David Cenciotti je još 19 maja 2012. objavio fotografiju drone za koji se predpostavljalo da je prva talibanska UAV korišćena protiv američkih trupa u Afganistanu.
Fotografije Medija centra guvernera Helmanda (Helmand Governor’s Media Center), pokazivale su kako izgleda mali dron koji je, zajedno sa makom, malokalibarskim oružjem, municijom i drugim materijalima koji su se koristili za pravljenje improvizovanih eksplozivnih naprava (IED), a koji je otkrilo Nacionalno odeljenje za bezbednost Avganistana u okrugu Nar-e-Seraj u provinciji Helmand, Avganistan, 19. maja 2012 godine.
Iako je mali, otkriveni UAV je mogao da bude prvi, najnoviji pokušaj Talibana da naprave i upravljaju minidronom za izviđačke svrhe kratkog dometa (iako, na osnovu slika, nije jasno gde je kamera je instalirana).
Cenciotti nije pronašao druge slike koje navodno prikazuju talibanske dronove, ali nije mogao isključiti mogućnost da su pobunjenici testirali ili upravljali nekim drugim primitivnim robotima. Kao što je u to vreme sugerisao Tim Robinson iz Kraljevskog aeronautičkog društva (Royal Aeronautical Society), to je mogao biti poporavljeni/modifikovani/remontovani/kopirani NATO UAV. Konkretno, podsećao je na Lockheed Martin Desert Hawk, koji je bio skoro identičan ovom zaplenjenom 19. maja. Ako se radilo o NATO UAV, tada nije bilo poznato da li je bio operativan i uopšte sposoban za letenje.
Tek kada su se Amerikanci neslavno povukli iz Afganistana, Fazelminallah Qazizai, dopisnik New Lines magazine, objavio je članak o prvoj talibanskoj jedinici koja je uspešno koristila dronove za misije identične onima koje vode CIA i američka armija.
Kada su SAD u proleće 2021. započele konačno povlačenje trupa iz Avganistana, talibanska jedinica dronova se pomerila na poziciju za svoju najvažniju misiju do sada. Tim od 12 inženjera koji su postali ubice, imao je zadatak da ispali ono što će se ispostaviti kao jedan od odlučujućih hitaca u završnoj fazi rata.
Meta je bio zvaničnik na regionalnom nivou na severu zemlje, PiramQul Ziayi. Poput mnogih sada svrgnute vladajuće elite u Avganistanu, PiramQul Ziayi je bio zadivljujuća mešavina harizmatičnog i korumpiranog, veterana borbe mudžahedina protiv Sovjeta 1980-ih, koji je svoje mladalačke principe počeo da smatra preprekom za vlast. Bio je etnički uzbekistanski vojskovođa koji je bio deo mnogih antitalibanskih avganistanskih frakcija, uključujući Jamiati-i-Islami Ahmeda Šaha Masuda (Ahmed Shah Massoud). U godinama nakon invazije koju su predvodile SAD, bio je član parlamenta i predsedavao lokalnim milicijama optuženim za kršenje ljudskih prava, uključujući kidnapovanja i ubistva. Ono što je talibanima bilo važno, međutim, bilo je uporište koje je imao u provinciji Takhar, na granici Avganistana sa Tadžikistanom – oblasti na koju su tradicionalno teško mogli uticati. PiramQul je bio jedna od poslednjih domina koja je morala da padne kako bi pobunjenici prešli preko severa i pokrenuli odlučujući napad na Kabul. Njihov plan da ga ubiju bio je motivisan nuždom, a ne osvetom.
