Kolike su plate američkih vojnika tokom rata?

Biti pripadnik vojske jedna je od najhrabrijih karijera koje osoba može izabrati. Međutim, posao nije uvek plaćen adekvatno.

Više od jednog veka, većina američkih vojnika bila je plaćena manje od prosečnog civila, a čak i danas njihove plate ni na koji način ne odgovaraju poslu koji rade.

Evo prikaza koliko su američke trupe zaradile tokom svakog rata u kojim je Amerika učestvovala:

Revolucionarni rat

Revolucionarni rat je počeo kao borba SAD za svoju nezavisnost od Britanaca. Tokom sukoba, Kontinentalna armija se sastojala od oko 150.000 ljudi.

Plate vojnika su varirale u zavisnosti od njihovog čina. Po regrutaciji, svakome je obećana jednokratna nagrada u vidu zemlje ili novca, nezavisno od njihove mesečne plate. Redovi su dobijali 6 do 8 dolara, kapetani 20 dolara, a pukovnici 50 dolara. Ove plate nisu mogle da održe korak sa inflacijom, a Kontinentalni kongres je bio spor u izmenama plata u vojsci u skladu sa situacijom.

Negodovanja su dovela do povećanja plata ali samo za neke činove, tako su pukovnicima porasle na 75 dolara mesečno, a kapetanima na 40 dolara. Redovi nisu dobili povišicu, pogotovo uzimajući u obzir da su morali da plaćaju sopstvene uniforme, oružje i opremu.

Rat 1812

Oni koji su želeli da služe u vojsci tokom rata 1812. u početku su morali da potpišu petogodišnji ugovor, dok su regruti kasnije dobili mogućnost da se pridruže. Po regrutaciji, vojnici su dobili jednokratn benefit od 31 dolar i 160 jutara zemlje, kasnije Kongres je nagradu povećao na 124 dolara i 320 jutara. Ovo je bilo osetno povećanje sobzirom je finansijska nadoknada sama bila veća od onoga što je prosečni nekvalifikovani radnik zarađivao godišnje.

Na početku, redovi su dobijali mesečnu platu od 5 dolara, podoficiri između 7 i 9 dolara, a oficiri od 20 do 200 dolara. Kada je postalo jasno da je potrebno više regruta, Kongres je povećao plate redova i podoficira za 4 dolara.

Tokom prve godine rata, Kongres je sporo isplaćivao trupe, što je kulminiralo apsolutnim odbijanjem marša i pobunom u oktobru 1812. Kako je sukob napredovao, problem sa isplatom je rastao, a do jeseni 1814. plate vojnika kasnila je između šest i 12 meseci.

Meksičko-američki rat

Formirani kao regularna armija tokom Meksičko-američkog rata, američke snage su se sastojale od specijalizovanih pešadijskih, artiljerskih, konjičkih i inženjerijskih korpusa. U trenutku izbijanja sukoba bilo ih je samo 7.365, a jezgro je činilo osam pešadijskih pukova.

Oni koji su se obavezali na petogodišnji ugovor su bili plaćeni oko 7 dolara mesečno. Tako niske plate govore da su se pridružili uglavnom oni sa malom mogućnosti za zapošljavanje, slabo obrazovani, kao i strani državljani. Do 1845. godine, 42 procenta bili su stranci a od toga 50 procenata Irci, dok su ostali poticali iz drugih evropskih zemalja.

U kriznim vremenima, vlada je mogla da pozove dobrovoljce da se upišu u pukove formirane od strane države, regulisano Zakonom o miliciji iz 1792. godine, a ovi pukovi su bili primorani da služe gde god je ministarstvo rata naložilo osim izvan granica svoje matične države.

