SAD su isporučile Ukrajini „emitere pretnji“ ili ono što se takođe može nazvati lažnim radarima koji imaju za cilj da zbune ruske borbene pilote kako bi nadoknadili gubitak ukrajinskog sve manjeg inventara raketnih sistema zemlja-vazduh.
Ukrajina je postavila protivvazdušnu odbranu srednjeg i dugog dometa, poput S-300 i Buk-M1, što je primoralo ruske borbene avione da lete na visinama ispod 4500 metara, pravo u domet prenosnih PVO sistema (MANPADS) koji činili su definitivno pravili probleme ruskoj avijaciji.
Međutim, trenutno se čini da se ukrajinski inventar ovih sistema i lansera za sisteme smanjuje brzinom koja bi potencijalno mogla predstavljati ogroman problem za ukrajinsku vojsku.
Ukrajina brzo gubi S-300!
Ukrajina je do sada izgubila oko 36 lansera S-300, prema podacima koje je prikupio blog za praćenje Oryx. Moguće je da stvarni broj gubitaka može biti veći. Izveštaji u julu sugerišu da ukrajinske vazdušne odbrane gube lansere S-300 intenzitetom od najmanje tri do četiri nedeljno.
Pored toga, poslednjih meseci ruska vojska je u više navrata punila ukrajinsko nebo salvom raketa i lutanjem municije da bi nadjačala ukrajinske sisteme protivvazdušne odbrane, koji su velikom brzinom iscrpljivali ukrajinske zalihe raketa zemlja-vazduh.
Prema tome, kako je nedavno najavio ukrajinski ministar odbrane Aleksej Reznikov, Kijev je u razgovorima sa drugim zemljama da popuni ukrajinske zalihe raketa S-300.
SAD obezbeđuju Ukrajini lažne emitere S-300?
O isporuci emitera pretnji od strane SAD Ukrajini prvi put je izvestila Aviation week 4. decembra. Funkcionišu tako što emituju radio signal sličan radaru protivvazdušne odbrane bez istih sistema za obradu signala.
Vojske ih generalno koriste za obuku svojih pilota da identifikuju pretnje i reaguju u simuliranim borbenim scenarijima, gde piloti uče potpise neprijateljskih aviona i projektila ali i kako bi njihovi senzori otkrili takve pretnje u stvarnim okolnostima.
Jedan takav sistem je Joint Threat Emitter koji je razvio Northrop Grumman. Sastoji se od komandne jedinice kojom upravljaju vojnici i radarskih emitera pretnji postavljenih na prikolici. Komandna jedinica može da kontroliše do 12 različitih emitera pretnji, a svaki emiter može da simulira do 6 istovremeno.
Kada su raspoređeni u stvarnom sukobu, ovi emiteri pretnji bi mogli da zavaraju pilota neprijateljskog borbenog aviona. Korišćenje emitera pretnji je samo taktika obmane, koju su Rusija i Ukrajina koristile jedna protiv druge od početka rata razmeštajući makete ili lažne sistema naoružanja kao što su HIMARS ili S-300, o čemu je oruzjeonline.com već pisao.
Izveštaji sugerišu da bi dotični emiteri pretnji mogli da repliciraju radar protivvazdušne odbrane 36D6M1-1 koji je 2018. prodala američkoj vojsci od strane Iskre, ukrajinske kompanije za proizvodnju radara.
36D6M1-1, takođe nazvan „Tin Shield“, je mobilni 3D radar za nadzor vazdušnog prostora sposoban da otkrije nisko leteće vazdušne ciljeve pod aktivnom i pasivnom zaštitom od ometanja. Navodi se da je povezan sa sistemom protivvazdušne odbrane S-300.
Načelnik štaba američkih vazduhoplovnih snaga (USAF), general Čarls K. Braun mlađi, navodno je rekao da je obezbeđivanje emitera pretnji Ukrajini primer kako Pentagon može da pronađe brze načine za rešavanje problema tokom krize, a istovremeno je ukazao na isporuku Raytheon AGM-88 brzih protivradarskih raketa Ukrajini u avgustu.
