PAP M59/66

Slušaj ovaj članak

U Jugoslaviji je rad na domaćem poluautomatskom oružju započet još ranih pedesetih godina 20. veka. Vojnotehnički institut izvršio je analize mogućnosti razvoja i proizvodnje poluautomatske puške (PAP), a zatražene su i ponude za otkup licence od belgijske firme Fabrique Nationale (Fusil Automatic Legere FAL, Semi Automatic Fabrique Nationale Mle.49 SAFN M49), te švajcarskog Schweizerische Industrie-Gesellschaft (SIG Selbstladekarabiner 46 –SK-46, SIG Sturmgewehr 57 – Stgw. 57). Kako ponuđeni modeli i uslovi otkupa nisu zadovolјili taktičkog korisnika, stručnjaci Crvene zastave, uz saradnju VTI, upustili su se u samostalan razvoj domaće poluautomatske puške.

Presek PAP 7.62mm M59/66, izgledi PAP M59, M58/66, kao i noževa M59 i M58/66
Presek PAP 7.62mm M59/66, izgledi PAP M59, M58/66, kao i noževa M59 i M58/66

U ovom pionirskom poslu učestvovali su, između ostalih, Slobodan Mitrović, Rodolјub Matković, Miodrag Lukovac i Milutin Milivojević. U to vreme osnovnu strelјačku municiju činio je metak 7,92×57 mm, pa je i razvoj domaće poluautomatske puške počeo za tu municiju. Zastavini i konstruktori VTI zasnovali su koncepciju puške na principu pozajmice barutnih gasova na ustima cevi (sistem Søren Hansen Bang), kratkom hodu klipa, te bravlјenju pomeranjem zatvarača u vertikalnoj ravni. Verovatno je kao uzor služilo trofejno nemačko G41 (7.92 mm Gewehr 41, Mauser i Walther sistem), te sovjetsko poluautomatsko oružje SVT 40 (7,62 mm – samozarяdnaя vintovka sistemы Tokareva obr. 1940. g.). Konstruktori su se opredelili za odvojivi kutijasti okvir, karakterističan za oba uzora. Okvir je preuzet sa predratnog domaćeg puškomitralјeza sistema Zbrojovka M37 (kapacitet 20 metaka 7,92 mm, masa praznog okvira 335 g). 

Poluautomatska puška 7.62mm M59
Poluautomatska puška 7.62mm M59

Bez obzira na eklektičko rešenje, prototip prve domaće poluautomatske puške, u eksploatacionim uslovima, pokazao se sasvim dobro. Kada se razvoj oružja približavao završnoj fazi, JNA se opredelila za savremeniji i praktičniji, srednji metak, 7,62×39 mm M43, pa je projekat PAP 7,92 mm obustavlјen. Uprava pešadije odmah je uputila zahtev za razvojem domaće municije 7,62×39 mm i odgovarajuće poluautomatske puške.

Za nosioca zadatka određen je Vojnotehnički institut, a razvoj sistema prepušten je Crvenoj zastavi (puška), Igmanu iz Konjica, Pobedi iz Goražda, te Milanu Blagojeviću iz Lučana (barut, metak 7,62×39 mm M67). Značajan doprinos razvoju domaće municije dali su potpukovnik Obrad Dinić, te Milorad Stanojević (VTI). Tim Preduzeća Crvena zastava, koji su činili Slobodan Mitrović, Rodolјub Matković, Miodrag Lukovac, Miloš Ostojić i tehnolozi Stevan Tomašević, Tomislav Urošević te Dragolјub Milošević, predvođenMilanom Ćirićem, rad na projektu artikal 23P59 započeli su 1957. godine, snimanjem sovjetskog uzora, poluautomatskog karabina Simonova 7,62 mm (7,62 mm – samozarяdnый karabin Simonova,SKS-45). Većina konstruktivnih rešenja Simonova, koja su zadovolјavala taktičko-tehničke zahteve domaćeg korisnika, nije menjana.