Ujutro 2. maja 2021, PiramQul je imao sastanak sa žiteljima u Qala-e-Gardab, okrug Rustaq u Takhar-u, na koji je pošao u pratnji svojih stalnih telohranitelja. Daleko iznad njega, talibanski dron ga je snimao pomoću kamere povezane na internet preko satelitskog signala. Vođa udarnog odreda bio je stacioniran na nepoznatoj lokaciji u blizini, odakle je kontrolisao dron i pratio video zapis kamere koristeći laptop računar. Znao je da je malo verovatno da će dron biti primećen. Telo i krila UAV bili su ofarbani u plavo kako bi se uklopili u nebo, Iste boje bile su i mine pričvršćene na nosač domaće izrade. Kupovina drona je talibane koštala desetine hiljada dolara. No, letilica je zato bila je tiša od jeftinijih i lako dostupnih komercijalnih modela. Ipak, glavni ubica je morao da ima živce i zapamti sve što je vežbao. Ovo nije bio prvi napad koji je njegov tim izveo, niti će biti poslednji. No, iz taktičkih i psiholoških razloga, od suštinske važnosti je bilo da posao odradi kako treba. Ubistvom PiramQula talibani bi skratili prelazak na sever za nekoliko nedelja. U slučaju neuspeha, PiramQul bi mogao da podstakne lokalne bezbednosne snage da se pregrupišu, odugovlačeći napredovanje talibana. Ujedno, tim rukovaoca dronova bio bi osramoćen i razotkriven.
Oko 11 časova, vođa jedinice je izgovorio molitvu i ukucao šifru za lansiranje u svoj kompjuter. Nekoliko sekundi kasnije misija je završena. PiramQul je bio mrtav pre nego što je i shvatio da je napadnut. Istraga je prvo tvrdila da je uzrok smrti bio zemaljska mina (AED), pa navođena raketa. U tom trenutku nikome na pamet nije pao napad UAV. U svakom slučaju, rat se sada mogao dobiti.
Ubrzo nakon toga, pre nego što je bilo koji od avganistanskih gradova pao u ruke Talibana, jedan član jedinice za dronove koji je učestvovao u atentatu, razgovarao je sa reporterom Fazelminallah Qazizai pod uslovom da ostane anoniman. Prvi od dva člana koji su pristali da budu intervjuisani za članak takođe je nagovestio vanredne događaje koji je trebalo da uslede širom zemlje. „Mi smo jedna od glavnih snaga koja je demoralisala neprijatelja i naterala ih u beg“, rekao je on.
Dok su se slike talibana pored ogromnih zaliha napuštene američke i avganistanske vojne opreme često pojavljivale u zapadnim medijima, malo se govorilo o američkom porazu. No, istina je da je u ovom ratu pobedila klasična taktika pobunjenika i nekonvencionalno oružje. Rad jedinice dronova, koji je ovde prvi put detaljno prikazan, pokazuje kako su talibani uspeli da neutrališu tehnološku i vojnu nadmoć SAD. Jedinica dronova bila je aktivna u provinciji Panjshir i doprinela je da talibani razbiju ostatke Severne alijanse kojom su dominirali Tadžikistanci.
Dva pripadnika jedinice dronova svoj intervju su dali na tajnoj lokaciji u Kabulu. Svi intervjui su obavljeni pre i tokom opštenacionalne ofanzive koja je dovela do ulaska talibana u prestonicu 15. avgusta i proglašenja pobede. Oba člana su tražila da se njihov identitet sakrije zbog prirode posla. Na jednom sastanku, dvojica članova su bili među brojnim pobunjenicima koji su prisustvovali večeri u naselju Khoshal Khan, gde im se pridružio vođa njihovog odreda, ili emir, na tradicionalnom avganistanskom obroku od roša — jela od kuvanog i sušenog jagnjećeg mesa, pomešanog sa aromatskim biljem i začinima, i servirano sa krompirom. Lider je odlučio da ne bude intervjuisan, a njegove kolege su odbile da otkriju njegovo ime.
To što bi bespilotne letelice na kraju trebale da postanu jedno od najmoćnijih oružja pobunjenika je prikladan zaokret u ratu koji je od početka zbunio očekivanja SAD.
