5. Juriš lake konjice
Britanija je, u svojim globalnim apetitima koji su joj doneli titulu ”imperije u kojoj Sunce nikada ne zalazi”, dobro znala kakvu su joj pretnju predstavljali Rusi. Nije polazila od toga da je ona, ustvari, pretnja drugim narodima. Stoga ne čudi ni ishod bitke za Balaklavu, jedno od najvažnijih uporišta i luka (danas glavna baza Crnomorske flote RF). Bitka se odigrala 25. oktobra 1854. godine tokom Krimskog rata. General-major, lord Džems Tomas Brandel, sedmi grof od Kardigana (James Thomas Brudenell, 7th Earl of Cardigan) komandovao je britanskom lakom konjicom. Grof nije bio sam na bojnom polju; tu je bila i teška konjica koju je predvodio general-major Džejms Jork Skarlet, nekadašnji komandant pete dragonske garde. Glavnokomandujući svim ovim snagama bio je grof od Lukana (George Charles Bingham, 3rd Earl of Lucan ) .
Grof od Kardigana nije do tada imao nikakvo ratno iskustvo! U zanosu je komandovao juriš. Disciplinovana konjica uspela je da izvrši juriš preko čistine izložena svim mogućim udarima, isterala je ruske snage iz utvrđenja, ali dalje nije mogla jer više nije postojala u operativnom smislu. Englezi ovaj amaterski potez lorda pravdaju time što glavnokomandujući Lukan nije želeo da pruži pomoć svom šuraku usled lične netrpeljivosti. Poginula su 102 konjanika (devet oficira), ranjeno je 129 (11 oficira) i 58 je zarobljeno (dva oficira). Umrlo je još 16 od posledica ranjavanja, uz gubitak 362 konja. Ukupni ruski gubici bili su 33 poginula i ranjena. Besmislenost ovog juriša i ludačka hrabrost engleskih konjanika inspirisala je francuskog maršala Pijera Boskea da izjavi: ”To je divno, ali to nije rat – C’est magnifique, mais ce n’est pas la guerre”, a ruski komandanti bili su ubeđeni da su britanski konjanici bili pijani!