Američki građanski rat

Plate između armija Konfederacije i Unije tokom američkog građanskog rata su se razlikovale:

• Redovi – 11 USD (Konfederacija) naspram 13 USD (Unija)
• Kaplari – Podjednako po 13 dolara
• Podoficiri – Podjednako po 17 dolara
• Mlađi podoficiri – Podjednako po 20 dolara
• Intendantski podoficiri i majori – Podjednako po 21 dolara
• Potporučnik – 80 USD (Konfederacija) naspram 105,50 USD (Unija)
• Poručnik – 90 USD (Konfederacija) naspram 105,50 USD (Unija)
• Kapetan – 130 USD (Konfederacija) naspram 115,50 USD (Unija)
• Major – 150 USD (Konfederacija) naspram 169 USD (Unija)
• Potpukovnik – 170 USD (Konfederacija) naspram 181 USD (Unija)
• Pukovnik – 195 USD (Konfederacija) naspram 212 USD (Unija)
• Brigadni general – 301 USD (Konfederacija) naspram 315 USD (Unija)
• General-major – 301 USD (Konfederacija) naspram 457 USD (Unija)
• General-potpukovnik – 301 USD (Konfederacija) naspram 748 USD (Unija)
• General – 301 dolara (Konfederacija)

Plata oficira za obe strane uključivala je dodatke, dok takve dodatke generali Konfederacije nisu dobijali. Stoga, svi generali Konfederacije dobijali su istu osnovnu platu, pošto su propisi priznavali samo jedan stepen iznad čina pukovnika. Međutim, generali koji su imali različite komande dobijali su dodatne naknade, a oni koji su komandovali na terenu dobijali su i dodatnih 100 dolara.

Afro-američke trupe SAD su bile plaćene oskudnih 10 dolara mesečno tokom rata, od čega je 3 dolara oduzeto za odeću. Dok je vojnicima sa obe strane bilo predviđeno da plaćaju svaka dva meseca, to se retko poštovalo na vreme.

Špansko-američki rat

Špansko-američki rat je doveo do kraja španske kolonijalne vladavine u Americi i omogućio SAD da steknu teritorije u Latinskoj Americi i zapadnom Pacifiku. Tokom sukoba, vojnim redovima je isplaćivana mesečna plata od 13 dolara, isto kao i tokom građanskog rata. Međutim, za razliku od prethodnih godina, njegova vrednost je bila veća, zbog deflacije.

Prema novinskom članku objavljenom u Rome-News Tribune 17. februara 1980, plata jednog vojnika je na kraju povećana na „neverovatnih“ 30 dolara mesečno, što je skoro 3 puta više od početnog iznosa.

Prvi svetski rat

Prvi svetski rat je bio brutalan sukob, sa rovovskim ratovima, krvavim bitkama i uvođenjem otrovnog gasa. Oni koji su služili u Evropi primali su različite plate na osnovu godina koje su služili. Na primer, redov u prvoj godini službe zarađivao je 30 dolara mesečno, dok su kaplari primali platu od 36 dolara.

Pored mesečne plate, pripadnicima službe je obezbeđeno i životno osiguranje kroz Program osiguranja od ratnog rizika. Taj program je usledio kao posledica jer su komercijalne osiguravajuće kompanije ili naplaćivale veće premije za vojnike ili su isključivale zaštitu od ratnih opasnosti.

Drugi svetski rat

Pre Drugog svetskog rata, služenje u vojsci nije svima bio prvi izbor u karijeri. Godine 1939. vojsku su činila 189.839 vojnika. To se menja nakon japanskog napada na Perl Harbor, i do 1945. bilo ih je 8.267.958 ukupno.

Plate se razlikuju u zavisnosti od izvora. Prema Moneywise-u, redovi su plaćani 21 dolar pre nego što su SAD ušle u rat, a iznos je ukupno porasao na 50 dolara u septembru 1942. Nacionalni muzej Drugog svetskog rata, s druge strane, navodi prosečnu osnovnu platu za vojnike na 71,33 dolara, sa oficirima koji zarađuju 203,50 dolara.