To što bi bespilotne letelice na kraju trebale da postanu jedno od najmoćnijih oružja pobunjenika je prikladan zaokret u ratu koji je od početka zbunio očekivanja SAD. Iako su bespilotne letelice korišćene u svrhe nadzora mnogo duže, naoružane bespilotne letelice su postale operativne tek kasnih 1990-ih godina. U poslednje dve decenije tehnologija je postala sinonim za takozvani globalni rat protiv terorizma. CIA je koristila dronove pre 11. septembra da prati kretanje Osame bin Ladena pod starim talibanskim režimom. Zatim, tokom invazije 2001. i njenih posledica, izvela je svoje prve udare dronovima unutar Avganistana. Kasnije je počela da koristi bespilotne letelice preko granice u Pakistanu, gađajući skloništa pobunjenika u oblastima koje su inače van domašaja američkih snaga. Najmanje 51 CIA napad dronovima dogodio se u Pakistanu pod Bušovom administracijom, prema Birou za istraživačko novinarstvo sa sedištem u Velikoj Britaniji, ovaj broj se značajno povećao kada je Barak Obama ušao u Belu kuću. Od početka 2009. do početka 2017. Biro procenjuje da se više od 370 udara dronova dogodilo u pograničnim oblastima Pakistana. Udari su obezglavili vođstvo pakistanskih talibana i ubili mnoge militante, ali i stotine nedužnih civila.
Mnoge države koje su posmatrale ovaj razvoj događaja videle su potencijal dronova i počele da razvijaju sopstvene. Ali ubrzo je i tehnologija dronova počela da se nalazi u rukama pobunjenika i milicija širom Bliskog istoka. Hezbollah je 2006. godine koristio naoružane bespilotne letelice protiv Izraela, iako sa ograničenom efikasnošću. Druge grupe okušale su sreću dok su se nemiri širili širom regiona nakon Arapskog proleća, a jemenski Huti su koristili bespilotne letelice za napad na rafinerije nafte u Saudijskoj Arabiji 2019. godine. No ono što je zaokupilo maštu talibana bila je upotreba UAV od strane suni džihadističke Islamske države u Iraku i Siriji (Islamic State of Iraq and Syria, ISIS). Snimci napada bili su predstavljeni u lukavoj propagandi Islamske države i našli su put do Avganistana, gde ih je na kraju video budući emir talibanske jedinice za bespilotne letelice.
Arhitekta ubistva PiramQula našao se na ličnoj i profesionalnoj raskrsnici kada je dve godine ranije počeo detaljno da proučava filmove Islamske države. U talibanima je stekao reputaciju kao instruktor u kampu za obuku bombaša samoubica. No, ubrzo je otkrio da se priroda rata postepeno menja. Američke vojne operacije su se gasile, a talibansko rukovodstvo je znalo da nastavkom samoubilačkih napada na avganistanske snage rizikuje da razbesni i odbije od sebe stanovništvo. Bio je potreban precizniji metod ubijanja, posebno na severu zemlje gde su pobunjenici imali manju podršku. Čoveku koji će postati emir jedinice, dronovi su izgledali kao savršen odgovor. Nakon razgovora o ideji sa višim obaveštajnim operativcima, počeo je da okuplja svoj tim.
Emir je visok, atletske građe, duge kose i sedih mrlja u bradi. Deo svoje mladosti proveo je učeći u medresama, a navodno se istakao tokom američke okupacije, kao student tehnike Univerziteta u Kabulu. Nosi italijanski pištolj kalibra 9 mm (Beretta 92) i nož sa drškom od kozjeg roga —zanatski rad majstora iz avganistanske provincije Parvan. Retko se viđao bez svog laptopa i dva pametna telefona — Huawei i Samsung Galaxy S20. Tim jačine 11 ljudi odabran je po njegovom ukusu. Kao i on, nekoliko njih je iz Wardak-a, jugozapadno od Kabula. Oni su dobro obrazovani, a neki od njih su radili za zapadne nevladine organizacije pre nego što su se pridružili timu dronova.
„Mi ne radimo za novac, mi radimo za našu teologiju i ideologiju“, rekao je jedan član jedinice.