Poluautomatska puška 7.62mm M59/66
Poluautomatska puška 7.62mm M59/66

Poluautomatska puška M59 radila je na principu pozajmice barutnih gasova iz kanala cevi. Gasove je prihvatala komora gasnog povratnika, a pod njihovim pritiskom klip gasnog povratnika kretao se unazad. Posredstvom potiskivača kretanje se prenosilo na nosač zatvarača; nakon slobodnog hoda od 8 mm, nosač je zahvatao zatvarač, izdizao njegov zadnji deo i tako ga odbravlјivao. Na dalјem putu nosač i zatvarač kretali su se zajedno, izbacivali čauru, te zapinjali udarač i mehanizam za okidanje. Pod dejstvom sile opruge povratnika zatvarača svi kinetički delovi vraćali su se u prvobitan položaj, unosili novi metak u ležište i zabravlјivali cev. Oružje je imalo preklopni nož i integralni magacin koji se punio iz okvira, sa 10 metaka kalibra 7,62×39 mm. Tokom 1960. godine za potrebe poligonskih testiranja izrađena je opitna, nulta serija od 100 pušaka s cevima dužine 520 mm i tri jedinice sa cevima dužine 542 milimetara. Posle testiranja zadržana je izvorna dužina cevi od 520 mm (dužina žleblјenog dela 474 mm), tako da je i kod SKS-45 i kod M59 početna brzina zrna (Vo) iznosila 735 metara u sekundi. Oružje je sa skloplјenim nožem bilo dugo 1.020, a sa ispravlјenim – 1.255 mm, cev je imala četiri žleba sa korakom od 240 mm i uvijanjem sleva udesno, a ukupna masa iznosila je 2.850 grama. Ukupna dužina noža je bila 310, a samog sečiva – 225 milimetara.

1. Nož za pušku M59; 2. nož za pušku M59/66
1. Nož za pušku M59; 2. nož za pušku M59/66

Tokom priprema za osvajanje serijske proizvodnje Zastava je obnovila mašinski park nabavkom vertikalne kovačke prese za hladno kovanje cevi austrijske firme Gesellschaft für Fertigungstechnik und Maschinenbau (GFM GmbH) iz Štajera (Steyr). Tako je serijska proizvodnja oružja pod zvaničnim nazivom poluautomatska puška 7,62 mm M59 (PAP M59) pokrenuta 1964, a do 1967. godine je proizvedeno 29.763 (28.500) jedinica.

Dve dužine cevi u eksperimentalnoj fazi razvoja artikla 23
Dve dužine cevi u eksperimentalnoj fazi razvoja artikla 23

Tokom sedme decenije 20. veka u JNA je još uvek na snazi bila koncepcija da svaki vojnik bude osposoblјen za protivoklopnu borbu. U cilјu realizacije ove doktrine (sprovedene uvođenjem tromblonskog dodatka M60 za puške M48, M48A), Uprava pešadije zatražila je da se i PAP prilagodi postavlјenim zahtevima. Posao oko adaptacije puške M59 (P-59) ispred Zastave vodili su Božidar Blagojević i Miloš Ostojić, te ispred VTI pukovnik Milan Vasilјević. Da bi se korisniku pojednostavilo rukovanje oružjem u borbenim uslovima, tromblonski dodatak je rešen kao integralni deo PA puške. To je uslovilo neke izmene osnovnog modela. Cev je produžena za 40 mm, što je omogućilo da se na nju, pomoću navojne veze i čivije, ugradi tromblonski dodatak cilindričnog oblika, prečnika 22 mm, sa prstenastim žlebovima i radijalnim, kružnim otvorima. Tromblonski dodatak činio je funkcionalnu celinu s cilindričnim delom postolјa prednjeg nišana.

Delimični presek tromblonskog dodatka, pozajmice gasova i noža u skloplјenom i ispravlјenom položaju puške M59/66
Delimični presek tromblonskog dodatka, pozajmice gasova i noža u skloplјenom i ispravlјenom položaju puške M59/66

