NaslovnaIstorija''Dajc'' je zakon…

”Dajc” je zakon…

Uobičajena izreka da je vojska škola života za mnoge je upravo to i značila: mogućnost školovanja, obezbeđivanje egzistencije, sigurnu budućnost. To nije važilo samo za buduće starešine, već i za vojnike. Na pitanje – ”šta bi želeo da budeš u vojsci”, veliki broj njih je smesta odgovarao – ”vozač!”. I zaista – mnogi su na taj način stekli dozvolu, parče hleba, priliku da se dokažu kao profesionalni vozači; to je uvek bila tražena profesija, posebno za one kojima škola nije baš išla, kako se to obično kaže. Interesantno je da u našem narodu retko koje zanimanje automatski dobija i epitet ”majstor”, pa je tako ova imenica postala pojam za sve profesionalne vozače. A vozač u vojsci? E, to je već bila privilegija. On nije morao da ide na stražu kao drugi, imao je obavezno vreme odmora, mogao je na logorovanju da spava u kabini…Ovo je priča o najomiljenijem i najmasovnijem vozilu koje pamte svi vojnici – legendarnom dajcu, odnosno teretnom vozilu (kamionu) ”TAM 4500/5000”. Naša vojska je koristila više tipova vozila, tzv. ”njuškara”, a ”FAP 1314” i tzv. ”Dajc” su bili najzastupljeniji, kako u vojsci, tako i u građanstvu. U našoj vojnoj nomenklaturi oni su svrstavani u kategoriju ”automobil, teretni”; imenica kamion, preuzeta bez ikakvih izmena iz francuskoj jezika (camion – veliko teretno vozilo), korišćena je samo kolokvijalno. 

naslovnica reklamnog prospekta
naslovnica reklamnog prospekta

Školovanje i obuka

JNA je bila veliki korisnik svih vrsta saobraćajnih sredstava, pa je imala i odlično razvijen sistem školovanja za te potrebe. Automobilski nastavni centri (ANC) u JNA bili su u Slavonskoj Požegi, Čapljini, Beloj Crkvi, Kraljevu, Kičevu, Kovinu, Rijeci i kasnije Titogradu. Obuka je trajala nepuna dva meseca. JNA je za sobom ostavila i autodrome ”Beranovac” kod Kraljeva, ”Grobnik” kod Rijeke i ”Glavicu” kod tadašnje Slavonske Požege. U Kovinu je bio ANC (automobilski nastavni centar) za potrebe RV i PVO jer su oni imali specifična vozila. U Rijeci je bio takođe ANC za potrebe Ratne mornarice, pa je 1984. godine prebačen u tadašnji Titograd. U Kraljevu je bio ŠC SbSl (Školski centar saobraćajne službe) i u njemu su se na trećoj i četvrtoj goini školovali pitomci Tehničke vojne akademije i Tehničkih srednjih vojnih škola za smer saobraćajna služba. Centar je bio intervidovski. U SVŠ i VA obavezan predmet bio je Održavanje i upotreba motornih vozila. U spomenitim centrima (Čapljina, Kičevo, Bela Crkva i Kraljevo) obučavali su se pitomci KoV, u Kovinu za RV i PVO, a u Rijeci i Titogradu za pitomce MŠC. 

Zašto ”Dajc”? 

Okupiravši Jugoslaviju, Nemci su u Mariboru odmah osnovali fabriku za proizvodnju avionskih delova, u kojoj je sredinom rata radilo preko četiri hiljade radnika. Fabrika se zvala ”Tovarna letalskih delov”. Godine 1944. fabrika je bombardovana i tada je poginulo mnogo iskusnih radnika. Već 14. maja 1945. godine, dan pre konačnog završetka rata na teritoriji Jugoslavije, radnici su pozvani nazad u pogone. Fabrika je svečano otvorena 31. decembra 1946. godine i dobila je ime “Tovarna avtomobilov Maribor”. Iz nje su najpre izlazile čuvene ”Prage RN – pionir”, čija prozvodnja je prebačena iz predratnog ”IMADA” (”Industrija motora – akcionarsko društvo”) Rakovica. ”Prage” su licencno proizvođene do 1962. godine (1.700 komada). Bavila se i sklapanjem vozila iz programa pomoći UNRA; to su bili kamion ”GMC”. Iskustva je sticala na ”Pioniru”, ali i na eksperimentalnim kamionima ”Prvenac” i ”Luka” (nazvan prema narodnom heroju Francu Leskovšeku – Luki). Godine 1957. nakon ispitivanja više modela različitih proizvođača, naša država rešila je da potpiše licencni ugovor s nemačkom firmom ”Klöckner Humboldt Deutz AG (KHD)”. Iduće godine, posle montiranja linija i osvajanja proizvodnje, ”TAM” počinje da proizvodi vozila i motore ”Magirus Dajca” (”Magirus Deutz”). Fabrika je 1961. godine promenila ime u ”Tovarna avtomobilov i motorjev Maribor”, ali je u logotipu ostalo samo jednom M, kao i do tada. Do 1986. godine ”TAM” je proizveo 200.000 vozila za vojnu i privrednu upotrebu.    

Početak serijske proizvodnje

”TAM” je ozbiljnu serijsku proizvodnju počeo sa modelom ”4500”. To je bio sandučar, kiper, nosivosti 4,5 tona (odatle broj u modelu), sa četvorocilindričnim dizel agregatom 5.3 snage 85 KS. To je bio licencni model ”Magirus – Deutz S4500” koji je ova firma proizvela za Vermaht do 1943. godine u količini od oko 600 primeraka. Iz tog modela Nemci su razvili modele ”A 4500”, ”A 4500/112”, ”A 6500” i ”A 7500”. Za naše uslove bila je to idealna konfiguracija i za vojsku i za privredu, a zahvaljujući svom vojničkom izgledu (šasija je bila nepromenjena u odnosu na model iz rata), on je mnogo puta bio i učesnik ratnih filmova. Na vozilu je primenjena šasija ”U” profila i poprečnih nosača. Elementi karoserije su spajani zakivcima, pa su se oštećeni delovi mogli lakše zameniti. Za pogon kamiona korišten je redni četvorocilindrični vazdušno hlađeni dizel motor oznake ”F 4 L 514” zapremine 5.322 kubika koji je razvijao 85 KS pri 2.650 o/min. i 350 Nm pri 1.400 o/min. 

Ovaj kamion u verziji 4×4 stigao je da učestvuje i u Jomkipurskom ratu. Izvanredne osobine ovog vozila bile su veoma pogodne za razvoj brojnih modifikacija: ”TAM 4500 D” – prednji i zadnji pogon, ”TAM 4500 DV” – prednji i zadnji pogon i vitlo, ”TAM 4500 K” – vozilo za samoistovar (kiper) na sve tri strane i  ”TAM 4500 DK” – vozilo sa prednjim i zadnjim pogonom i mogućnošću samoistovara.

Pored njih, ”TAM” je proizvodio i komunana vozila:

Kamion za odvoz fekalija, ”TAM P” – za pranje i polivanje ulica, ”TAM SM” – za odvoz smeća, ”TAM VL” – tegljač, ”TAM HS” – hladnjaču i ”TAM G” – vatrogasni. Postojala je čak i autobuska verzija. ”TAM” je imao i izvoznu varijantu, ”TAM 4000” sa smanjenom nosivošću kako bi motor lakše podneo pustinjske uslove rada. Zna se da je prvih 50 primeraka izvezeno u Indoneziju.

Početkom šezdesetih godina, pojavila se potreba za vozilom povećane nosivosti i prohodnosti. U vizuelnom smislu gotovo istovetan, na scenu je stupio model koji je imao nosivost od 5.000 kilograma i dobio je oznaku ”TAM 5000”. On je iz JNA konačno potisnuo iz upotrebe ranije modele kao što su bili ”Pionir”, ”GMC” i ”Dodž”. I on je, kao njegovi prethodnici, u vojsci korišćen za prevoz ljudstva, opreme, vuču prikolica i artiljerijskih oruđa. Sa pogonom na dva ”mosta” i čekrkom sa 60 metara čelične ”sajle” posebno se pokazao dobar na teškim terenima i u nepovoljnim vremenskim uslovima. Za JNA je projektovano više verzija koje su kao sufiks imale sledeća slova:

  • D – sa dva pogonska mosta.
  • DV – vozilo s vitlom.
  • DK – vozilo sa uređanjem za samoistovar (”kipovanje”). 

Zahvaljujući robusiranoj izradi i izvanredno čvrstoj konstrukciji, ovaj kamion je mogao da ponese čak i do dve tone više tereta od deklarisanog. 

Karakteristike i označavanje: ”TAM 5000DV 4×4”

  • Početna godina proizvodnje 1969.
  • Ukupna masa vozila 4.680 kg.
  • Dužina vozila 6.510 mm.
  • Širina vozila 2.190 mm.
  • Visina vozila 2.810 mm.
  • Broj cilindara 4L.
  • Radna zapremina 5.322 ccm.
  • Snaga motora 63 kW.
  • Broj stepena prenosa 5.
  • Dimenzije pneumatika 8.25 x 20.
  • Zapremina rezervoara: 120 l.
  • Dubina gaza: 500 mm.

Razlike između modela ”TAM 4500” i ”TAM 5000” bile su neznatne: model ”5000” bio je  30 kilograma teži i 310 mm viši, mogao je da ponese 500 kg tereta više, a svi ostali eksploatacioni podaci (osim povišene potrošnje jer je stariji model trošio 18,5 l/100 kom, a novi 25 l/100km) bili su praktično isti. Verzija ”4500” imala je motor 62,5kW, a verzija ”5000” motor od 63 kW. Razvojem putne mreže, kao i standardizacijom paletiranih i kontejnerskih tereta, pojavila se potreba za povećanjem nosivosti; tako su 1965. godine nastali modeli ”5500” i ”6000” izvedeni iz modela ”Magirus Deutz”  ”5500” i ”6500” uvedenih krajem 50-ih godina, koji su se razlikovali širokom maskom, odnosno ”njuškom”. Razlog proširenja bio je motor od 125 KS u V konfiguraciji pod oznakom ”F6 L 614”. Blokovi su bili pod 90º što je bio optimalan odnos, s obzirom na to da su V6 motori obično bili pod 60º.

”TAM” je svoja vozila označavao na sledeći način:

  • -Prvi broj označavao je snagu motora u KS.
  • -Slovo T označavalo je teretni (slovenski – tovornjak).
  • -Drugi broj označavao je ukupno dozvoljenu masu u tonama.

Ovih vozila i danas ima u oružanim snagama bivših republika SFRJ, a često se mogu videti širom zemlje kako vredno vuku posečena stabla, ugalj i druge kabaste terete. To je dokaz mudrosti i praktičnosti konstruktora i nema boljeg komplimenta za njih kada vide proizvod koji je napravljen da traje, preživevši mnoge svoje vršnjake, pa i mlađe modele. 

KOMENTARIŠI

Molimo unesite svoj kometar!
Ovde unesite svoje ime
Captcha verification failed!
CAPTCHA korisnički rezultat nije uspeo. Molimo Vas da nas kontaktirate!

Povezani članci

Ostanite povezani

2,116FanovaLajkuj
3,432PratilacaZaprati
752PratilacaZaprati
477PratilacaZaprati

Najnovije objave