Vlasti u Vašingtonu odlučile su da pokažu podršku Izraelu slanjem pomorske grupe nosača aviona u istočno Sredozemno more. Ova odluka je obrazložena namerom da se „pošalje upozorenje onim zemljama koje žele da se umešaju u sukob na Bliskom istoku”.
Američku pomorsku grupu će predvoditi nosač aviona USS Gerald R. Ford, a uključiće i krstaricu Leyte Gulf i razarače Nitze, Farragut, Traxtan i Dilbert Black.
Svaki od ovih razarača je opremljen višekanalnim borbenim informacionim i kontrolnim sistemom Aegis. Ovaj sistem je sposoban da istovremeno presreće više balističkih ciljeva, pružajući značajnu raketnu odbranu grupi i potencijalno okolnim područjima.
Reč je o najvećoj pomorskoj grupi koju je poslednjih godina američka strana rasporedila u Sredozemnom moru. Na nosaču aviona nalazi se do stotinu borbenih aviona, uključujući i ukrcanu verziju lovaca pete generacije tipa F-35.
Vojni stručnjaci već raspravljaju o američkom upozorenju i nagađaju prema kojim državama se grupa nosača kreće. Prvo ime na listi je Turska, uprkos članstvu u NATO.
Naravno, Amerikanci se neće boriti protiv Erdoganovih trupa, ali je moguće da oni signaliziraju svoje prisustvo u tom području upravo kako Turci ne bi pokušali da pomognu snagama u Pojasu Gaze.
Razmatra se i pitanje suprotstavljanja Iranu, ukoliko odluči da direktno interveniše u sukobu. Domet raketa na američkim brodovima omogućava im da pogode iranske vojne baze i luke.
Nosač aviona USS Gerald R. Ford (CVN-78) i njegova pomorska grupa su u Sredozemnom moru od 15.06.2023. godine, kada je zamenio nosač aviona USS George V. Bush (CVN-77), koja je oko godinu dana bio “u misiji u regionu”.
Stručnjaci ne isključuju da bi kao odgovor na takve akcije mogli biti izvršeni napadi na američku udarnu grupu nosača aviona, barem u slučaju intervencije SAD u ratu između Hamasa i Izraela. Hamas nema oružje za napad na udarnu grupu nosača, međutim, Hezbolah ima protivbrodske raketne sisteme i krstareće rakete u susednom Libanu.
Uz nekoliko izuzetaka, operativna oblast američkih nosača aviona bila je u Jonskom moru, blizu obale Italije. USS Gerald R. Ford će sada verovatno biti prebačen u jugoistočni deo Sredozemnog mora kako bi bio bliže žarištu bliskoistočnog sukoba.
Treba napomenuti da saopštenje za javnost USCENTCOM-a (Centralna komanda Sjedinjenih Država) i nekoliko postova na društvenim mrežama pokazuju da američka pomorska grupa ima istu strukturu (nosač aviona, krstarica i četiri razarača), ali da je potpuno drugačija od one koje predstavljaju izvori vesti.
Amerikanci govore o nosaču aviona USS George V. Bush (CVN-77), krstarici klase Ticonderoga USS Normandy (CG 60) i razaračima USS Thomas Hudner (DDG 116), USS Ramage (DDG 61), USS Carney ( DDG 64) i USS Roosevelt (DDG 80), svi iz klase Arleigh-Burke.
USS Gerald R. Ford od 13 milijardi dolara, najveći ratni brod na svetu
USS Gerald R. Ford vredan 13 milijardi dolara zaploveo je prvi put 2022. nakon brojnih odlaganja. Vodeći brod u svojoj klasi nosača aviona je prvobitno bio planiran za plovidbu 2018. godine, ali su brojni problemi odložili njegov angažman.
Rešavanje problema sa novim tehnologijama na USS Gerald R. Ford je odigralo visoku ulogu u odloženom raspoređivanju broda. Jedan od njih je elektromagnetni sistem za lansiranje aviona i napredni liftovi za oružje. Ideja koja stoji iza nove tehnologije bila je da se povećaju mogućnosti Forda u poređenju sa nosačima aviona klase Nimitz. Međutim, problemi koji su rezultirali kašnjenjem potiču iz problema pouzdanosti i integracije a kasnije i pandemijom.
USS Gerald R. Ford je razvijen sredinom 1990-ih kako bi zamenio prvi nosač aviona na nuklearni pogon – američki “Enterprajz”, koji je u vojnoj službi od 1960-ih. Novi Ford počeo je da se gradi 2005. godine, a porinut je u jesen 2013. godine.
Ovo je najveći ratni brod na svetu sa deplasmanom većim od 100 hiljada tona. Njegova dužina je 337 metara, širina 78, a visina 76. Kao pogon ima dva nuklearna reaktora koji proizvode snagu do 700 megavata.
Brzina ovog ratnog broda veća je od 30 čvorova (56 kilometara na čas). Autonomija plovidbe je neograničena, samo je potrebno jednom u tri meseca da se obezbede prehrambeni proizvodi za potrebe vojske.
Još 8. aprila 2017.godine “Džerald Ford” je porinut, a 31. maja je isporučen mornarici. Međutim, tokom plovidbe brzo su se pokvarili ležajevi osovina propelera. U roku od mesec dana brod je popravljen, a zatim, 2018. godine, tokom testiranja na moru pojavili su se kvarovi u pogonskom mehanizmu.
Nakon toga, ratni brod je vraćen u bazu. Kako navode američke vojno-pomorske snage, postojale su poteškoće u pretvaranju energije generisane nuklearnim reaktorima u rotaciji propelera.
Godinu dana kasnije, ponovo je završio u brodogradilištu zbog kvarova u pogonskom mehanizmu. Naravno, novi brodovi se često susreću sa “dečjim bolestima”, ali izgleda da “Forda” prati i nesreća. Inače, zbog brojnih kvarova, njegov ukupan trošak je porastao sa 10,5 na 13 milijardi dolara.