4. Napoleonov pohod na Rusiju
Jedna od najkontroverznijih ličnosti istorije, Napoleon Bonaparta, završio je kao i većina diktatora – neslavno. Pored nesumnjivog vojničkog talenta, posedovao je avanturističku crtu i kompleks više vrednosti. Istina je da je Francuska njegovog vremena izvršila veliki uticaj na mnoge oblasti društvenog života Evrope. Međutim, njegovo odsustvo realne slike sveta oko sebe, svrstale su ga u sam vrh najvećih gubitnika civilizacije. Pohod na Rusiju nije samo jedna bitka pa se u tom smislu ne može govoriti o pojedinačnom primeru; štaviše, čitav pohod je rezultirao istorijskim debaklom koji je Francusku zaustavio u gotovo nezadrživom usponu da postane dominantna svetska sila. Na Rusiju je Napoleon krenuo sa 691.500 hiljada vojnika 24. juna 1812. godine, prikupivši pre toga na granici gotovo 800.000 vojnika. Deo je poslužio za odbranu Varšavskog vojvodstva. U invazionoj armadi bilo je 450.000 Francuza, 34.000 Austrijanaca, 95.000 Poljaka, 90.000 Nemaca, 30.000 Italijana, 25.000 Napolitanaca i neznatan deo drugih nacija. Poznato, zar ne? Kasnije već viđeno u nekoliko navrata…S istim rezultatom. Jedan od najvećih zajedničkih evropskih nasrtaja na Rusiju dočekalo je pola miliona vojnika Aleksandra Prvog Romanova uz nepoznat broj partizana i kozaka. Napoleon je ušao u napuštenu i praznu Moskvu 14. septembra, a iz nje izašao 19. oktobra. Rezultat? Svojim kućama vratilo se 3% početnog sastava! To nije smetalo Napoleonu da prvi krene ka Parizu, pravdajući to potrebom da tamo uvede red u nastale nemire.
