Već je stara vest da je predsednik RS Milorad Dodik povodom 9. januara odlikovao Ordenom Srpske na ogrlici predsednika Rusije Vladimira Putina. Ruski ambasador u BiH Igor Kalabuhov je rekao da će u skladu sa obavezama dva predsednika, biti pronađen način da Dodik lično uruči orden Putinu u Moskvi, istovremeno zahvalivši na ovom odlikovanju, koje je opisao kao ”potvrdu bratskih odnosa u svim oblastima”.
Bura na medijskoj i političkoj sceni koju je izazvao ovaj gest predsednika Republike Srpske danima se ne smiruje.
Pri tome, široj javnosti malo su poznata odlikovanja RS i istorija njihovog nastanka a zaboravlja se i da je 2009, tadašnji predsednik RS Rajko Kuzmanović, isto odličje darovao patrijarhu Pavlu. Ako se odvojimo od dnevno-političke bure, vredi reći nešto više o ovom ordenu.
Odlikovanja Republike Srpske ustanovljena su odlukom Narodne skupštine od 25. aprila 1993. godine.
U to ratno vreme, paralelno sa radom na imenovanju svakog pojedinog odlikovanja i njihovoj organizaciji u određene redove, činjeni su i napori da se dođe do prvih idejnih skica i likovnih rešenja odlikovanja, kako vojnog tako i građanskog karaktera.
Izrada idejnih nacrta bila je poverena poznatom sarajevskom dizajneru Miroslavu Đoremu. On se pre toga angažovao u realizaciji temeljnih državnih insignija Republike Srpske, na označavanju vojnih i policijskih formacija, a radio je i na projektima uniformi i činova tadašnje Vojske i Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske. Ovde je važno napomenuti da je recenzent na projektu odlikovanja bio pokojni mr Radomir Stolica, jedan od naših najpriznatijih falerističara, koji je, inače, bio autor i niza odlikovanja Republike Srbije. Opis odlikovanja darovanog Putinu prenosimo upravo iz tadašnje recenzije Radomira Stolice.
”Orden Republike Srpske na ogrlici je 25. aprila 1993. usvojen kao najviši Orden RS. Orden je sastavljen od krsta i ogrlice, pri čemu je ogrlica toliko dugačka da krst pada na sredinu grudi nosioca. Površine lepezastih krakova krsta pokrivene su svetoandrejskim plavim transparentnim emajlom. U centru krsta kao najviša tačka ordena ističe se reljefna srebrna realizacija državnog grba na crveno emajliranom medaljonu na jednoj strani, a inicijali Republike Srpske na drugoj. Veoma je dopadljiv složaj krsta i pektorala (medaljon u obliku štita srpskog grba sa dvoglavim orlom na njemu i krunom u nadvišenju) sa zlatnim lovorovim i hrastovim granama, jer je izveden prirodno u uspeloj srazmeri svih ukomponovanih delova. Ova originalna ordenska forma pravoslavnog krsta dobija svoje puno ime tek u zajednici sa ostalim pripadajućim elementima najvišeg ranga. Tako ovoj ogrlici pripada, pored ordenskog znaka, i ordenska srebrna zvezda na kojoj je apliciran zlatan avers ordenskog znaka. Kao nezavisan element sleduje i minijaturni zlatan ordenski znak pokriven polihronim emajlom. Svi nabrojani elementi najvišeg ordena smešteni su u luksuznoj kutiji četvrtastog oblika od plavog pliša, čije su spoljne površine presvučene kožom braon boje. Na gornjoj površini poklopca kutije utisnut je zlatan državni grb i ćirilično ime ordena”.
