Čak i oni koji nisu učili latinski znaju za izreku historia magistra vitae est – istorija je učiteljica života. Istorija nam, pak, na bezbroj primera pokazuje i dokazuje da se mnogi ničemu od nje nisu naučili. Da li ima nešto gore od toga? Ima! Po pravilu, ti loši đaci bili su ljudi koji su odlučivali o tuđim sudbinama. Okruženi udvoricama, neznalicama i pokvarenjacima, kada su se dokopali vlasti lako su pravili katastrofalne greške. Ti njihovi samouvereni i lakomisleni potezi ne bi bili sami po sebi strašni da nisu za sobom povlačili stotine, pa i milione žrtava. U ovom tekstu bavićemo se, po ličnom izboru, najvećim vojnim promašajima i porazima.
1. Maratonska bitka (Μάχη του Μαραθώνα)
Na jednoj strani Atina i Plateja, na drugoj armada Ahemenidskog carstva, prvog persijskog carstva koje se dva veka prostiralo na teritoriji Velikog Irana, veličine preko deset milona kvadratnih kilometara! To je po površini bilo najveće carstvo Starog veka, četiri puta veće od Rimskog. Pri tom je u njemu živelo 46% svetske populacije. Atina i Plateja imale su, zajedno, tek nešto oko 250.000 slobodnih građana. Bitka se dogodila 490. godine p. n. e. u mestu Maraton, 42 kilometra severno od Atine. Samo 11.000 hiljada grčkih ratnika (10.000 Atinjana i 1.000 Platejaca), uspelo je uz pomoć lukavstva svog vojskovođe Miltijada Mlađeg da nanese neočekivan i katastrofalan poraz Persijancima. Pustivši mnogostruko jače Persijance u zamku, atinski hopliti (kopljanici s dugim bojnim kopljima), masakrirali su neprijatelja. To je bio početak proterivanja Persijanaca s tla Evrope. Na njega je tačku stavio Aleksandar Makedonski osvojivši Persiju. Istoričari su jedinstveni u tome da je ova bitka odlučila istoriju ne samo Grčke, već i cele Evrope.