Kada je tim dronova osnovan negde oko 2019. godine, njegova nadležnost je bila jasna. Dok su drugi odredi talibana mogli slobodno da koriste civilne bespilotne letelice za nadgledanje, a islamskoj grupi Haqqani (Sirajuddin Haqqani)je bilo dozvoljeno i da izvodi povremene nekoordinisane napade UAV na jugu i istoku zemlje koristeći opremu koju je samostalno nabavila, emirov odred je bio jedina jedinica dronova sa zvaničnim operativnim odobrenjem talibanskog rukovodstva. Druge grupe su, prema američkim izveštajima, koristile komercijalne kvadrokoptere, najčešče DJI Matrice 210, opremljene snažnim Zenmuse Z30 kamerama sa zumom i mehanizmom za ispuštanje mina. Mine su često bile improvizovane a ovi napadi su vise imali za cilj da na protivnika proizvedu psihološki efekat. No, šeikova grupa je imala posao da ubija zvaničnike avganistanske vlade na severu. Radeći to, trebalo je da izveštava isključivo starije članove talibanskog obaveštajnog aparata. Niko drugi u pobuni nije trebalo da dobije detaljne informacije o operacijama jedinice, uključujući guvernere u senci i visoke vojne komandante. Sedište jedinice je bilo u severnoj provinciji Kunduz.
Dok su drugi delovi unutar Talibana mogli da se oslone na Pakistan ili Iran po pitanju snabdevanja oružjem, pripadnici jedinice za bespilotne letelice nisu pominjali da su dobijali bilo kakvu pomoć od ovih država. Umesto toga, oni tvrde da su se obratili privatnoj avganistanskoj firmi koja je uvozila poljoprivredne hemikalije i opremu iz Kine. Jedinica je zatražila od kompanije da pronađe dron koji je tih i lagan, ali dovoljno jak da izdrži nepovoljne vremenske uslove i leti na relativno velikim visinama. Kada je kompanija identifikovala pravi dron, to je koštalo talibane oko 60.000 dolara. Kupili su ga u Kini i prokrijumčarili delove u Avganistan preko Pakistana. Zatim su inženjeri jedinice počeli da rade na modifikaciji drona. Rezervoari za hemikalije i cevi za nošenje i prskanje đubriva i pesticida su uklonjene i zamenjene improvizovanim plastičnim nosačem za rakete koji može da drži četiri minobacačke mine. Mine se otpuštaju preko kompjuterski aktiviranog opružnog mehanizma. Talibi su promenili standardne upaljače na na minama onim za snažnije eksplozivno punjenje koje je činio RDX (Royal Demolition eXplosive, cijanit), eksploziv koji su popularisale američke, britanske i nemačke snage tokom Drugog svetskog rata. Kako je dron bio crne boje, članovi jedinice su ga prefarbali u kamuflažno plavo. Dron je postavljen da se kontroliše u letu pomoću kombinacije laptopa i smartfona koji su bili povezani na internet preko prenosivog satelitskog terminala.
Nakon nekoliko probnih napada na kontrolne punktove avganistanskih snaga bezbednosti, prva velika operacija talibana sa novim dronom izvedena je u severnom gradu Kunduzu 1. novembra 2020. Cilj je bio guverner Kunduza, Asadullah Omarkhel. Najmanje četiri telohranitelja su ubijena u napadu dok su igrali odbojku na guvernerovom imanju. Drugi pripadnik jedinice za bespilotne letelice rekao je da je operacija u Kunduzu protiv američkih trupa otkazana nakon što su pripadnici američke vojske uočili dron i žalili se talibanskoj političkoj kancelariji u Kataru, navodeći da korišćenjem UAV krše uslove opštenacionalnog sporazuma o povlačenju koji je Trampova administracija sklopila sa talibanima u februaru 2020. Talibanski lideri su naredili obustavu operacije — redak primer da su se mešali u rad tima dronova. Istog meseca, šef Nacionalne direkcije za bezbednost Avganistana izjavio je parlamentu u Kabulu da želi da zaustavi uvoz komercijalno dostupnih dronova sa kamerama. No, bilo je kasno.
