Rusija na ukrajinske položaje ispalila džinovsku sovjetsku raketu P-35 od čak 4 tone

Ukrajinski resurs Defens ekspres izvestio je o upotrebi sovjetske protivbrodske rakete P-35 od strane Oružanih snaga Rusije tokom vazdušnog napada na Ukrajinu. Informacija je objavljena na Telegram kanalu resursa zajedno sa fotografijama raketnih ostataka.

Protivbrodsku krstareću raketu P-35 razvio je šezdesetih godina prošlog veka poznati sovjetski konstruktor Vladimir Čelomej i još uvek je u službi ruske vojske.

Projektil P-35 je bio namenjen uništavanju brodskih ciljeva izvan radarskog horizonta. Ima visokoeksplozivnu bojevu glavu tešku 560 kilograma i sposoban je da bude opremljen nuklearnom bojevom glavom. Raketa dostiže brzinu do 1,8 maha i sposobna je da pogodi ciljeve na udaljenosti do 300 kilometara.

Posebna karakteristika P-35 je kombinovani sistem navođenja, koji uključuje radio komandu i radarsku stanicu, koja omogućava raketi da promeni putanju leta. Raketa se lansira kako iz mobilnih kompleksa Redut, tako i iz stacionarnih kompleksa Utes (Objekat-100), kao i sa brodova i podmornica.

Kako navodi Defens ekspres, postoji mogućnost da će raketa P-35 biti korišćena tokom sukoba u Ukrajini kao mamac za protivvazdušnu odbranu. Raketa je sposobna i da nosi nuklearnu bojevu glavu ekvivalentnu TNT-u do 20 kilotona.

P-35 nosile krstarice projekta 58

Planovi modernizacije ovih kompleksa uključuju njihovo opremanje lanserima raketa Oniks i Cirkon. Kompleks P-35 imao je neke nedostatke, od kojih se glavni nisu odnosili na dizajn raketa, već na broj njihovih nosača.

Dok su rakete P-35 ranije lansirane sa raketnih krstarica projekta 58, ove krstarice više nisu u upotrebi. Tokom šezdesetih godina izgrađeno je samo osam raketnih krstarica sa lanserima za P-35.

Prvobitno je bilo planirano da se izgradi 16 brodova projekta 58, ali je kasnije serija srezana na pola. Od 1962. do 1965. godine u sastavu mornarice su krstarice „Grozni“, „Admiral Fokin“, „Admiral Golovko“ i „Varjag“. Većina krstarica projekta 58 nastavila je službu do ranih devedesetih, nakon čega su rashodovane. Najizdržljiviji je bio brod “Admiral Golovko” iz Crnomorske flote, koji je završio službu tek 2002. godine.

Projektne krstarice 58 mogle su da nose osam projektila spremnih za upotrebu i istu rezervnu municiju, dok na krstaricama projekta 1134 nisu bile prisutne više od četiri rakete.

Naravno, puna realizacija planova za izgradnju 16 krstarica projekta 58 mogla bi dodatno povećati udarni potencijal flote, ali su izgrađena samo četiri takva broda. Slično je situacija i sa krstaricama projekta 1134.

Bez obzira na to, specifičan mehanizam pokretanja koji je upotrebljen u nedavnom napadu ostaje neodređen. Raspoređivanje takvog oružja dugog dometa sugeriše dvostruku namenu zastarelih sistema, te još jednom potvrđuje da u vojsci ništa nije za bacanje.

Domet udarca projektila je određen njegovom visinom i profilom leta. Može se podesiti da leti na visinama u rasponu od 400 do 7000 metara. U zavisnosti od nadmorske visine, raketa može da pređe razdaljinu od najmanje 100 kilometara do najviše 300 kilometara.

Rakete P-35, čak i njihov ‘najnoviji model’ 3M44 iz 1982, generalno se smatraju zastarelim. Njihov domet se proteže do 300 km [ili 460 km za model 3M44], sa brzinom između 1800 i 2200 km/h, noseći teret do 930 kg [4G48].