Autor ordena, Miroslav Đorem, navodi da su dobro poznate okolnosti u kojima su nastala odlikovanja Republike Srpske. ”To je bilo ratno doba, doba intenzivnih, krvavih sukoba dojučerašnjih ‘bratskih’ naroda ali i doba dramatičnih i raznolikih promjena (vojnih, ideoloških, političkih, simboličkih, identitetskih….). Kada se radi o realizaciji samih idejnih i likovnih rješenja, meni kao autoru nametalo se mnoštvo dilema, ali sam u jedno bio sasvim siguran: naša odlikovanja moraju biti prvenstveno srpska, u potpunosti bazirana na sveukupnoj tradiciji i iskustvu domaće faleristike. Ona su u skladu sa ubrzanim, destruktivnim procesim razbijanja tadašnje države, morala imati i integrativni karakter a, ujedno, oslikati sveobuhvatno, sintetizovano iskustvo slobodarskog duha srpskog naroda kao njegove glavne etičke, moralne karakteristike. Pri tome, trebalo se služiti prefinjenim likovnim sredstvima interpretacije, imanentnim oblasti faleristike, nauke sa mnoštvom kanonskih principa i standarda. Pogotovo je to značajno iz aspekta interdisciplinarnosti same faleristike jer sama realizacija odlikovanja Republike Srpske podrazumijeva učešće specijalnosti raznih umjetničkih disciplina i zanata.
Put do konačne realizacije projekta odlikovanja bio je složen i težak iz mnoštva objektivnih razloga koji su se morali kompenzovati ogromnim naporom i entuzijazmom. Pored već postojećih znanja iz oblasti faleristike predstojao je značajan, mukotrpan rad na izučavanju dostupne, kako strane tako i domaće literature, zatim istraživanje i konsultacije istorijskih fundusa, kolekcionara i sl. Tek potom moglo se pristupiti izradi prvih idejnih i likovnih rješenja, te nacrta koji će biti na tragu jedne zamišljene, koherentne cjeline kakva je morala biti organizacija odlikovanja RS.
Jedan od najvećih problema je bila činjenica da rasturanjem dojučerašnje zajedničke države u tom trenutku nije postojala dostupna, relevantna institucija koja bi mogla ovladati veoma složenim procesom izrade, u ovom slučaju izrazito zahtjevnih odlikovanja, kako u likovno-estetskom tako i tehnološkom smislu…
Uprkos tom značajnom hendikepu i izostanku mnogih uslova i pretpostavki u kadrovskom i tehnološkom smislu, projekat odlikovanja Republike Srpske na kraju je apsolviran na uspješan način. Ovom prilikom ne mogu a da ne spomenem ogroman doprinos u realizaciji naših odlikovanja koje je dao mr. Radomir Stolica, vrsni poznavalac svjetske i domaće faleristike, ekspert svjetskog ranga. On mi je svojim savjetima, sugestijama, kroz dugotrajna druženja i razgovore nesebično prenio mnoštvo znanja i tajni iz oblasti faleristike na čemu ću mu uvek biti zahvalan. Odlikovanja Republike Srpske koja su dobila najviše ocjene kao uspjela rješenja iz oblasti faleristike ne bi izgledala tako bez njegove nesebične pomoći i zalaganja”.
Inače, odlikovanja RS se dodeljuju retroaktivno, po pristiglim i odobrenim predlozima za proteklu godinu, što je uobičajena praksa svih predsednika država u svetu. Odlikovanja se ne dodjeljuju ad hoc, već za neki uspeh, doprinos ili kao gest uspešne međunarodne saradnje.
Konkretno, ”Orden Republike Srpske na ogrlici” nema lični karakter i dodeljuje se predsednicima ili vladarima drugih država, a kao čin pozitivne bilateralne saradnje, zahvalnosti za dobre odnose ili različite vrste podrške između država. No, ”predsjednik može koristiti tzv. diskreciono pravo i neko odlikovanje dodjeliti bez procedure kandidovanja/predloga i sl. zbog ličnih odnosa, ali ipak u ime države”, navodi se u odluci o dodjeli. Naime, po ”Statutu odlikovanja i priznanja Republike Srpske”, ”predsjednik je vlasnik, nosilac i uručitelj svih odlikovanja i priznanja”.