Iran traži sistem protivvazdušne odbrane S-400 od Rusije, izvestio je 2. marta Blumberg, pozivajući se na izraelske i američke izvore.
Izvori su rekli da bi moguća nabavka sofisticiranog sistema protivvazdušne odbrane od strane Teherana ubrzala izraelsku odluku o mogućem napadu na iranska nuklearna mesta. Rusija još nije javno rekla da li će ih snabdeti ovim sistemom.
Sistem protivvazdušne odbrane S-400 razvio je ruski odbrambeni gigant Almaz-Antej da bi se suprotstavio svim vrstama vazdušnih pretnji, uključujući stelt borbene avione, krstareće rakete, dronove i balističke rakete.
Sistem koristi nekoliko tipova projektila sa različitim specifikacijama, a najsposobnije su 48N6 i 40N6E sa dometom od 250 i 400 kilometara. Glavni radar sistema, 91N6, ima maksimalni domet detekcije do 600 kilometara.
Prema izveštaju Bloomberg-a, Iranu bi moglo biti potrebno do dve godine da upravlja sistemom S-400 ako se postigne dogovor sa Rusijom.
Rusko-iranska vojna saradnja porasla je prošle godine. Sjedinjene Države i njihovi saveznici tvrde da je Rusija od Irana dobila stotine borbenih i samoubilačkih dronova za upotrebu u svojoj specijalnoj vojnoj operaciji u Ukrajini.
Neki iranski zvaničnici su 2019. izrazili interesovanje za nabavku raketnog sistema S-400 kako bi dodatno unapredili svoje odbrambene sposobnosti zajedno sa prethodno kupljenim S-300PMU2. Rusija je tada izjavila da je spremna da Iranu proda sistem S-400 ako bude upućen zvanični zahtev.
Izveštaji o mogućem dogovoru o S-400 došli su nakon razgovora o ruskim pripremama da Iranu isporuče nekoliko sistema naoružanja, uključujući oko dvadesetak borbenih aviona Su-35.
Izrael je pretio Iranu zbog njegovog nuklearnog programa poslednje dve decenije. Tenzije su porasle nakon što su se SAD povukle iz nuklearnog sporazuma iz 2015. Razgovori o rešavanju ovog pitanja usporeni su prošle godine, što objašnjava zašto se Teheran možda priprema za najgori scenario.
Na našoj listi najboljih PVO sistema na svetu, S-400 zauzima prvo mesto. Jedan sistem koji sadrži do 8 divizija može da kontroliše do 72 lansera, sa maksimalno 384 projektila (uključujući rakete sa dometom manjim od 250 km).
Rakete se lansiraju pomoću gasnog sistema iz lansirnih cevi do 30 metara u vazduh pre nego što se raketni motor zapali, čime se povećava maksimum i smanjuje minimalni domet.