Pripadnici jedinice nastavili su da izviđaju potencijalne mete čak i kada su društvenim medijima počele da se šire slike grubih pobunjeničkih dronova koje su koristili drugi talibanski borci. Slike su pobijale profesionalizam njihovog rada. Putovali su širom zemlje u karavanu srebrnaste boje Toyota Corolla Fielder kojim je upravljao vozač od poverenja unajmljen izvan tima, ili su koristili motore da bi se brzo i lako kretali kroz sela i drumove. Jedinica je takođe kupila i opremila drugi dron. U međuvremenu, za jug i istok zemlje formirane su još dve zvanične talibanske jedinice za dronove po uzoru na emirovu.
Kako su se talibani približavali pobedi, severni tim je pojačao svoje operacije. Kada je ime PiramQula dodato na listu ciljeva jedinice, bilo je samo pitanje vremena kada će on biti ubijen. Njegovo ubistvo 2. maja proteklo je tačno kako je planirano. Lokalni mediji javili su da je napad dronom izazvan pozivom na mobilni telefon PiramQula. Međutim, nisu svi u jedinici dronova bili zadovoljni rezultatom. U danima koji su usledili, tim je saznao da je avganistanski predsednik Ashraf Ghani trebalo da poseti Takhar početkom maja. No kada se saznalo za Piramovo ubistvo, putovanje je otkazano iz bezbednosnih razloga. Neki članovi su žalili zbog činjenice da su propustili priliku da ubiju predsednika.
„Sistem ciljanja drona je veoma precizan“, rekao je drugi član jedinice. „Ako vaša šapka ima četiri zvezdice na sebi, a operater cilja na jednu od njih, može je pogoditi.
Jedinica nije razmišljala o propuštenoj prilici. Pošto je PiramQul mrtav, članovi su skrenuli pažnju na još moćniju političku ličnost u severnom Avganistanu, Atta Muhammad Noor, poznatijeg kao Ustad Atta. Još jedan etnički tadžikistanski veteran u borbi mudžahedina protiv Sovjeta, Ustad Atta je proveo veći deo američke okupacije kao guverner provincije Balk i de facto vladar grada Mazar-e-Šarif. Za svoje pristalice, on je bio vatreni protivnik talibana a njegov način odevanja i raskošan način života bili su dokaz njegove progresivne politike. No, isto tako je bio lokalno poznat po raspirivanju etničkih tenzija i obračunu sa svima koji su osporavali njegov autoritet. Koristio je svoju moć da prikupi ogromno lično bogatstvo, gajeći unosne mreže pokroviteljstva povezane sa prekograničnom trgovinom Avganistana sa centralnom Azijom. Iako više nije bio guverner, njegov stalni uticaj značio je da se talibani ne mogu nadati kontroli severa.
Ustad Atta je 1. jula bio domaćin sastanka sa drugim ratnim vođama i političarima u svojoj kući u Mazar-e-Šarifu kada mu je sa talibanskog drona ispaljena mina u dvorište. Ustad Atta je pobegao nepovređen ali je nekoliko ljudi povređeno, a nekoliko vozila oštećeno. U intervjuu ubrzo nakon toga, članovi odreda dronova su predvideli da Ustad Atta više neće pokušavati da se odupire napredovanju talibanskih kopnenih snaga. Šest nedelja kasnije, 14. avgusta, talibani su preuzeli kontrolu nad Mazar-e-Šarifom. 15. avgusta je pao Kabul. Ustad Atta i Ghani su nestali.
Bakhtyar, prvi borbeni dron
Telo je zasnovano na olupini nepoznatog drona. Projekat je finansirao Gulam Nabi Molin, bivši portparol kabulske talibanske policije, a bespilotna letelica nosi ime njegovog Tviter naloga.
Dron može da nosi municiju težine do 70 kg i ima domet od 700 km. Njegov rep je sličan MK-1 Predatoru (od kojih su SAD izgubile 9 u Avganistanu), iako je ovaj dron mnogo manji. Još nema snimaka kako leti.
Čini se da je UAV napunjen i sa dve moguće maskirne 107 mm HE bombe. Liče na kineske Tip 63-2 ili iranske Fadžr-1. Talibani su pod sankcijama UN.