U novi sklop spadala je i prstenasta opruga tromblona, koja je utvrđivala minu. Na oružje je ugrađen integralni preklopni tromblonski nišan sa osovinom, utvrđivačem i oprugom. Tromblonski nišan je učvršćen na postolјe prednjeg nišana. Konstruisan je u vidu lukova prilagođenih krivini oboda mine, sa zarezima po sredini za nišanjenje. Na levoj vertikali nišana utisnute su cifre 110, 175, 240 i slovo „T” (trenutna); cifre označavaju udalјenost cilјa u metrima, a slovo ukazuje da su rastojanja predviđena za gađanja trenutnim i dimnim minama. Desno je obeležena udalјenost od 50, 100 i 150 metara, a slovo „K” (kumulativna) ukazuje da se podela koristi tokom dejstva kumulativnim minama. Primena tromblona uslovlјavala je i uvođenje regulatora palјbe sa utvrđivačem. Regulator je smešten u komoru gasnog povratnika, a okretanjem pomoću regulatora blokirao je otvor za dovod gasova kada se gađalo minama. Konačno, na potkovu kundaka dodata je gumena obloga, koja je ublažavala dejstvo sile trzanja, te sprečavala eventualna oštećenja prilikom gađanja tromblonskim minama.

Preklopni deo prednjeg nišana sa tricijumskom cevčicom prečnika 2mm na puški M59/66A1
Preklopni deo prednjeg nišana sa tricijumskom cevčicom prečnika 2mm na puški M59/66A1

Tokom testova ustanovlјeno je da, zbog produženja cevi, vrh noža, koji je sada u skloplјenom položaju, bio nezaštićen, može povrediti ruku strelca. To je uslovilo da se dužina sečiva produži za 55 mm (sa 225 na 280 mm), tako da je nož u pohodnom položaju bio zaštićen u žlebu podkundaka. Modifikovano oružje uvedeno je u JNA pod oznakom poluautomatska puška 7,62 mm M. 59/66. Poslednje izmene na poluautomatskoj pušci učinjene su 1966. godine radi prilagođavanja za dejstva u noćnim i uslovima smanjene vidlјivosti. Na klasičnom, prednjem, te na preklapači zadnjeg nišana, uveden je preklopni dodatak sa tricijumskim cevčicama prečnika 2 milimetra. Ova novina uslovila je neke konstruktivne izmene: modifikovano je postolјe prednjeg i preklapač zadnjeg nišana, nosač tela zatvarača i osovina tela nišana tromblona. Konačna verzija PA puške označena je kao M59/66A1. Oružje M59/66 i M59/66A1 sa skloplјenim nožem bilo je dugo 1.120, a sa ispruženim – 1.320 mm, dužina cevi iznosila je 560 mm, a masa puške – 4.100 grama.

Poluautomatska puška 7,62mm M.59, Beograd, 1965; Poluautomatska puška 7,62mm M.59/66, Beograd, 1969
Poluautomatska puška 7,62mm M.59, Beograd, 1965; Poluautomatska puška 7,62mm M.59/66, Beograd, 1969

 Crvena zastava je 1967. proizvela 33.000, 1968 – 40.000, 1970 – 52.079, te 1971 – 7.002 pušaka M59/66 i M59/66A1 (artikal 50). Kako je ovo oružje bilo obuhvaćeno izvoznim aranžmanima, kragujevačka fabrika je u periodu od 1966. do 1971. ukupno proizvela 234.060 PAP M59/66. U  Vojsci Srbije danas se PAP koristi samo u ceremonijalne svrhe od strane Garde.

Egzercir Garde Vojske Srbije sa puškama M59/66. Beograd, 23. april 2018
Egzercir Garde Vojske Srbije sa puškama M59/66.

Nakon pojave automatske puške iz FAZ 7,62 mm M1970, poluautomatske puške su postepeno povlačene u rezervu i magacine Teritorijalne odbrane svih bivših republika SFRJ. Tokom sukoba od 1991 do 1999, PAP-ovke su masovno korišćene od svih sukobljenih strana. Jedan od naših saradnika nam je izneo podatak da su puke M59/66 i M59/66A1 u srednjoj Bosni adaptirane tako da bi mogle prihvatati i okvire kapaciteta 30 metaka od AP M70. U velikom broju radionica u potezu od Zenice do Kaknja, u Tuzli i okolini kao i u Maglaju, vršene su popravke i adaptacije PAP-ovki upravo u cilju prihvatanja okvira većeg kapaciteta. Na oružje su montrani i različiti tipovi optičkih nišana. No, sve su to bili sporadični pokušaji sa ograničenim kapacitetima. Nakon Dejtonskog sporazuma i smirivanja situacije, većina bivših republika Jugoslavije je PAP-ovke iz magacina plasirala na ino-tržište kao vojne viškove.

Ostavite Vaš Komentar: