U Arhivu Srbije u Beogradu je 15. decembra 2014. Bila otvorena izložba ”Rat počinje: 1914 iz Arhiva Srbije”. Na žalost, mediji, koji su redovno pratili niz manifestacija povodom stogodišnjice Prvog svetskog rata, ovoj postavci nisu posvetili dužnu pažnju.
Moguće je da arhivski dokumenti nisu toliko privlačni za publiku kao oružje i ostali vojnički artefakti. No, treba reći da je ovo prvi put da se širokoj javnosti stavlјaju na uvid originalni dokumenti u kojima je zabeležen put ka ratu, prva godina do tada najvećeg svetskog krvoprolića te pobede ali i stradanja Srbije u istom periodu.
Navedimo samo prepisku pred manevre u Bosni i Hecegovini, prve izveštaje o Sarajevskom atentatu, dokumente sa procesa i osudu atentatorima, austrougarski ultimatum, srpski odgovor, telegram o objavi rata, spiskove 1322 kaplara, potresna svedočanstva o zločinima neprijatelјa, originalne dnevnike učesnika u tragičnim događajima i slavnim bitkama na Ceru i Kolubari, pisana rukom najpoznatijih ličnosti srpske istorije prve polovine 20. veka. Posebnu pažnju skreću dva, do sada široj publici nepoznata eksponata.
Prvi je anonimna dojava iz Zemuna o predstojećem atentatu, datirana 17. juna 1914. godine. No, nepoznata ruka je iz teksta uklonila najvažnije detalјe – imena atentatora. Autentičnost ovog dokumenta svakako zahteva dublјu analizu i istraživanja, pogotovo što je bio upućen Središnjem uredu za kontraobaveštajnu službu u Zagrebu u kome je radio kontraverzni Benjamin-Beno Klobučarić. Poznato je da je austrijska štampa neposredno nakon atentata pisala o tajanstvenoj prijavi koja nikoga nije posebno uzbudila i stavlјena je ad akta. Tada je hrvatski ban Skerlec demantovao postojanje takvog dokumenta. No, Klobučarić je još 1915 godine prvi put potvrdio da je pred atentat dobio dojavu o njegovoj pripremi. Što je još zanimlјivije, on je tokom okupacije Srbije bio na službi u Obaveštajnom odelјenju Generalnog guvermana u Beogradu tako da je imao pristup i originalu prijave koja je čuvana u arhivi zemunske policije.
No, najviše emocija budi pogled na knjižicu iz vlasništva Gavrila Principa pod naslovom ”Kada se zemlјaci sretnu i druge priče”. Autor ove zbirke novela bila je nemačka književnica Jozefa Moze, poznata i pod pseudonimimima Jasi Torund i Eva Sturm. Jozefa Moze rođena je 1860. godine u malom gradiću Prec severoistočno od luke Kil u Šlezvig-Holštajnu. I samo ime rodnog mesta ima zanimlјivo poreklo; naime, Prec je nastao transformacijom reči Preec, Porecie, Porec, odnosno, koren leži u slovenskoj reči Porečje ili Poreč. Jozefa je spisatelјski talenat nasledila od majke. No, vaspitavana u strogom katoličkom okruženju, sa obrazovanjem stečenim u ženskoj školi – samostanu Sv. Ursuline u Vroclavu, Jozefa je literarne radove objavlјivala uglavnom pod pseudonimima. Novele ”Kada se zemlјaci sretnu” su štampane u Lajpcigu 1913. godine i jedan od prvih primeraka je na volšeban način dospeo u ruke mladog Gavrila Principa.
Knjigu ”Kada se zemlјaci sretnu” među prvima spominje Vladimi Dedijer u svom kapitalnom delu ”Sarajevo 1914”. No, verovatno nedovolјno upoznat sa autor(k)om, on ga pripisuje muškarcu – Jasiju Torundeu.
Poznato je, naime, da je Gavrilo Princip strasno čitao knjige najrazličitijih žanrova – od Černiševskog i Kropotkina do Aleksandra Dime, Valtera Skota i Konana Dojla. Jednom je i sam rekao:”Knjige za mene znače život”. Tako je, izgleda, često listao i novele Jozefe Moze; na prvoj stranici se potpisao punim imenom i prezimenom, dok je na poslednjoj zapisao aforizme Artura Šopenhauera i Fransoa de Larošfukoa, ali i stare arapske poslovice: ”Šta tvoj neprijatelј ne treba da zna, to nemoj reći svom prijatelјu”; ”Ako tajnu prećutim, onda je ona moj rob. Ako je kažem ja sam njen rob”; ”Na drvetu ćutanja visi njegov plod, mir”; ”Ništa ne reći, ništa ne verovati”. Ove misli ukazuju na Principovu introvertnost, ali i na želјu za čuvanjem tajni, verovatno nastalu na osnovu kratkotrajnog životnog iskustva stečenog u jednoj policijskoj državi. Poznato je da su Princip i Grabež, razočarani Čabrinovićevom ”brblјivošću”, 28. maja 1914, u Loznici, pred prelazak granice, Nedelјku oduzeli oružje i uputili ga da sam, na drugom mestu pređe u Bosnu. Prema Bogičevićevim ”Stenografskim zabeleškama glavne rasprave protiv Gavrila Principa i drugova”, Čabrinović je, dajući iskaz o ovom incidentu pred vlastima u Sarajevu, upravo pomenuo prvi Principov citat – staru arapsku poslovicu: ”Šta tvoj neprijatelј ne treba da zna, to nemoj reći svom prijatelјu.”
Ispod ovih kratkih citata, Princip je skicirao profil devojke, možda tajne lјubavi koju je upoznao 1911. godine i o kojoj je, kao zatvorenik broj 995 ćelije 33 Male tvrđave u Terezinu pričao dr. Martinu Papenhajmu. Konačno, na zadnjoj strani knjige, namenjenoj ”Reklamnom univerzumu”, Gavrilo je oštrim potezima nacrtao profil nepoznatog muškarca.
Dečak koji je čitao novele jedne dame vaspitane u strogom duhu katoličke devojačke škole, dečak koji je zapisivao aforizme i poslovice i skicirao lik svoje tajne lјubavi, u svom idealizmu i nacioanlnom zanosu nekoliko meseci kasnije pucaće iz pištolјa, nesvestan da time daje tako želјno očekivano opravdanje ”ratnoj fabrici” sa Balplaca za početak najveće tragedije u dotadašnjoj istoriji.