U Drugom svetskom ratu uvedena je i borbena značka za pripadnike pešadije na frontu, zbog rizičnih uslova. Inicijativa je dodeljivala 10 dolara mesečno nosiocima borbene značke pešadije, stečene kroz službu na frontu. Redovi sa značkom specijaliste pešadije (završena samo stručna obuka) dobijali su 5 dolara.

Korejski Rat

Korejski rat je i ovih dana na vestima, jer su SAD i Južna Koreja tek nedavno dogovorile zvanično okončanje sukoba. Borbe su počele tako što je 75.000 vojnika iz Severnokorejske narodne armije prešlo 38. paralelu. Usledile su tri godine intenzivnih borbi.

Kao i u prethodnim ratovima, mesečna plata koju je vojnik dobijao zavisila je od njegovog čina i staža. Na primer, 1952. godine, redov u klasi E-1 sa manje od četiri meseca radnog staža je plaćen 78 dolara, dok je E-7 zarađivao mesečnu platu od 206,39 dolara. Postojale su i druge varijable koje su uticale na ovaj ukupan iznos, uključujući bonuse za avijaciju, podmorničare kao i vojnike na moru i inostranstvu.

Godine 1952., naknada za direktno učestvovanje u borbama (Combat Pay) za vojnike postao je prvi moderan oblik direktne borbene naknade, dodeljivanjem 45 dolara mesečno onima koji su služili najmanje šest dana u određenim „borbenim jedinicama“, kao i onima koji su bili ranjeni, ubijeni ili povređeni od neprijateljske vatre.

Vijetnamski rat

Plate E-1 ostale su iste između 1952. i ’58, što znači da su trupe među nižim činovima vojske zarađivale istu platu u korejskom i vijetnamskom ratu. Međutim, kada uračunamo inflaciju, oni koji su služili u Vijetnamu zapravo su zarađivali manje.

Kako je sukob napredovao, novopridošli vojnici su dobijali platu od 78 dolara, dok su oni koji su služili više od četiri meseca zaradili 83,20 dolara.

Godine 1963. Combat Pay je preimenovan u Hostile Fire Pay HFP (bukvalno plata neprijateljske vatre) i ostao je relativno isti. Jedina razlika je bila u tome što je Ministarstvu odbrane data skoro potpuna diskrecija što se tiče odredbi, a to je dovelo do višestrukih promena. Promene su uključivale između ostalih i ukidanje šestodnevnog kriterijuma i uvođenje „zonske podobnosti“.

Zalivski rat

U avgustu 1990. Suddam Husein je naredio svojim snagama da napadnu Kuvajt. Druge bliskoistočne zemlje pozvale su SAD i Ujedinjene nacije da intervenišu, a Savet bezbednosti UN mu je odredio rok za povlačenje snaga do sredine januara 1991. Kada to nije uradio, SAD su pokrenule operaciju Pustinjska oluja.

Prema Business Insider-u, oni koji rade u Iraku sa više od četiri meseca staža zarađivali su 753,90 dolara mesečno, dok su oni sa manje zarađivali oko 697,20 dolara. Takođe su imali pravo na naknadu za neprijateljsku vatru (HFP).

Ratovi u Avganistanu i Iraku

SAD su započele ratove u Avganistanu i Iraku pod opravdanjem za terorističke napade 11. septembra i traganjem za “oružjem za masovno uništenje” 2001. i 2003. godine. Sa ratom u Iraku, raspoređene trupe su zarađivale samo nekoliko stotina dolara više od onih koji su služili u Zalivskom ratu. Veterani su zarađivali mesečnu platu od 1.150,80 dolara, a oni sa manje od četiri meseca ispod 1.064,70 dolara.

Amerika je zvanično povukla svoje trupe iz Avganistana u avgustu 2021. godine, što je izazvalo kritike vojnih zvaničnika, političara i društva u celini, a talibani su preuzeli kontrolu nad Kabulom.

Kalkulator inflacije $ od 1800-2022