Nekoliko dana nakon što je Rusija svojom invazijom u februaru 2022. ubrzala ukrajinsku krizu, nemački kancelar Olaf Šolc najavio je novi odbrambeni paket od 100 milijardi evra. To bi Nemačku postavilo na pravi put da postane najmoćnija odbrambena sila Evrope.
Šolc je u svom govoru u Bundestagu rekao i da će Nemačka redovno ulagati više od 2% svog BDP-a u odbranu. Ovo je bio deo nemačke Zeitenwende („prekretnica“ na engleskom), istorijskog preorijentisanja njene spoljne politike.
U 2021. nemačka potrošnja za odbranu iznosila je 1,53% BDP-a. Zeitenwende se smatrao istorijskom prekretnicom kada je Nemačka pretvorila svoju ekonomsku i tehnološku moć u razvoj svog (s debelim razlogom) zanemarenog odbrambenog establišmenta.
Nemačka će povećati ulaganje u odbranu
Nemačka odluka bi navela mnoge druge evropske članice NATO-a da povećaju svoje izdatke za odbranu i ispune američki zahtev da troše najmanje 2% svog BDP-a na odbranu. Nemačka je bila najjači otpor.
Iako je pristao da radi sa NATO-om, koalicioni sporazum nove nemačke vlade iz decembra 2021. nije eksplicitno rekao da će ispuniti cilj od 2 odsto. Ruska invazija na Ukrajinu je to promenila.
U detaljnom političkom dokumentu o The Global Zeitenwende: Kako izbeći novi hladni rat u multipolarnoj eri, u Foreign Affairs-u za prvi kvartal 2023. godine, kancelar Olaf Šolc je rekao kako je Nemačka promenila obim svoje ruske i odbrambene politike. U ovome, on predlaže Nemačku kao garanta evropske bezbednosti.
„Ključna uloga Nemačke u ovom trenutku je da se poveća, kao jedan od glavnih pružalaca bezbednosti u Evropi, ulaganje u našu vojsku, jačanjem evropske odbrambene industrije, jačanjem našeg vojnog prisustva na istočnom krilu NATO-a i obukom i opremanjem ukrajinske oružanih snaga“, napisao je on.
- Oružane snage Nemačke – Bizmarkov feniks s pancirom
- Nemačka u problemu – proizvodnja municije zavisi od Kine
- Nemački proizvođač tenkova KMW bez narudžbina uprkos obećanjima
- Nemačka vazduhoplovna industrija: Kupovina F-35 je bila greška
Nemačka sada vidi da je Evropa prešla iz ere mira u nove bezbednosne izazove, uključujući sajber napade i konvencionalne napade na teritoriju, kao u Ukrajini. Nemačka nastoji da izgradi novu stratešku kulturu, a Nova bezbednosna strategija koja treba da počne 2023. verovatno će definisati ove izazove.
Šolc je u svom eseju rekao da će Nemačka uložiti 2% BDP-a u odbranu i izgraditi jači Bundesver, a posebna sredstva od 100 milijardi evra najavljena su kroz ustavne amandmane.
Po prvi put, Nemačka isporučila oružje u ratnu zonu od 1955. godine
Nova misija EU ponudiće obuku za do 15.000 ukrajinskih vojnika, uključujući brigadu od 5.000 u Nemačkoj. Nemačka podrška Ukrajini uključuje protivtenkovsko oružje, oklopne transportere, protivavionske topove i rakete, kao i protivbaterijske radarske sisteme. „Nemačka će takođe doprineti oklopnoj diviziji, kao i značajnim vazdušnim i pomorskim sredstvima (sve u visokoj pripravnosti) za NATO model novih snaga, dizajniran da poboljša sposobnost alijanse da brzo reaguje na bilo koju nepredviđenu situaciju“, napisao je Šolc.
Nemačka je predvodila Evropsku inicijativu Sky Shield, sa 14 drugih evropskih članica od oktobra 2022. Zajednička protivvazdušna odbrana u Evropi kroz ovo će biti efikasnija i isplativija i podržavaće NATO.
Međutim, čak i kada se kancelarov esej pojavio u časopisu Foreign Affairs, u Berlinu su se pojavile kritike na račun nemačkog ministarstva odbrane, posebno od strane Zelenih i Slobodnih demokrata, pošto ministarka odbrane Kristin Lambreht pripada Šolcovoj SPD. Ona je kritikovana zbog nedovoljnog korišćenja Specijalnog fonda za odbranu od 100 milijardi evra, koji je odobrio Bundestag.
