u nedostatku službenih izveštaja (bilo da se pozovemo na ruske ili ukrajinske izvore, većina čitalaca će horski složno reći – ”lažu i jedni i drugi”.). Prema podacima ovog servisa koji se oslanja pre svega na fotografije i video zapise, registrovano je oko 460 uništenih ukrajinskih tenkova do početka Nove godine.

Naravno da su gubici mnogo veći. Pored ovog podatka, servis navodi da je  bar pedeset tehnkova zapelenjeno od strane Rusa u ispravnom stanju kao trofeji. Posade su ih napuštale kada potroše gorivo, municiju, izgube se ili jednostavno uplaše. 

Čak i dokazano ”navijački” ”Oryx” smatra da je Ukrajina izgubila 455 tenkova; još 56 je oštećeno, 38 napušteno, a 141 je zapelenjeno kao trofej. Ni ta statistika ne daje pravu sliku, jer ”Oryx” je do sada već više puta uhvaćen u laži relativizujući ukrajinske gubitke, posebno zapadne tehnike.

Kako god, osnovnu masu gubitaka predstavljaju sovjetski tenskovi koji su Ukrajnici imali početkom prošle godine. Više puta je dokumentovano uništavanje sovjetske tehnike koja je dolazila iz bivših članica Varšavskog ugovora. Onda je lista počela da se neumitno širi tenkovima ”Leopard 2” i ”Čelendžer 2”. Moralo se i to jednom desiti.

Iz ovog ”skora” Zapad je morao, hteo ne hteo, nezavisno od direktnog učešća savremenih ruskih tenkova, da prizna da je ruska trupa zasićena i odlično opremljena neverovatim spektrom pt sredstava, među njima i zaplenjenima. 

Kakva je budućnost osnovnih borbenih tenkova Ukrajine? Objektivno se može sagledati da su gubici prevazišli polovinu početnog stanja iz 2022. godine. To je ono u čemu su svi saglasni. Jasno je da takav tempo gobitaka veoma negativno utiče ne samo na vojnu moć na bojnom polju, već i na moral.

Sada sesti u tenk jeste veliki rizik. Uvek je to i bilo. Ukrajina pokušava na sve moguće načine da oživi tehniku koja se nalazi u dukokoj fazi ratne rezerve (to znači – nedostaju novi akumalori, instalacije su krte, sistemi za upravljanje vatrom zastareli, čak i motori, transmisija).

To je ozbiljan, skup i dugotrajan posao, čak i kad vam neprijatelj ne bombarduje redovno pogone i radionice. Stručnog kadra je malo. Drugi način povećanja broja operativnih tenkova je pomoć iz inostranstva. Ti tenkovi unekoliko menjaju ”krivu” gubitaka, ali opet je reč o desetinama procenata uništene tenike, što jeste vrlo ozbiljan problem za kijevski režim, pa i za ”donatore”. Sve više se uviđa u štabovima NATO da je SVO bure bez dna. 

Nezavisno od sve većih teškoća, ukrajinski komandanti bacaju u napad nove talase tenkova računajući, možda, s tradicionalnim shvatanjem ratovanja na obema stranama. Kreće se u borbu i onda kada je jasno da će doći do neumitnih gubitaka. A oni postojano rastu; time opada i moć kopnenih jedinica, a to ne može večito da traje.

Jasno je da je u komandnom vrhu više tvrdoglavosti nego što treba, pa i neznanja. O političkim igrama ne vredi trošiti ni reči. Ponavljaju se strateške greške koje neumitno dovode do lažne slike stvarnosti, pri čemu značajnu ulogu igra virtuelna medijska stvarnost kreirajući lažne slike stanja. Ako se ništa ne promeni, Ukrajinci će i dalje slati svoje tenkove u borbu, a Rusi će ih redovno dočekivati svim mogućim sredstvima. Sa poznatim ishodom.

Kakva je realana budućnost? Ako se ovako nastavi, Ukrajinci će uskoro ostati bez osnovne oklopne mase koju je imala na početku SVO, a onda im ostaje da se uzdaju u pomoć sa Zapada i ono što će  u međuvremenu dobiti i pristizati. Pokazalo se da ni ta pomoć nije ni brojna ni svemoguća. Naprotiv.

Svaki uništeni zapadni tenk višestruko utiče na moral boraca. Pri tom teba imati u vidu da terenske radionice ukrajinskih tenkista nisu opremljene da brzo poprave zapadne tenkove i vrate ih u borbu. Taj proces je malo teži. Treba izvući tenk, nekako ga prebaciti u Poljsku ili Češku, sačekati popravku, preuzeti, itd…

Ponovimo: i rezerve Zapada su sve manje. Pri tom će, neumitno, doći dan kada će Ukrajinci svu tu pomoć morati da plate? Čime? Izvesno je da će oklopna komponenta, pored odavno narušene vazdušne, naterati Ukrajince da pregovaraju jer i razumevanje i strpljenje saveznika ima granica – i cenu.

Podsetimo da se ove godine za odbrambeni budžet Ukrajine planira preko polovina BDP! Od čega će živeti budžetski korisnici, penzioneri, nastavno osoblje, medicinska struka, vaspitačice u vrtićima, stipendisti, čime će biti plaćani strani najamnici? No, neka o tome brinu oni koji su u ovu avanturu ušli.